DOBA VELIKIH HEROJA JE PROŠLOST: Glumac DŽon Bendžamin Hiki o drugoj sezoni serije "Menhetn"

Danas ga pratimo u novoj verziji "Tračare" i odlično ocenjenoj mini seriji "Na terapiji", nagrađenoj sa dva Emija. Gledali smo ga i u Marvelovoj "Džesiki Džouns", nešto pre toga u "Transformersima", "Dobroj borbi" i "Dobroj ženi", "Modernoj porodici", nizu policijskih procedurala, među kojima je najpoznatiji "Red i zakon", a videli smo ga i uz Džodi Foster u "Planu leta".

Ipak, u ekskluzivnom intevjuu za "TV novosti" Hiki otkriva da mu je upravo uloga u Emijem ovenčanoj seriji "Menhetn", čija je druga sezona stigla na kanal Epik drama, 5. avgusta u 21.45, bila ta koja mu je iz korena promenila život.

- "Menhetn" je bio velika prekretnica za mene. Jedna velika uloga u seriji koja se bavi jednom tako značajnom, provokativnom, i za mene tada potpuno nepoznatom temom - poručuje na početku razgovora za "TV novosti" glumac, dodajući da ova serija govori o stvaranju prvih atomskih i nuklearnih sila na svetu. Njegov junak, kako kaže, bio je taj koji je doprineo kreiranju prvog nuklearnog naoružanja, a u vreme kada su padali prvi kadrovi "Menhetna" on nije imao ni najmanju predstavu kako je svet izgledao u doba Hladnog rata.

- Dete sam veselih sedamdesetih. Ono čega se ja sećam su letnji raspusti i moja opčinjenost glumom u školskim predstavama. O atomskim bombama nisam znao ništa. A sada sam dobio zadatak da ih pravim. Naravno da sam morao mnogo da se pripremam i mnogo da učim.

* Prošlo je sedam godina od prve klape "Menhetna". Šta za vas predstavlja ova serija i da li ste imali priliku još nekad da je pogledate?

- Loš sam u tome da se vraćam u prošlost i razmišljam o starim ulogama i projektima na kojima sam radio. Prvo, život svakog glumca diktira sledeći film ili serija. Mnogima naš posao deluje glamurozno i privlačno, ali istina je da smo i mi na neki način poput lekara. Uloge su za nas pacijenti. Dok si sa njom, posvećuješ joj se u potpunosti, ali čim napusti tvoju "ordinaciju" razmišljaš o sledećoj. Dodatno, ne volim da se vraćam starim rolama, jer zahvaljujući njima shvatim da sam tada imao mnogo više kose, a mnogo manje bora (smeh). Međutim, seriju "Menhetn" pamtim kao nešto najdragocenije u mojoj karijeri.

* Kako se čovek priprema za ulogu naučnika koji je stvorio prvo nuklearno oružje na svetu?

- Iskreno, osećao sam veliki strah. Kada, da biste se pripremili za rolu, uzmete u ruku knjigu sa naslovom "Kako se pravi atomska bomba", jednostavno se zapitate: "Kako ću ja ikada moći ovo da savladam". Međutim, između tih redova nauke i stručnih izraza veoma brzo shvatite suštinu i to je ono što je bilo ključno prikazati u ovoj seriji. U bazi Los Alamos bili su okupljeni najveći nuklearni fizičari iz celog sveta. Bilo je i mnogo Jevreja iz Evrope koji su zahvaljujući tome preživeli sve one užase koji su se dogodili njihovom narodu za vreme Drugog svetskog rata od strane nacista. Svi oni radili su na nečemu što je u to vreme predstavljeno kao nova i poslednja nada za slobodan svet. Hitac upozorenja koji će zaustaviti globalno ludilo. Ali njihovo oružje će biti zloupotrebljeno, a oni povodom toga ne mogu ništa, jer se ista situacija događa i sa neprijateljske strane. Od nade za život, njihov posao pretvorio se u trku sa vremenom čija će strana prva doneti smrt onoj drugoj.

* Koji utisak vas i danas prati kada se vratite u vreme kada ste radili na "Menhetnu"? Imali ste priliku da ulogom otputujete u najmračnije doba čovečanstva...

- Čini mi se da je tada svet poslednji put bio moralno ispravan i istinski ujedinjen u borbi između dobra i zla. Bilo je jasno, zlo se mora zaustaviti! Nisam siguran da bi se danas dogodilo isto. Interesi su postali daleko važniji od etike. Ljudi su izgubili taj žar da brane i zastupaju ono što je po svim kodeksima dobro i ispravno. Čini mi se da više nema heroja koji su na svojim plećima doneli pobedu dobru u velikim ratovima sa početka prošlog veka. Oni koji se usprotive nečemu što bi nekad pokrenulo pravi rat, smatraju se čudacima. Ljudi su nezaintersovani, i to je ono što me pomalo plaši.

* Šta bi se dogodilo da se ponovi Drugi svetski rat? Koliko se svet promenio za ovih osam decenija?

- Sama činjenica da su nekada postojali stručnjaci koji su odlazili usred pustinje u Nju Meksiku i tamo radili na tajnom projektu, dovoljno vam govori o tome koliko se sve promenilo. Zahvaljujući internetu i društvenim mrežama danas ne postoji stvar koja se može sakriti. Svako može uslikati i najveću državnu tajnu preko "Instagrama" podeliti sa svojom prvom komšinicom i još hiljadu njemu potpuno nebitnih stranaca. Plašim se da bi novi svetski rat izgledao kao rijaliti šou. Iskreno se nadam da naše vlade negde u tajnosti sada rade na nekom tajnom projektu, daleko od očiju javnosti, i da je to na čemu rade u svrhu dobra, jer ako bi se sada ponovio užas od pre 80 godina nisam siguran kako bismo se izborili sa njim.

SAMO NAS NAUKA MOŽE SPASTI

* ŽIVIMO u vreme jednog novog rata. Neprijatelj je nevidljiv golim okom, ali podjednako smrtonosan. Svet se nekada mogao uzdati u one koji su verovali da dobro mora pobediti. Kao što ste i sami rekli, takvih heroja više gotovo da nema. Na koga se osloniti sada?

- Smatram da se sada možemo uzdati jedino u nauku. Ljudska odgovornost je veoma nepouzdana. Živim u zemlji u kojoj je našem stanovništvu obezbeđen sasvim dovoljan broj vakcina protiv korone, a niko ne želi da se vakciniše. Zbog toga što su čuli, zbog onoga u šta veruju - politike, religije, teorija zavere. Smatram da je sada vreme da se veruje jedino u činjenice i nauku. A činjenice kažu - umiremo, moramo se lečiti. Sve ostalo su prazne priče. Razmislite samo o neodgovornosti i sebičluku onih koji uživaju u luksuzu da jednom vakcinom budu spaseni u trenutku kada neke zemlje i njihovi narodi grcaju u brojkama preminulih moleći za taj lek. Baš zbog toga, na sledećim izborima za predsednika glasaću za naučnika.