KNJIGE ŽIVE I KAD SU IZ PEPELA: U holu NBS otvorena postavka povodom osam decenija od nacističkog bombardovanje ove institucije
OCENjUJUĆI da je šestoaprilsko bombardovanje Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu 1941. jedan od najvećih ratnih zločina nad kulturnim nasleđem u Drugom svetskom ratu, sadašnji prvi čovek naše najstarije kulturne institucije, pisac Vladimir Pištalo, otvorio je juče, u holu NBS postavku "Sećanja iz pepela: Narodna biblioteka Srbije 1941-2021".
PODSEĆANjE Vladimir Pištalo i Dejan Savić, Foto Arhiva
Na izložbi, kojom se obeležava osam decenija od kada je nacistička Nemačka namerno uništila neprocenjiv fond sa oko 500.000 svezaka i gotovo 1.500 srednjovekovnih ćiriličkih rukopisa i povelja, prvi put pred publikom su i nagorele knjige, koje su sa nekadašnjeg zgarišta iskopali arheolozi.
- Paljenje bibliteke je zločin protiv mašte, a bez mašte čovek je stvar - naglasio je v. d. direktora Narodne biblioteke Srbije, koja je izložbu realizovala u saradnji sa Muzejem žrtava genocida.
- Bez biblioteke, čovek je trska koja ne misli. Narodna biblioteka je ponovo otvorena 6. aprila 1973. na godišnjicu bombardovanja. Povodim obnove Andre Malro poklonio je svoj rukopis knjige o Pikasu. Tom prilikom je napisao: "U sudbini vaše Biblioteke vidim sudbinu naroda kome su kultura i sloboda jedno". Zločin protiv mašte, u zločinu protiv sećanja, ne sme biti i zločin protiv naroda. Neko je rekao da ne žive oni koji su se dizali iz pepela. Narodna biblioteka Srbije je živela i namerava da živi. Foto Arhiva
Prema rečima Vladimira Pištala, namera je i da se zgrada biblioteke na Kosančićevom vencu, posle 80 godina obnovi kao memorijalni centar i međunarodni kulturni centar:
- Čvrsto verujem da ćemo se u ovom sastavu okupiti na mestu obnovljene biblioteke. SVEDOČANSTVO Knjige sa zgarišta, Foto Arhiva
Uz spaljene knjige, o razornosti požara koji je između 6. i 9. aprila 1941. unepovrat odneo nacionalno blago u postavci svedoče i dve lavlje glave sa fasade zgrade na Kosančićevom vencu, kao i dve pločice. Među raritetima su i dela iz jedinog fonda koja je izbegao lomaču - reč je o muzičkoj literaturi koje su danas pohranjena na FMU u Beogradu. Na nekim notama se vidi stari ćirilički pečat Narodne biblioteke.
Foto Arhiva
Do 30. septembra, pred publikom će biti i vredna arhivska dokumenta koja svedoče o osnivanju i razvoju ove ustanove, među kojima je i dokument iz 1838. godine sa inicijativom o osnivanju biblioteke, kao i odluka koju je o tome doneo knez Miloš Obrenović. Tu je pismo upravnika biblioteke Đure Daničića iz 1858. ministru prosvete, kojim se predlaže naziv koju institucija i danas nosi.
Autor izložbe je istoričar Dejan Ristić, a izložbu su realizovali i autor postavke Nikola Radosavljević, stručni konsultanti-bibliotekarke Olivera Stefanović i Slađana Stojaković i arhitekta-konzervator Rade Mrlješ.
OPSEŽNO ISTRAŽIVANjE
TOKOM priprema za izložbu sprovedeno je i opsežno istraživanje u brojnim kulturnim i obrazovnim institucijama. Među njima su Arhiv Srbije, Arhiv Jugoslavije, Vojni arhiv, Arhiv SANU, Istorijski arhiv Beograda, Istorijski arhiv u Kruševcu, Jugoslovenska kinoteka, Filmske novosti, Narodni muzej, Istorijski muzej Srbije, Muzej Jugoslavije, Muzej grada Beograda, Muzej vazduhoplovstva, Vojni muzej, Fakultet muzičke umetnosti, Biblioteka grada Beograda, Republički zavod za zaštitu spomenika, Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda. A do nekih saznanja došlo se proučavanjem zaostavštine akademika Đorđa Sp. Radojičića.