TRAUMA IZ PROŠLOSTI NA IVICI BUDUĆNOSTI: Predstava govori i o ratu u Jugoslaviji, kaže Ersan Montag

Pod sloganom "Na ivici budućnosti", ovogodišnja pozorišna fešta za početak je, kako se najavljuje, odabrala lirsku meditaciju o vremenu, prolaznosti i otuđenosti. Reč je o drugom delu trilogije (prvi je izveden u Gentu), u kojoj glavnu ulogu, opersku pevačici Katarinu Malković igraju Vesna Čipčić (u zrelom dobu) i Iva Ilinčić u mladosti, a u podeli su i Ljubomir Bulajić i Aleksandar Jovanović.

- Život junakinje pratimo od početka osamdesetih godina prošlog veka, kada je bio ispunjen nadama u porodičnu sreću i karijeru, a onda preskačemo četrdeset godina i susrećemo je na dan kada odlazi u penziju. I dalje je u istom, skromnom stanu kao na početku, ali je sama i tužna. Razlog njenog stanja, veliku tragediju, saznaćemo na neuobičajen način - otkriva selektor i umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica.

Ovim projektom reditelj Ersan Montag (1987) zapravo se vratio Bitefu. S dva ostvarenja ("Istrebljenje" i "Sneg"), predstavio se na 51. festivalskom izdanju, a pre dve godine bio je i član žirija. Pored režije za predstavu Living room, uradio je scenografiju i dizajn svetla. U ekskluzivnom razgovoru za naš list, na vest o novom projektu i pitanje zašto se odlučio baš za ovu, "žensku" priču odgovario je:

- Kao prvo, smatram da bi trebalo manje da se razmišlja u rodnim kategorijama, a i ne bih nužno tvrdio da je ovo ženska priča. Više je to istorija, možda priča o ratu u Jugoslaviji na primeru jedne žene. U tih četrdeset godina njene biografije, naročito me zanimalo kako se jedna mlada osoba (u tom trenutku operska pevačica, uz to još trudna), 1980. godine, na dan Titove smrti, otisnula sa svojim snovima u svet. Ona nije svesna toga kako će se taj svet promeniti (pre svega njen lični), kako će se promeniti jugoslovenski region, i gde će završiti na kraju 2020. godine. U međuvremenu, može se zaključiti da joj je sveukupno političko okruženje iscrtavalo, menjalo i oblikovalo čitavu životnu priču. Možda bih želeo da bacim i melanholičan pogled na život ove žene, bez želje za političkom konkretizacijom.

Zanimljivo da se uprkos "pandemijskim" okolnostima, mladi reditelj nije dvoumio da prihvati poziv iz Beograda u kome mu je, po sopstvenom priznanju, i počela međunarodna karijera i popularnost.

- Kada je stigao poziv iz BDP nisam oklevao ni tren. Iako je finansijska situacija drugačija nego u drugim pozorištima s kojima sarađujem, bio sam načisto s tim da hoću ovde da radim. Želim da se Beogradu odužim na neki način! Nije se moglo predvideti da ću doći u vreme nekakvog "vanrednog stanja", ali smatram da se grad nosi s tim veoma suvereno, bar koliko sam ja primetio.

Drugog festivalskog dana (takođe Dana prologa) na programu je već izvedena predstava na sceni BDP: "Cement Beograd" (inspirisana dramom Hajnera Milera), u režiji Sebastijana Horvata.

SVET POSLE

- TEME iz kojih je proteklo ovogodišnje festivalsko izdanje kreću se u rasponu najintrigantnijeg globalnog problema današnjice, klimatskih promena, uništenja eko - sistema i, posledično, realnog rizika od kataklizme svetskih razmera, do projekcije "sveta posle", sveta koji u savremenoj teoriji neki mislioci nazivaju posthumanizmom ili transhumanizmom - ističe Ivan Medenica.