U TAMNOM VILAJETU SVIH NAŠIH KNJIGA: Svaki pisac, u trenutku dok piše, zamišlja određenu publiku, pa makar to bio on sam

Da li bismo onda, za te (ne)moguće situacije, morali da primenimo zasad nepostojeće zakone književne "junakologije":

"Junak ne sme da povredi čitaoca, niti da, uzdržavanjem od delanja, dopusti da čitalac i pisac budu povređeni. Junak mora da izvršava naređenja koja mu daje pisac, osim ako se to ne kosi sa Prvim zakonom. Junak mora da vodi računa o svom opstanku, osim ako se to ne kosi sa Prvim i Drugim zakonom"?

Strah od Drugog, nezaustavljiva bojazan da će (vam) neko preuzeti identitet i da ćete, kao sablast, poput blede krpe, lutati, lelujati između svetova, zauvek.

***

Leto je, kupujete knjigu za plažu, za planinsko odmaralište, za sebe, svoje drage, za prijatelje, a kada jednom pređete prag prodavnice knjiga, a spadate u "knjiške lude", šta ćete kada se pred vama otvore tekstualne rajske dveri i zaspu vas knjige u raznim formatima i i bojama, fontovima i povezima: ako uzmeš, kajaćeš se, ako ne uzmeš, kajaćeš se. U tamnom vilajetu svih naših knjiga, bile one broširane, tvrdog poveza, u koži ili, ne daj bože, u okovima za koji je nužan ključ ili bar čekić i dleto, čitalac kanda ponekad, bar na simboličnom planu, poželi da za trenutak preuzme sudbinu onemoćalog čitaoca kakvu je iskusio i slepi Borhes stupajući s jadikovkom u kraljevstvo knjiga: neka niko ne lije suze ili prigovori zbog objave Božijeg umeća, koji mi je s takvom veličanstvenom ironijom poklonio istovremeno tamu i knjige.
Kupiti sve? Nemoguće. Kupiti ovu knjigu? A zašto ne onu...

Naravno, spinovanje veštih knjižarskih magova je neizbežnost koja, često, može samo da vam odmogne. Kada, tako, u bleštavilu dobro lokacijski smeštene knjižare - glavni šor, ogromno i čisto staklo izloga, ukusno poređani tekstualni artikli - u čitavom monumentalnom krilu ogromnog izloga vidite sve iste nizove jarko obojene jedne te iste knjige, možete samo pomisliti da u knjižari imaju tiraž samo tog jednog naslova, što bi, priznajmo, bilo za nepoverovati, ili da je pak u pitanju genijalno delo koje svojom mudrošću i predivnom pričom ne ostavlja nikakvu neoumicu: ovo, i samo ovo, najbolje je, kupuj, brzo, dok sve ne plane i završi u tuđim, srećnijim domovima!

Ipak, prisetite se reči mudrog sociologa književnosti, Eskarpija: svaki pisac, u trenutku dok piše, zamišlja određenu publiku, pa makar to bio on sam. Bojim se da zaista treba mnogo sreće pa da se ispostavi da ste baš Vi ta određena publika na koju je mislio

Taj pisac. Uostalom, pre će biti da većina pisaca, pogotovo zabludelih savremenika čije ime će razvejati vetar indignacije i pre nego što uopšte stigne do svog odabranog čitaoca, ipak predstavljaju jedinu publiku za svoje delo.

Oldous Haksli je uporedio kulturu s porodičnim krugom u kojem svi članovi evociraju (velike) likove iz obiteljskog albuma. Vraćamo se, dakle, na to da pisac, ipak, bez obzira šta on sam mislio o tome ko su mu čitaoci, zaista ima "porodicu" kojoj će biti bliski likovi i motivi o kojima piše. (Ako je to tačno, ko to onda čita egzaltirane memoarske romane voditeljki, glumica i pevačica, mafijaša i lažnih političara? Pa, valda, neostvarene, neuspešne voditeljke, glumice, pevačice, mafijaši, lažni političari...)

Ukoliko želite da pravoj osobi poklonite pravu knjigu, bilo bi idealno kada biste mogli da sami proverite šta se krije u knjizi. Dakle, morate da je kupite. A zaključak je jednostavan i bolan. Da biste "naučili" da čitate, morate naučiti da kupujete. Što i nije teško, treba zadovoljiti samo jedan uslov: da imate dovoljno para.

Dakle, imate li dovoljno novca, dođavola, da najzad i vi naučite kako se kupuju prave knjige za drage osobe?

Kako stići do knjige koja je dovoljno vredna da zadovolji vaš ukus, ali i ukus onoga kome je poklanjate? Ako ste mislili da su kratki euforični izlivi komentara na koricama dobar orijentir, grdno ćete se prevariti. Uvek, obavezno uvek, iz tih mini kritika možete saznati da je knjiga apsolutno genijalna, da je to knjiga koja se piše jednom u sto godina, da su o njoj pisali svi svetski listovi, a saznaćete i da tako nešto u životu niste čitali i da možete sebe smatrati povlašćenim što živite u vremenu u kome je ovo neponovljivo delo nastalo. Saznaćete i ponešto o sadržaju, što, verujte, uglavnom vodi u pogrešnom smeru. Može, tako, da vam se desi da, zahvaljujući ovim "konstruktivnim i pouzdanim" uputstvima, pročitate komediju, uopšte ne shvativši da je u pitanju gola, rečita tragedija, ili da posle čitanja, veselo uzviknute: kako je samo recenzent bio u pravu, pa ovo je maestralna, produhovljena i optimistična poezija! A da posle shvatite da je u pitanju veristički roman prepun jada, bede i iscrpljenosti, zasićenje golog života.