LJUBAV PREMA ŽIVOTU: Povodom biografije Artura Rubinštajna "Moje mnoge godine"
NASTAVAK najprodavanije biografije jednog muzičara klasične muzike "Godine moje mladosti", poneo je jednostavan i sasvim tačan naziv "Moje mnoge godine".
Možda je ova knjiga mogla da se nazove i "moje najsrećnije godine", jer pijanista Artur Rubinštajn i u ovoj knjizi pokazao je da je "najsrećniji čovek koga je ikad upoznao", kako je sam napisao. Nanizao je priču o svim srećnim godinama od 1918, sve do povlačenja sa scena 1982. godine - čitavih sedamdeset četiri godine!
A kakve su to samo godine bile! Najpre dvadesete godine prošlog veka, muzika Ravela i Prokofjeva, Pariz posle Prvog svetskog rata, opijen mirom, nakon krvavih ratova; potom svetske turneje tokom tridesetih, pa onda kratkotrajni tužni intermeco u vidu uspona nacista i Drugog svetskog rata. A da li je ovaj Adagio lamentoso poljuljao samopouzdanje "najsrećnijeg čoveka"? Nikako, iako je gorko propatio propast gotovo čitave porodice u svetskom pokolju Jevreja.
Tu je bila muzika da ga izleči i nove srećne godine u Americi. Novi veliki koncerti, uspon filma i stereo beleženje zvuka koji je zauvek u prirodnom zvuku ostavio snimke ovog divnog pijaniste.
U čemu je tajna sviranja ovog "kralja pijanista" dvadesetog veka, u čemu je tajna popularnosti ove knjige? I u jednom i u drugom slučaju, reč je o gotovo nestaloj osobini kod ljudi, a to je ljubav prema životu. Rubinštajn ima jednostavan recept, kojeg se drži na svakoj stranici ove knjige: život se mora voleti bezrezervno i tek tada će on vratiti najbolje, povoljnim i srećnim sticajem okolnosti.
Ljudi obično čine drukčije, kaže Rubinštajn: oni vole život "ako". Kažu, "ako budem imao mnogo para, biću srećan" i čak i ako ih steknu, odmah postave neki novi cilj, pa vele "ako budem" biću srećan". Život se, kaže, ovaj umetnik u življenju, voli drukčije: bez uslovljavanja, i u dobru i u zlu.
Upravo je valjda stoga biografija "Moje mnoge godine" toliko čitana. Napisana je pre skoro četrdeset godina, a doživela je nebrojena izdanja na gotovo svim jezicima sveta. Na srpskom jeziku pojavljuje se nakon skoro trideset godina i dorađena je i popravljena u odnosu na staro izdanje Matice srpske, jer je prevodilac Marija Dimitrijević bila i danas u mogućnosti da dopuni svoje prevodilačko delo s početka svoje karijere.
Izuzetan naslov koji ne traži izuzetne čitaoce. Svako može biti čitalac ove biografije: i oni koji znaju sve Rubinštajnove snimke i oni koji nisu čuli nijedan.