OVDE ĆE LANE PRONAĆI VEČNI MIR: Pažljivo je odabrao mesto, evo šta o glumcu kaže prota iz Crkve Svete Trojice

Obimom neveliki, ali hram bogate istorije, brojnim duhovnim nitima povezao je nekoliko generacija Gutovića. Tik do crkve, večni mir pronašli su njegovi roditelji i baka. Uz njih, kako je svojom poslednjom voljom poručio, biće sahranjen i veliki glumac.

Veze porodice Gutović i kumodraške crkve datiraju iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Milanovi roditelji, prosvetni radnici, bili su verujući ljudi. Iako je to bilo vreme kada se na veru nije gledalo sa posebnim simpatijama, Gutovići su bili redovni na bogosluženjima. Milanovog oca kumodraška deca zvala su "čika Guta". Slavili su Svetog Nikolu i često navraćali u kumodraški hram, da bi u njegovoj porti našli i svoj večni spokoj.

Stopama svojih roditelja, kako naglašavaju u ovoj beogradskoj crkvi, nastavio je i Milan.

Protojerej-stavrofor Sredo Vranješ, dugogodišnji starešina kumodraške crkve, kaže da je pokojni glumac redovno posećivao ovaj hram. Dolazio je na praznike, o Zadušnicama, i uvek polovinom decembra, da kupi slavsku sveću.

- Gutovići su u pamćenju našeg hrama zapamćeni kao izuzetno privrženi veri, crkvi, tradiciji, zdravom patriotizmu. Milanovoj porodici godinama sam osvećivao slavski kolač za Nikoljdan. Divni su to ljudi, a Milan je bio jedinstven i neponovljiv čovek. U duhu vere i poštovanja tradicije vaspitavao je i svoju decu. Duhovno su to zdravi i stasiti ljudi. Spram posla kojim se bavio, bio je istinski terapeut narodne duše - kaže prota Sredo.

Pokojni Lane, kako kaže prota, bio je dubinski okrenut hrišćanstvu, koje je dobro poznavao.

- Znao sam često i da nenajavljen navratim u dom Gutovića, i uvek sam ga zaticao sa knjigom. Znao je Novi zavet, ali nekoliko puta me je prosto iznenadio citatima iz Starog zaveta, koji je očigledno čitao i izučavao. Zid njegovog stana, na kome je stajala kućna ikona, uvek je bio pomalo čađav. Meni kao svešteniku bilo je jasno da se kandilo pred ikonom Svetog Nikole u tom domu nikada nije gasilo. I to dosta govori o veri koju je u sebi nosio - kaže prota Sredo i dodaje da se iza mirnog, naoko ćutljivog čoveka, krio vulkan talenta i kreacije.

Prilikom crkvenih obreda bio je uvek miran, posvećen i dostojanstven. Nikada za sebe nije zatražio nikavu privilegiju, ništa "preko reda", mimo običaja.

- Bio je jedinstven format čoveka. Nosio je u sebi istinsku duhovnu lepotu, šarm, humor.

Njegova gluma posebno na pozorišnoj sceni imala je katarzično dejstvo. Kada bih otišao na Milanovu predstavu, pa posle nje malo porazgovarao sa njim, vraćao bih se kući kao okupan, lak i relaksiran - naglašava otac Sredo.

Iako čovek snažne životne energije, danas je jasno, Gutović je naslutio svoj kraj. Razmišljao je o sahrani i mestu ukopa.

- Baš tih dana sreo se i sa patrijarhom Porfirijem, kojeg je pitao za savet oko večnog počivališta. I time je pokazivao brigu i odgovornost. I sa mnom je razgovarao o tome.

Shvativši šta me pita, rekao sam mu: "Milane, oko toga ništa ne brini. Biće sve onako kako ti budeš želeo". Tako će i biti, sve po njegovoj želji - kaže Vranješ.

Lane Gutović nije želeo posmrtnu pompu, govore i počasti. Za života je odbio dramsku komemoraciju, već je zatražio obično opelo. Umesto Aleje zaslužnih građana, za mesto počinka izabrao je portu skromnog prigradskog hrama.

Iako se trude da ispoštuju zavet velikog srpskog glumca, u kumodraškoj crkvi naslućuju da će Lanetova sahrana, ipak, biti nesvakidašnji događaj.

- Milan je bio javna ličnost i nemamo sumnje da će veliki broj ljudi doći da ga isprati i oda mu počast. Bio je zaista jedinstven, i kao dramski umetnik i kao čovek - ističe prota Vranješ.

GROBLjE NA ISTORIJSKOM MESTU

U PORTI Crkve Svete Trojice u voždovačkom naselju Kumodraž, na ograđenoj parceli gde se nalazi svega desetak grobova, počivaju i preci slavnog Laneta Gutovića. U zajedničkoj grobnici pohranjene su kosti glumčevog oca Spasoja, majke Leposave i bake Mileve Čarapić. Večnim mirom spavaju ispod skromne ploče od sivog mermera. Spokoj i tišinu remete samo ptice i zujanje pčela iz košnica sa susedne parcele. Meštani kažu da je u porti crkve staro groblje, a da su poslednje sahrane obavljene još osamdesetih godina prošlog veka.

Crkva u Kumodražu zadužbina je čuvene dobrotvorke Perside Milenković. Ovaj hram čuva posmrtne ostatke i sećanje na srpske vojnike iz Prvog svetskog rata, koji su se na poziv svog komandanta i zemljaka Stepe Stepanovića 1914. godine odazvali na poziv otadžbine, a njenu slobodu platili svojim životima. Hram je podignut na mestu gde se 1915. godine, tokom austrougarske ofanzive nalazio štab odbrane Beograda, upamćene po herojstvu. S. V.