OŽIVELI BORINI ČUDESNI LIKOVI: Najavljena bioskopska premijera filma Milutina Petrovića "Nečista krv - greh predaka"
DUGO iščekivanu bioskopsku premijeru filma "Nečista krv - greh predaka" po scenariju Vojislava Nanovića (koji je adaptirala Milena Marković) i u režiji Milutina Petrovića, najavili su posle novinarske projekcije članovi autorske, glumačke i producentske ekipe - i to za 24. avgust, kada će početi da se prikazuje u "Kombank dvorani" i u sinepleksu "Galerija", a dva dana kasnije i u svim bioskopima u zemlji.
Reditelj Milutin Petrović govorio je juče - na rođendan Nanovića i datum na koji su prošle godine započeli snimanje, o legendarnom scenaristi filma, kome snimanjem ovog ostvarenja kao kultura vraćamo tek deo velikog duga.
- Mi smo svi bili, s kraja osamdesetih, opsednuti otkrićem Nanovića, i ne samo njega, već i cele posleratne kinematografije koja je ostala nekako skrajnuta - ispričao je Petrović, otkrivajući da je kada je pronašao i krenuo da čita dotad izgubljeni scenario, shvatio da je više nego relevantno da se on realizuje, ako je ikako moguće.
Jovana Stanojlović, unuka Voje Nanovića, pogledala je juče film i zahvalila se celoj ekipi što je ovim velikim projektom otrgnula njenog dedu od zaborava.
- Moj prvi utisak je da je ovo duboka analiza likova koju je prvo započeo Bora Stanković, a zatim preneo i deda Voja. Radi se pre svega o putenosti, a glumci, scenografija i kostimi su zaista autentično urađeni. Ovim filmom se vraća u fokus ne samo Voja, već i istorijska tema i ovaj deo naše istorije - izjavila je naslednica Nanovića, i otkrila:
- Zahvaljujući producentkinji Snežani van Hauvelingen od koje je potekla ideja, mi smo odlučili da osnujemo Zadužbinu Vojislava Nanovića. Naš cilj je da negujemo njegov lik i delo, kao i da zaštitimo njegova autorska prava, jer iako je on poznat pre svega kao reditelj, bio je i scenarista, ne samo svojih filmova, a i montažer. Naša ideja je da ustanovimo i nagradu koja će nositi njegovo ime, a koja bi podstakla mlade umetnike i dodeljivala se na nekom od festivala.
Producentkinja Van Hauvelingen priznala je da do samog kraja nisu bili sugurni da li će film - koji je samo RTV Beograd dva puta pokušavala da snimi a trebalo da režira i Živojin Pavlović, ugledati svetlost dana, odnosno mrak bioskopskih dvorana.
- Na kraju smo, zahvaljujući pre svega Filmskom centru Srbije, Ministarstvu kulture Republike Srbije, programu MEDIA fondu Kreativne Evrope i Delegaciji Evropske unije u Srbiji, uspeli da snimimo film koji je, nadam se, vredan Vojislava Nanovića. Nadam se da bi on bio zadovoljan onim što smo napravili - dodala je Svetlana.
Glumica Anđela Jovanović koja je otelovila lik putene Tašane koja se suočava sa (sopstvenim) grehom, govorila je o istorijskom kontekstu ali i o svom liku, ženi koja je "hrabro izabrala da živi kako ona želi".
Nedim Nezirović, tumač uloge Jovče, rekao je da se nada da je prošao kao Robert Dival u "Kumu", a prisutnima se obratio i Dejan Bućin koji gradi karijeru u Nemačkoj, a koji je odigrao ulogu Vladike - u kome postoji unutrašnji konflikt između ljubavi prema Bogu i neostvarene ljubavi prema Tašani.
Teodora Dragićević pričala je o ulozi Stojne i saradnji sa glumačkim partnerom Markom Grabežom, Aleksandar Ristoski koji je tumačio lik Saroša, osvrnuo se na proces kastinga, a Nikola Vujović - koji je celu svoju ulogu odigrao na turskom jeziku, otkrio je da se 25 dana dana spremao za jedan snimajući dan koji su imali Tim Sejfi i on, "da se ne obruka pred čovekom kome je to maternji jezik".
Upečatljive role odigrali su i Dragan Bjelogrlić, Katarina Radivojević i mnogi drugi, a Marina Medenica kreirala je originalne impresivne kostime, inspirisana epohom i uzbudljivom pričom koja se odvija nekoliko decenija pred oslobađanje Srbije od Turaka - i pred Sofkino odrastanje u svetu "oslobođenom od turske vlasti, ali ne i od greha predaka", kako se navodi na kraju filma.
Omaž u Kinoteci
U JUGOSLOVENSKOJ kinoteci priređen je poseban program "Fokus posvećen Vojislavu Nanoviću", započet juče kada je prikazan popularni film "Čudotvorni mač" (1950), koji se nastavlja od 23. do 27. avgusta, uz reprizu te legendarne ekranizacije narodne bajke o Baš-Čeliku, i projekcije dela "Tri koraka u prazno" (1958), "Ciganka" (1953), "Bolje je umeti" (1960) i "Besmrtna mladost" (1948).