INTERVJU Dragan Lakićević: Svog junaka pisac nikad ne osuđuje, pa ni kad je negativan

Daje mu na raspolaganje svoj luksuzni skandinavski zamak da bi mu u jednom trenutku lukavo predložio da napiše i kritičku raspravu o Srbiji, srpskom narodu i "srpskoj krivici". Pisac započinje rukopis "Ljubavna noć" prisećajući se kratke i nezaboravne veze sa Marijanom pre deset godina, bivše supruge Kolet i suočava se sa iskušenjima u vidu prelepe i koketne Ludvigove verenice Frej. Kako vreme odmiče pred njim iskrsava niz bolnih moralnih dilema...

To je ukratko i pojednostavljeno siže novog veoma čitljivog romana "Zamak" Dragana Lakićevića (1954), u izdanju "Partenona". Ovaj autor je zasada objavio niz pesničkih knjiga, romana, zbirki priča, dela za mlade, rasprava i studija za koje je dobio više književnih nagrada a najnovije su "Jefimijin vez" (za pesničku knjigu "Žetelica i Šumanović") i "Orfej na Dunavu" (za ukupni pesnički rad).

* U podnaslovu vaše nove prozne knjige stoji "Fantazmagorija". Čini se, ipak, da je reč o romanu?

- Knjiga je ono što čitalac misli da jeste. "Fantazmagorija" je ovde omot žanra, sugestija da je priča maštarija i da je samo njena umetnost istinita. Imaginacija se prilično povlači pred istorijom i politikom u književnosti. Moralno-politička dimenzija ove moje teme ima elemenata fantazmagorije. Dok se čitalac toga seti, možemo mu sugerisati podnaslovom knjige.

* S obzirom na to da priču u romanu kazuje njen junak, tj. pisac, u prvom licu, neki čitalac mogao bi da pomisli da ste glavni junak vi?

- Već su se javili prvi koji su pomislili da sam junak (narator) ja. Kad se letimično pogleda, eno u knjizi i pisca i izdavača, ogledaju se jedan u drugome. Tako počinje površno čitanje. Nisam ih ispravljao. Glavni lik, prvo lice knjige je negativan junak, ali on to o sebi ne može da kaže. Zašto bi to naglašavao autor?

* "Kako napisati roman od svojih doživljaja i svog života?", pita se vaš junak, koga muči pitanje kako da fenomenu ljubavi da svoj književni doprinos.

- Junak "Zamka" je pisac koji ima izvesnog spisateljskog iskustva. Kad mu je zatraženo da napiše "ljubavni roman" od kojeg bi njegov menadžer stvorio svetski hit, pisac je posegnuo za ličnim životom i svojim doživljajem ljubavi. Od ličnog, pak, ima ličnije: ono što će mu uskoro zatražiti - naručiti ili narediti izdavač. Povest "Zamak" čine deonice poetike (shvatanja književnog zanata i postupka) koje teku naporedo sa deonicama politike (shvatanja svoje zemlje i njene istorije ili sudbine). Ostalo je simbolični ambijent, s junakom u dvorcu - zamku, negde na severu Evrope.

* Od vašeg junaka traži se da napiše raspravu o sopstvenoj zemlji i njenoj krivici. Da li se i u kojoj meri može biti kritičan prema svojoj zemlji, a da se ostane patriota - takođe je dilema koja se provlači kroz roman?

- Za taj zadatak moj junak nije izabran nasumice. On je i ranije pokazivao predispozicije za političku kritiku svoje zemlje i naroda. Ovaj put nudi mu se da "sa evropske distance", kao evropski pisac koji će to postati, jer će ga boravak u zamku učiniti evropskim i slavnim - napiše najotvorenije i najsložnije - ne samo političku kritiku već i istorijsku osudu. On nije nikakav patriota, ali ga donekle ipak šokira taj zahtev - zadatak. Čak i njega! I on oseća bezobrazluk naručioca! Kritika đubreta na ulicama nije što i kritika cele istorije i nacionalne vertikale. I nacionalnih vrednosti, bez obzira na to koliko se do njih drži... Nedoumice junaka stvaraju stid i strah. I on ima izvesnu moralnost. On jeste operisan od tradicionalnog pojma izdaje, ali zna da to ipak postoji. O izdaji on misli, makar kao kad je reč o ljubavnom neverstvu. Mi ne znamo šta je složenije: vernost ili neverstvo. Ili su to pojmovi za književnost 19. veka!

* Vaš junak piše naporedo dve knjige: ljubavni roman i politički esej. Da li ga to rastrže?

- Ostavljeno je to čitaocu - neka i njega nešto rastrže, kad već rastrže epohu. Svog junaka pisac nikad ne osuđuje, pa ni kad je negativan.

* Da li je vaš pisac pripadnik "Druge Srbije"?

- On je, pre svega, književni lik. Naglas i u sebi govori i misli na 150 strana. Te misli i reči govore sve o njemu... Ume da gleda i opisuje prirodu: pisac. A čitaočevo je da ga moralno odredi i nazove nekim svojim imenom.

* "Zamak" otvara i pitanja složenih odnosa: pisac - urednik, izdavač - čitalac. Kakva su vaša iskustva, s obzirom na dugi staž i u književnosti i u izdavaštvu?

- Ti odnosi bili su interesantniji u vreme društvenog izdavaštva, koje je, kao što znamo, nestalo. U vreme privatnog izdavaštva sve je drukčije, preovlađuje interes, čak i kad je kulturno-umetnički, mada preovlađuje, pre svega, poslovni ili politički interes. U privatnost spadaju i moral i ukus i skrupule... Ipak, urednik je prvi čitalac, onaj koji otkriva i sugeriše, pogađa i greši. Toga sam se nagledao i u tome se nikad ne može naučiti sve, ni kad ste pisac, ni kad ste urednik. Pisac, pogotovo mladi, često misli da od urednika mnogo zavisi. Sve zavisi od pisca. Urednika obično boli glava, ali ume da se raduje... Imao bih šta da pričam iz tih iskustava, kad bih imao kome. Setite se moje priče "Urednik Topčidera" (iz "Ludačkog rukopisa") o bivšem uredniku koji želi da veliki park uredi kao knjigu.

* Vaš glavni junak žarko želi da postane hit pisac. Mišljenja o bestselerima, koji uveliko preovlađuju, i kod nas su veoma podeljena.

- U opštoj krizi knjige i čitanja, čini se da bi uspeh knjige mogao da uvede neki red i stvari rangira. "Hit" je jedan od vidova uspeha i opštih ciljeva savremene književnosti. Naši čitaoci i poslenici s knjigom još se sećaju nekadašnjeg uticaja značajnih nagrada u izgradnji piščevog imena i ugleda. Javne pohvale, vesti o čitanosti, prevođenosti, rasprodanosti - uzdizale su pisce i vodile ih u školsku lektiru i u teme doktorata. Sad se sve to srozalo i propalo. Ostalo je samo: pokušavati, kao na lutriji.

* Da li je to objašnjenje o sve većoj produkciji knjiga domaćih autora?

- Delimično. Pisanje knjiga je i vrsta bekstva od stvarnosti. Kad toliki pokušavaju da naprave uspeh u pevanju, ili u sportu, ili u izboru za mis, mnogo je i onih koji bi preko noći do uspeha u književnosti, tim pre što se gradivo književnosti u školi smanjilo, a društvo i kućno vaspitanje obezvrediše i najuglednije pisce iz srpskog.

* Koliko je dobro što sami pisci često u potpunosti finansiraju objavljivanje svojih rukopisa?

- Sve je privatno, pa što ne bi bilo i to? Nema više izdavača koji imaju obavezu da finansiraju izdavanje savremene domaće književnosti. Ako svojim parama hoće izdavač, može i sponzor, može i tetka, može i autor. Nije to ništa novo. Važnije je pitanje: šta je u knjizi, kako je napisano? Slobodno je da autor plati štampu svoje knjige od svoje ušteđevine, kao i da se domogne Zamka u kojem se stvaraju dela za rang-listu "Njujork tajmsa". Sve je stvar izbora.

* Šta čitaoci mogu da očekuju u narednim mesecima od produkcije Srpske književne zadruge?

- SKZ je proletos ušla u svoju 130. godinu postojanja. U toku je izrada ovogodišnjeg, 113. redovnog Kola i izrada programa za obeležavanje velike godišnjice. Hajde da tome posvetimo poseban razgovor, da to pitanje bude prvo, a ne poslednje.

PEJZAŽ NA POKLON

* U belešci o piscu stoji da negujete žanr kratkog romana ("Studengrad", "Zemaljski ključ", "Četni đavo"). "Zamak" se od svih prethodnih razlikuje?

- I "Zamak" je kratak roman, možda novela. Započeo sam ga kao priču; onda se umešao pisac iz romana: deo onoga što je trebalo da u dvorcu zvanom zamak napiše on, napisao sam mu ja. Poklonio sam mu i svoj sneg, pejzaž koji okružuje zamak u kojem bi, pod idealnim uslovima i ugodnostima, trebalo da se napiše bestseler.