KNJIŽEVNA KRITIKA: Svetlost i mrak

U zbirci dominiraju tri pesme. One drže njenu konstrukciju i čine je postojanom.

U okviru ciklusa "Bdenje" to je pesma "Kad žena bdi", u ciklusu "Buđenja" to je pesma "Buđenje Ženstva", u ciklusu "Elementi" to je "Sonet Zemlji".

Ono što je karakteristično za sve tri pesme, zaključujemo već na osnovu naslova, jeste ženski princip, poseban zbog postojanosti, rađanja, žrtvovanja, konstantnog bdenja i borbe, i obnavljanja života.

Kako taj princip funkcioniše i zašto je značajan, pesnikinja pokazuje služeći se poređenjima i metaforama. Osnovna karakteristika ženskog je statičnost. Zapravo uzvišena statičnost u kojoj su sadržane različite i ključne uloge:

"Ona bdi nepomična kao sfinga/ na koti koja joj je srednje ime/ iznad je samo nebo i njena misija/ ona je kula stražara/ granica koja se ne prelazi/ opasna i krajnja namera".

Dakle, njena pozicija sadrži i nešto preteće, svevideće i lukavo, po nužnosti. No, njena borba pre svega, ali i čekanje i bdenje, vidimo iz stihova, razlikuju se od prvog značenja tih reči - zato što se nikada ne završavaju. Ona sama, što naoko deluje paradoksalno, osobena je po odsustvu straha, a ta osobenost proishodi iz bezbroja iskušenja i opasnosti koji vrebaju njene bližnje, ne sme se misliti na strah.

Konačno, kada sagledamo sve te uloge, odlučnost i razboritost, mogli bismo posumnjati u njenu ženstvenost i nežnost, a sumnje otkloniti posmatrajući joj porod, oblikovan svim onim što mu je podarila, kao i buđenjem njenog ženstva u istoimenoj pesmi koja kazuje o njoj kao o arhetipu i stubu sveta:

"Sanjana dozvana/ od gline i mladog klasja/ kaplje kolostruma/ da budeš stub i rodnica/ tvoji su pokret molitveni/ oči ti toplo kestenje/ karlica bremenita njiva/ plećima podupireš svod."

Tvorački princip, plodnost i bremenitost, kao i brojni preobražaji, a konstantno davanje, odlikuju i Zemlju, što nam kazuje sonet o njoj.

U prostor između, koji postoji zahvaljujući tim stubovima, stalo je sve drugo. Taj prostor u "Nesnu" Željke Avrić ispunjen je pretežno tamom. Pod njenim okriljem odvijaju se bdenja. U zbirci ih je trinaest. Gotovo svako od njih je ili obraćanje Višnjem ili ispovest. I dok se čista duša pouzdaje u sigurnog vodiča, koji će joj otvoriti vrata neba, drugi - izgubljeni i sami - što proishodi iz odlika veka u kojem su zatečeni - asociraju nas na Šekspira izgovarajući nedoumice slične hamletovskim:

"Ne znam koji je vek i ko sam u njemu".

Većina drugih bdenja, kao i pesme iz ciklusa znakovitog naslova "Zaspanka", sadrže motive nacionalne istorijske prošlosti, počast precima, sećanje na njihove žrtve, stradanje. U tim i još nekim pesmama sadržanim u zbirci, vidljiva je namera autorke da ukaže na značajne tačke naše nacionalne traume i da pokaže da su one traumatične iz nekoliko razloga: zbog stradanja čitave mladosti jedne zemlje, o čemu kazuju pesme "1300 kaplara" i "Povratak vojnika", kao i zbog izostanka pokajanja i molbe za oprost od strane ustaša, jedinstvenih po najstrašnijim zločinima u istoriji čovečanstva, o čemu kazuju pesme "Kameni cvet", "Rekvijem" i druge.

Pesnički postupak Željke Avrić u zbirci "Nesan" zasniva se na kontrastu. U različitim stihovnim formama dočarano je sve što čini razliku između svetlosti i mraka, dobra i zla, realističnosti našeg sveta i onog drugog, boljeg, sve što kao razlika staje u svet gde princip ženskog u stalnoj budnosti podupire nebo. Ta, prirodna, veza ženskog principa i nesna, baš zato što je takva, obeležila je i zbirke drugih naših, veoma značajnih pesnikinja.