DRAGIN MONOGRAM VRAĆEN U SRBIJU: Vredni predmeti koji su pripadali dinastiji Obrenović otkupljeni za Istorijski muzej
POČETKOM kobne 1903. kralj Aleksandar Obrenović naručio je od jednog beogradskog juvelira monogram za suprugu, kraljicu Dragu. Sudbina je izrežirala da ne stigne da joj ga uruči pre krvavog Majskog prevrata, u kome su oboje izgubili glave. Bezmalo 120 godina kasnije, ova izuzetno vredna vladarska insignija, nedavno je dospela u Istorijski muzej Srbije, otkrila je, za "Novosti", direktorka Dušica Bojić.
Trag do tog saznanja vodio nas je preko intrigantne izjave ministarke kulture i informisanja Maje Gojković, da su, posredstvom Ministarstva spoljnih poslova, na aukcijama u svetu, nedavno "otkupljeni neki predmeti koji su pripadali kraljici Nataliji Obrenović". Reč je, kako su nam potvrdili u MSP, o dva pisma: jednom kraljice Natalije, i drugom kralja Milana, za koje se naša ambasada u Londonu nadmetala u aukcijskoj kući "Čizvik", početkom jula.
Gotovo, istovremeno, preko ambasade u Švajcarskoj otkupljena je i vredna dokumentacija vezana za kraljicu Dragu Obrenović, a sve za Istorijski muzej Srbije. Ovi eksponati još nisu stigli do Beograda, ali jeste Dragin monogram kupljen nešto ranije kod kadanske kuće "e-Medals".
- Više godina unazad pratimo šta ova kuća nudi na svom sajtu - objašnjava direktorka IMS. - Između ostalog oglasili su bili orden Miloša Obrenovića, za koji smo konstatovali da nije original, a onda i monogram kraljice Drage Obrenović, po ceni od 12.598 kanadskih dolara, što, kada se uračuna i tamošnji usklađen porez na promet od 13 odsto, ukupno iznosi 14.235,74 dolara. Nazvala sam ministra spoljnih poslova Nikolu Selakovića i u dogovoru sa ministarkom kulture i informisanja Majom Gojković i odeljenjem za međunarodnu saradnju MKI, dogovorili smo se da ga kupimo. U ovoj godini IMS je dobio dovoljno novca da može da priušti jedan takav eksponat.
Tako je, prema rečima sagovornice, počela priča koja je trajala gotovo mesec dana: ministar spoljnih poslova izdao je nalog ambasadi u Kanadi da za IMS aplicira i kupi monogram, a naš ambasador Dejan Ralević odmah je stupio u kontakt sa kućom "e-Medals". Potom je kupljen, uz zvaničnu, ručno pisanu potvrdu advokata Uroša Kuzmanića, od 25/26. avgusta 1904. kojom se garantuje da je reč o imovini porodice Obrenović, i - dopremljen do Srbije.
- U našem muzeju on će se čuvati kao retka insignija jedne vladarke, jer za sada znamo da, na Oplencu, postoji još samo jedna dijadema koja je pripadala kraljici Mariji Karađorđević - otkriva Dušica Bojić, dodajući da će čitav jedan segment u budućoj stalnoj postavci, u obnovljenoj zgradi nekadašnje Glavne železničke stanice, biti upravo posvećen ženama naših savremenih vladara.
Pored kupovine na aukcijama ove godine se ukazala i mogućnost da muzej otkupi i ono što je direktno ponudila gospođa Kleo Borel iz Ženeve - a reč je o svim predmetima iz sobe u kojoj je poslednje dane, u jednom staračkom domu, provela Ana Lunjevica, sestra kraljice Drage.
- Mi u muzeju imamo fotografiju, nastalu u toj sobi 1975. godine, kada je poklonila i poslala u IMS portrete svoje bake Đurđije i dede Nikole Lunjevice - nastavlja sagovornica. - Taj snimak, na kome se vidi sve što se nalazilo na zidovima, napravio je gospodin Stanojević, tada zaposlen u našoj ambasadi, a na njemu su i njegova supruga i ćerka. Kada nam je poslat materijal iz Ženeve, prepoznali smo da su to fotografije sa zida Ane Lunjevice.
Pretpostavka je, da je neko, kada je Lunjevica preminula, raspremajući sobu, sve vrlo uredno spakovao - od portreta na zidovima, fotografija, preko originalne dokumentacije, venčanih listova, rodnih listova, dva dnevnika od po tristotinak stranica, pa nadalje, tvrdi direktorka Bojić, napominjući da je IMS već objavio dnevnik Ane Lunjevice, pod naslovom "Moja sestra kraljica Draga":
- Interesantno je da je gospođa Borel, prvo se obratila kancelariji Aleksandra Karađorđevića, računajući da dokumentacija koju poseduje pripada njegovoj porodici. Kada je, međutim, kancelarija dobila fotografije, konstatovali su da to nije njihova dinastija, i preko autora monografije "Moja sestra kraljica Draga", Dejana Vukelića, došli su do nas. Istog momenta sam prepoznala stvari sa fotografije iz sobe Ane Lunjevice, koju imam u kompjuteru. Preko ambasade u Bernu i misije u Ženevi, stupili smo u kontakt sa gospođom Borel.
Ugovor je sačinjen posle prepiske od nekoliko meseci i čeka se da materijal stigne u Beograd. Kada je reč o dinastiji Obrenović, nije isključeno da će i u budućnosti biti sličnih otkrića, jer je veliki broj predmeta koji su pripadali Dragi i Aleksandru, rasprodat 1904. na aukciji u Beču, i tokom proteklih 117 godina, dospeo u razne evropske i svetske kuće.
- Istorijski muzej Srbije se trudi da u zemlju vrati sve što je vredno, posebno ono što je dinastičko, što je deo naše državnosti, kako bismo pokazali da smo ozbiljna evropska država, sa barem dve vladajuće kuće u novijoj istoriji. Tu, uz Obrenoviće i Karađorđeviće, treba računati i Petroviće koji su Srbi poreklom iz okoline Zenice. Dakle, srpska vladajuća kuća, ali u njihovom slučaju u Crnoj Gori - zaključuje direktorka IMS.
IZLOŽBA LIKOVNE ZBIRKE
PREMA rečima direktorke IMS završena je javna nabavka za muzeološki projekat, u čijoj izradi će, uz sve kustose, učestvovati i stručni saradnici sa fakulteta i instituta, kako bi se budućim posetiocima što vernije, originalnije, primaljivije i prijemčivije, predstavio ovaj muzej kompleksnog tipa, sa svoje 24 zbirke i pet fondova. A do otvaranja, na sadašnjoj adresi, na Trgu Nikole Pašića, predstaviće svoju likovnu zbirku, tačnije postavku ulja na platnu nastalih u 19. i 20. veku, čiji je autor Tijana Jovanović Češka.
- Nećemo moći da u jednoj godini renoviramo zgradu i uradimo čitavu postavku. Planirano je da se muzej sukcesivno završava do 2024, kako bi se napunio najveći deo tog prostora - ističe direktorka IMS.
PREPISKA KRALjICE NATALIJE
NATALIJA i Milan Obrenović su vrlo često pisali, ona gotovo svaodnevno i to ne jednoj, nego više osoba - otkriva Dušica Bojić, koju je o pojavljivanju njihovih pisama na aukciji obavestila ambasadorka u Londonu Aleksandra Joksimović. - Arhiv Srbije ima mnogobrojna Natalijina pisma, kao i mi, ali je izuzetno vredno što se naša ambasada zainteresovala za aukciju na kojoj se nalazi nešto što je srpsko. Reč je o privatnoj prepisci, ali je dobro da u Srbiji imamo što više toga.