LESKOVAC U GLAVNOJ ULOZI: Privodi se kraju snimanje filma i televizijske serije "Bilo jednom u Srbiji"
LESKOVAC je između dva svetska rata doživeo procvat u svim oblastima života. Bio je privredni i finansijski, ali i duhovni centar tadašnje države, a iza svih društvenih promena krila se ljubav kao motor koji je u stanju da pomera granice, da inspiriše ideje i viziju, da ruši predrasude i budi veru u bolje sutra posle velikih ratnih stradanja.
Foto Promo
Tako Leskovac iz turske kasabe za relativno kratko vreme prerasta u grad koji je bio veoma bitan na mapi Starog kontinenta. Priču o tom i takvom vremenu donosi nam film "Bilo jednom u Srbiji" čije se snimanje ovih dana privodi kraju.
- Leskovac je grad kome je teško naći "parnjak". On je jedinstven. Fabrike su se ovde otvarale i zatvarale, ali je jedna uvek radila. Vanvremenska fabrika smeha koje nigde nema osim u gradu o kome snimamo film. On se promenio, ali ga nije napustila preduzimljivost i elan koji u pojedinim slučajevima zna da bude, kao i tada, na evropskom nivou - ističe Zvonimir Šimunec, idejni tvorac i producent ovog projekta na kome je radio godinama. Sloboda Mićalović, Foto Promo
Režija filma i serije poverena je Petru Ristovskom, a u glumačkoj ekipi su poznata imena. Tu su Viktor Savić i Teodora Ristovski, Radovan Vujović, Miki Manojlović, Dragan Petrović Pele, Zoran Cvijanović, Sloboda Mićalović i Nemanja Oliverić, pokojni Ivan Bekjarev kao i jedna od najvećih glumica jugoslovenske i srpske kinematografije Mira Banjac.
- Na papiru je ovaj film izgledao dosta lakši nego što se to pokazalo u praksi. Bio je to veliki zalogaj za produkciju i organizaciju i za sve nas. Iscrpljujući proces, ali i velika satisfakcija što ćemo publici pružiti mogućnost da vidi jednu romantičnu komediju sa elementima preduzetničke drame i ljubavne melodrame kakve dugo nije bilo - ističe Ristovski.
U filmu sa blizu stotinu glumaca sniman je i veliki broj ansambl scena što od reditelja traži veliku posvećenost i koncentraciju. Za Petra je to dragoceno iskustvo.
- Glumci su uspeli da naprave karaktere koji su dočarali mentalitet tog vremena. Sarađivati sa Mikijem Manojlovićem je čast i privilegija kao i prva saradnja sa Bobom Mićalović - jednom tako velikom glumicom. Najveći izazov nam je bila scenografija.
ISTORIJA Oživljene ulice Leskovca između dva svetska rata, Foto Promo
Pored inspirativnih autentičnih lokacija nije bilo nimalo lako vratiti celu ulicu, od oko 200 metara, sto godina unazad - dodaje Ristovski.
Sloboda Mićalović je detinjstvo provela u Leskovcu, pa se sada, kao proslavljena glumica, prisetila priča o Srpskom Mančesteru koji su stvorili "dobri i kvalitetni ljudi sa idejama i vizijom".
- Smatram da je Šimunec mnogo uradio da se to vreme ne zaboravi. Velika je to stvar za buduće generacije. Imala sam sreću da radim sa Nemanjom Oliverićem i Petrom i ta saradnja je moj najveći utisak. Petar je predivan i veoma darovit reditelj. Voli glumca i razume proces, pa i umor, dekoncentraciju, nervozu... - kazala nam je Sloboda Mićalović.
Ona igra ženu koja važi za lepu, ali ukletu. Usedelicu koja živi sa majkom, dok okolina o njoj govori kao o urokljivoj i jalovoj.
- Mala sredina zna da uguši čoveka. Ne iz zle namere već iz čaršijskog ogovaranja. Moju Ružicu smo više u hodu smišljali uz duhovit pristup situaciji i priči. Do sada sam igrala dramske, emotivne, uloge. Ovde ću dotaći te komične elemente i od jedne uvele i napuštene žene će se izroditi jedan cvet - priča Boba Mićalović.
A da to bude tako zaslužan je još jedan od junaka ovog filma. Mladić koji je bio hrabar da se upusti u odnos sa Ružicom, da prevaziđe predrasude, da je promeni i da otkrije njeno pravo biće. Ta je uloga, nakon što se odavno dokazao u pozorištu, poverena Nemanji Oliveriću za koga Sloboda kaže da će ovom rolom "otvoriti vrata filma".
BRINULO SE O SVAKOM DETALjU
Velika pažnja je poklonjena tadašnjem govoru Leskovčana kao jednoj od odlika, ali ne i suštini njihovih bića. Brinulo se o melodiji, akcentologiji i izboru reči, jer bi film trebalo da razumeju i mlađe generacije. U njemu je više paralelnih priča, ali nema glavnog junaka, jer je glavni junak Leskovac i ljudi koji su živeli u njemu. Film bi trebalo da bude završen do kraja godine. Posle njegovog bioskopskog života gledaoci RTS-a imaće priliku da vide i osam epizoda TV-serije.
- Bilo je zadovoljstvo, sa Nemanjom i Petrom, graditi svaki kadar, a svaki trenutak dok maštamo i razmišljamo više nego dragocen. Volim tako da radim, da se pitam - dodaje naša sagovornica.
Oliverićev lik je inspirisan istorijskom ličnošću. Glumcu ta činjenica pomaže, ali i nameće veliki zadatak. Nemanji je svaka uloga izazov, a u ovoj mu se dopalo to što je deo filma koji „pomera“.
- Volim filmove koji nešto bude u ljudima. Posle Velikog rata svi su gubili nadu. Sa mračnim pogledima na budućnost morali su da u sebi pronađu veru i snagu, a za ta unutrašnja prelamanja ključna je bila i sada je - ljubav. Ona se desila i mom junaku Dinetu zbog koje ostaje u Leskovcu uprkos tome što ima mogućnost da se vrati u Pariz, u epicentar kulturnog života, gde je video da je film važan, jer nas uči kako treba da živimo – zaključuje Oliverić.
Njegov prijatelj Cone, koga tumači Viktor Savić, podiže fabriku „modernog“ engleskog štofa rešen da se obogati kako bi „vratio ruku“ žene koju voli. I njega pokreće ljubav, a Dinetove „pokretne slike“ donose u Leskovac evropski način života koje i Leskovčani, uprkos predrasudama, prihvataju i počinju da vole.