I OD MALE ULOGE PRAVIO "VELIKI PRASAK": Nezaboravni i neponovljivi Lane Gutović bio do kraja posvećen pozorišnoj umetnosti

Milan Lane Gutović (1946-2021) je, igrajući glavni lik, Džordža, u Teatru Slavija, pre desetak godina, anticipirao ne samo svoj potonji analitički pogled na ovdašnji život, nego i na pozorišnu umetnost, kojoj je do kraja (ćudljivo) služio... Mnogo smo se tada bavili Olbijem, pripremajući njegovu slavnu dramu. Lane je, kao malo kad, bio pun energije, da raspletemo složene porodično-pozorišne odnose, pokazivao je onu dragocenu, skrivenu stranu svog umetničkog bića, koja više pripada reditelju, ili producentu, a ne glavnom glumcu, koji može da se uključi i na kraju, kada je scena za njega pripremljena...

Ta posvećenost se mogla prepoznati vrlo rano, i pre nego što je, u "Putujućem pozorištu Šopalović", u režiji Dejana Mijača (JDP), bio nezaboravni i neponovljivi Filip Trnavac, zaneseni glumac, koji strada, jer ne prepoznaje granicu između pozorišta i života, što je najlepša posveta svima, koji služe boginji Taliji. Još kao Vladimir Nedeljković je, u Nušićevoj "Pučini", uverljivo zaigrao u građanskoj, porodičnoj drami, trasirajući put američkom psihološkom, realističkom teatru kod nas. Njegov Vladimir, glavni junak Nušićeve drame, prevareni prevarant, ovenčan je Sterijinom nagradom za glumu (samo prvom od mnogih budućih nagrada), jer se dalje od Gutovićevog tumačenja nije moglo ići. Tek u Olbijevoj "Virdžiniji Vulf", Lane Gutović se, posle mnogo komičnih likova, koje je tumačio, vratio proživljavanju dubokih, tragičnih osećanja, kao Džordž, koji za Martu, za sebe, za publiku (i za pozorišnu istoriju) ubeđeno govori o detetu, koje ne postoji... I kao Uča u Selenićevom "Ruženju naroda", i u ulozi majora Gavrila Stankovića ("Valjevska bolnica"), naročito kao pukovnik Smiljanić ("Kolubarska bitka"), sve tri u JDP, pročišćenoj emociji je na sceni dao prvenstvo nad svojim vrhunskim glumačkim umećem.

Odbleske te Lanetove autentične, istinite, potresne dramske osećajnosti videli smo poslednji put u komediji "Šuplji kamen", Nikolaja Koljade, u režiji Tanje Rigonat (Teatar "Vuk"), kada je, sam između četiri koleginice, iznenada zaigrao "punom nogom" čistu dramu, potresno, čehovljevski, oproštajno...

Da li je performer hteo da se odmakne od aristotelovskog teatra, i da ostane samo u kabaretskim vodama, u čemu je bio takođe neprevaziđen, ili je planirao povlačenje sa scene, niko nikad neće moći da se zakune. Voljen, slavljen, harizmatičan, prepoznatljiv po komičkim bravurama i oštrom jeziku, Lane Gutović je ostao do kraja nepročitan, pomalo dalek kao čovek koji ceni svoju privatnost, i svojoj publici, i kolegama, sa kojima je delio pozorišnu strast.

"U "Zlatnom teletu", Iljfa i Petrova, u režiji Gorana Markovića, na sceni Narodnog pozorišta, pomalo je, šeretski i prisno, kako je samo on znao, zaigrao Ostapa Bendera, velikog kombinatora, kao samoga sebe.

Publika je ovu referencu prepoznala i burno pozdravila, a tv kamere su, u direktnom prenosu, taj momenat ovekovečile, da se ne zaboravi.

Na sceni Zvezdara teatra, u jednoj od svojih skorašnjih uloga, bio je Smrt, u predstavi "Arzamas", rediteljke Ljiljane Todorović. Kao najveće svetske glumačke zvezde, pojavio se u maloj ulozi, a ostvario "veliki prasak".

Sama pojava Laneta Gutovića na sceni odavno je postala znak za sebe, kao predstava u predstavi.Publika to pamti, a pozorišne kase su ga slavile. Čini se da zauvek traje sećanje na dugovečnu "Bubu u uhu" Ljubiše Ristića, na sceni JDP, u kojoj je ostao, uz ostale tada mlađane kolege, Lanetov lepi, nasmejani lik.

Briljantan, ciničan, profetski duh, onaj koji je bio harizmatičan i dok samo sedi u fotelji na sceni, a glas mu dopire iz zvučnika, koji je u Ekaterinburgu, kod Koljade, svojom slobodnom voljom presedeo u hotelskoj sobi, koji je, uz šale na račun deke i bake u svom kabareu provukao i mnogo ozbiljnije packe tranziciji u kulturi, onaj koji je mapirao stanje u našem teatru opaskom da pozorišni program treba štampati na novi način, da sa jedne strane piše ko igra, a sa druge, ko gleda(!), nije stigao, ili nije hteo da se oprosti svečanom predstavom od nas, koji smo imali sreće da živimo u istom dobu i gledamo ga na sceni...

Ostaje nam da se nadamo, da nije otišao ogorčen i da će njegov slobodni, cinični, nežni, zavodljivi duh biti sa nama, dok smo i mi tu. U Teatru.

* * * * * * * *

KAKO JE SLAVNI UMETNIK GOVORIO O UTOČIŠTU VAN GRADA I LjUBAVI PREMA PECANjU

Oazu mira napravio u kontejneru

LANE Gutović nije voleo gradsku galamu i gužvu, te je utočište nalazio u svojoj vikendici banatskom mestu Sečanj, daleko od slave i reflektora. Svoju oazu mira ovaj strastveni ribolovac napravio je na ribnjaku u Vojvodini. Govorio je da je tamo divljina, ali mu za pecanje više i nije potrebno.

- Nije to vikendica, nego kontejner. Služi mi kao sklonište kad pecam - pojašnjavao je svojevremeno novinarima glumac koji nije krio da mu ne prija veliko društvo i da više voli da sam u prirodi uživa u njenim čarima.

- Ne liči na civilizovano mesto, uspeo sam nešto da napravim od tog mesta da ima struju i solarnu energiju.

Odlazio je Lane u vikendicu kad god je želeo da se osami.

- Zimi je malo neudobno, ali je leti predivno - govorio je. - Više mi prija da budem sam.

Otkrio je Lane novinarima i zašto se odlučio za skromnu montažnu kuću umesto prave:

- Kad sagradite kuću, onda dođe prvi komšija, pa drugi i onda se napravi gužva. Zato sam redukovo svoje želje i došao do ovoga. Imam dva kreveta i kupatilo. Imam tu i 20 štapova za pecanje, a svaki ima svoju funkciju, veći su za teže ribe, a blinkeri su za plovke. Kažu da se na pribor prvo upeca ribolovac. Nekad bude veličanstven ulov, a nekad katastrofa.  D. B. M.