NIJE LAKO PEVATI PRED MONSERAT: Operska zvezda Tamara Rađenović o predstojećim nastupima u Novom Sadu i Beogradu i radu sa svetskom divom

Takođe se neizmerno radujem susretu sa novosadskom publikom u Sinagogi, 4. septembra, i beogradskom, na Kolarcu, dan kasnije - kaže, za "Novosti", mlada operska zvezda, sopran Tamara Rađenović, student Kraljevskog muzičkog koledža u Londonu i nekadašnji "đak" velike Monsera Kabalje.

Ona će na koncertu pod nazivom "Najveći hitovi klasike i Holivuda" pevati arije iz Gunoovih opera "Romeo i Julija" i "Faust", iz opere "Boemi" od Pučinija, ali i njenu omiljenu pesmu od argentinskog kompozitora Guastavina La rosa y el sauce.

- Biće još jedan valcer za kraj koncerta ako publika bude dobro raspoložena, a zaista mislim da će svi uživati u repertoaru koji smo birali maestro Gosta i ja. Ideja nam je bila da imamo program koji je veseo i lagan za slušanje. Čini mi se da je sada više nego ikad vreme za koncerte. Treba da se potrudimo da izmamimo osmehe publici i malo ulepšamo ovo dosta izazovno vreme.

Tamaru je beogradska publika nedavno dobro upoznala i ispratila ovacijama u Kolarcu, kada je nastupila sa poznatim tenorom Davidom Bižićem. Iako je tek na početku, njenu dosadašnju karijeru već su obeležile dve "počasti": dva puta je imala koncert u hramu umetnika, Karnegi holu, a, istovremeno, učila je, ali i nastupala sa "najvećom među velikima" Monserat Kabalje.

- Ja sam na samom početku svoje profesionalne karijere, ali moje bavljenje muzikom na najozbiljniji način traje minimum 10 godina. Sve što se događalo nije se desilo odjednom nego kao posledica posvećenosti, upornosti, iskorišćavanja svake i najmanje mogućnosti koja mi se ukazala, kao i velike ljubavi prema ovoj umetnosti. Kad jednom stignete do Londona i akademije kao što je Kraljevski muzički koledž otvara se dosta mogućnosti.

Kada me je koledž izabrao da se prijavim na master klas kod operske legende Monserat Kabalje ni jednog momenta se nisam dvoumila. Nije sve to baš lagano išlo, trebalo je skupiti hrabrost i stati ispred takve dive i pevati. Nisu svi sa koledža prihvatili tu mogućnost, a meni je taj susret koji je kasnije rezultirao saradnjom odredio dosta toga na samom početku. Zadovoljstvo je čuti kada vam neko sa tako plodnom karijerom kaže da je poželeo da radi sa vama - iskrena je Tamara.

Pre samo mesec dana u Barseloni se srela sa bratom ove dive, koji je bio menadžer velikih zvezda, poput Plasida Dominga, Hosea Karerasa...

- Slušao me je nekoliko puta i pošto se radi o nekome ko, što bi mi pevači kazali, ima "savršene uši", ukazao mi je na neke detalje koje treba da unapredim. Pitala sam ga da li ću ovako da učim celog života, a on mi je odgovorio da su "svi veliki pevači učili celog života" i dodao: "Imaš obavezu prema svom glasu i onima koji vole opersku umetnost da stalno učiš i da pevaš."

Na naše pitanje kako se iz njene rodne Crne Gore, zemlje sa skromnom operskom scenom, stiže do Londona i potom do Karnegi hola, Tamara odgovara:

- Vaše pitanje me je podsetilo na jednu simpatičnu anegdotu iz umetničkog sveta koja se događa u Njujorku. Turista pita slučajnog prolaznika: "Oprostite, kako da dođem do Karnegi hola?", a dobija odgovor: "Velikim radom". Nesumnjivo je teži put nama koji dolazimo iz zemalja bez neke tradicije u ovoj umetnosti. Za Srbiju se to ne može reći, jer ovde opera postoji više od 100 godina i nalazi se u redovnom programu u više gradova. Pošto nisam imala priliku da se usavršavam i napredujem u Crnoj Gori morala sam da pođem dalje, prvo za Ljubljanu, a kasnije za London. Imala sam brojne nastupe u različitim evropskim centrima i možda smo, eto, mi koji dolazimo iz istočnih zemalja više motivisani da napravimo neki iskorak jer nam je startna pozicija mnogo lošija.

Karnegi hol je, priznaje iskreno Tamara, došao malo ranije nego što je očekivala, ali kao "prirodan nastavak ranijih koncerata". U ovom hramu umetnosti očekuju je novi nastupi, da nije bilo korone, jedan od njih već bi se desio. A kako izgledaju ovi prvi koncerti posle pandemije?

- Kao neprocenjivo blago. Mislim da ću sada mnogo više da poštujem svaki nastup. Pre korone sam neke momente uzimala zdravo za gotovo ne uzimajući u obzir koliko svaki događaj utiče na moj umetnički rast i razvoj. Kada smo bili "zaključani" u glavi sam prošla kroz sve događaje i shvatila koliko i šta sam sve uradila u poslednjih nekoliko godina. Na aprilskom koncertu na Kolarcu imala sam tremu, ali sada se već osećam kao ona stara Tamara pre pandemije i jedva čekam nove nastupe.

A šta sanja jedna mlada operska umetnica? Kakve uloge i koje scene priželjkuje?

- Sanjam njujorški Metropoliten i Kovent garden u Londonu, sanjam susrete na sceni sa divnim kolegama koji su mi autoriteti u ovoj profesiji. Ako čovek ne sanja, ne može ni da ostvari želje. Takođe sanjam i koncerte na različitim mestima na planeti jer volim putovanja i volim da upoznajem nove kulture i ljude. Što se tiče uloga, to je uvek neiscrpan izvor želja - od Travijate pa do nekih koje ću tek moći da pevam za nekoliko godina, kao što su Lejdi Magbet iz "Magbeta" i Leonora iz "Trubadura". Naravno, uživaću i biti zahvalna na svakoj mogućnosti da prenesem publici svoje emocije i svoj doživljaj umetničkih dela kakve su opere i klasična muzika - kaže Tamara Rađenović.

Ne upoređujem se sa drugima

PRETPOSTAVKA je da ni svet vrhunskih umetnika nije lišen sujete, podmetanja, ljubomore...

- Nažalost u pravu ste! Ima svega i kao što život često nije fer tako se i u umetničkom svetu dešavaju nelogične situacije. Muzičko obrazovanje, veliki rad, talenat, posvećenost, upornost su samo neki od elemenata koje morate imati da bi se bavili ovim poslom. Ono što je jako važno je da verujete u sebe i imate svoj put i svoju karijeru i da se ne upoređujete sa drugim umetnicima. Sve je relativno i svima se ne sviđa isto. Koliko je samo umetnika otišlo sa ovog sveta a da nisu nikada bili priznati.

Popularizacija opere

TAMARA kaže da su opera i klasična muzika deo holivudskih filmova kroz razne scene u kojima se koristi ta muzika ili se scene dešavaju u operskoj kući ili u koncertnoj sali:

- Operu vidimo i u novijim ostvarenjima, a razni umetnici su i inspiracija za stvaranje autobiografskih filmova, poput filmova Green Book ili priče o Florens Foster Dženkins, sa Meril Strip u glavnoj ulozi. Poslednjih godina novina je prikazivanje opere u bioskopima širom sveta, time opera postaje deo šire, popularne kulture, a otkako je počela korona, u mogućnosti smo da pratimo koncerte onlajn iz bilo koje koncertne sale.

Verujem da će se taj trend nastaviti i da opera i klasična muzika neće ostati rezervisana samo za one "odabrane".