INTERVJU Milorad Milinković: Deca “Složne braće” ništa nisu naučila

Kviz "Potera" doneo mu je novu medijsku pažnju, i reditelja Milorada Milinkovića širokoj publici predstavio iz do tada nepoznatog ugla. Godinama je punio bioskopske sale svojim filmovima ("Mrtav ladan", "Potera za srećkom", "Čitulja za Eskobara", "Zduhač znači avantura"), bio uspešan sa serijama "Crni Gruja 2", "Dangube", "Nadrealna televizija", i mnogim drugim projektima. Maturant čuvene beogradske Matematičke gimnazije, odlučio je da završi režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Milinković je i scenarista, pisac, kritičar, gitarista, komenatator utakmica Bundeslige na Eurosportu.

U razgovoru je neposredan, ležeran,kao neko ko vlada - stvarima, rediteljskom palicom, znanjem, humorom. Pre nepuna dva meseca, okupila se ovdašnja "bundesliga" stvaralaca i snimila seriju "Složna braća - The Nekst Đeneration". Milinković je bio kapiten. O radu na kultnoj seriji govori ekskluzivno za "TV novosti".

* Posle skoro dva meseca završeno je snimanje serijala "Složna braća - The Nekst Đeneration". Da li možete da posložite svoje rediteljske utiske? Kako je bilo raditi na ovom projektu?

- Bilo je jako lepo. Nadam se da smo uradili dobar posao. Ekipa ljudi koja se sastala na ovom projektu je sama po sebi izuzetna. Svakom od nas je bila čast da radi sa ovim drugima. Nele i ja smo stari saradnici, već dugo godina radimo razne stvari, kao i Kolja (Nikola Pejaković) i Marko Gvero. Skupili su se prijatelji, upravo tako.

* Dr Nele vas je pozvao, i šta vam je rekao?

- Sa Neletom sam počeo da radim spotove još 90-ih, posle smo radili "Nadrealnu televiziju". Velika mi je čast što sam radio i što radim s njim, jer njegova biografija govori sama za sebe. Osim što smo prijatelji, i kao saradnici se dobro razumemo. Kada me je pozvao i rekao: Vidi, radimo novu "Složnu braću", meni je to bilo super. Uvek je problem kada se rade nastavci serija koje su bile ultra popularne. Ovo je direktni nastavak, to je nešto što ima vrhunski status, nešto što su ljudi mnogo voleli i vole da gledaju, a treba da probate da budete bar kvalitetni kao original. Kada me je pozvao, prvo što sam mu rekao je: "Čekaj, čekaj, čekaj... kako ćeš sada da praviš nastavak nečega što je snimano za vreme rata, prošlo je više od 25 godina, drugačije su okolnosti". A on me pita - "Jel se šta promenilo?" Ja razmislim tri sekunde i kažem - "Nije".

* Da li je vama, kao stvaraocima, bilo jasno da je vraćanje na "ondašnju" energiju, emociju, sukobe "Složne braće", nemoguće? Ili vam se čini da je, i posle 25 godina, većina stvari ostala ista?

- Odnosi su ostali isti, ovo su samo nove generacije. Tehnologija se promenila, ali bazično se ništa nije promenilo, generalno se ništa nije promenilo od praistorije do danas.

* Zašto ste se odlučili da svaka od 12 epizoda bude samostalna priča i dramaturški zaokružena celina, i pored linearnosti radnje tokom cele priče?

- Ja sam dobio gotov scenario, mislim da je to dobra odluka jer serijal ima formu koju možete da gledate i "na preskok", a biće vam drago i da gledate u kontinuitetu. Pružamo gledaocima obe mogućnosti, i da je gledaju linearno, kako se to danas kaže "bindžuju", i da otkriju te stvari koje se razvijaju iz epizode u epizodu. Epizode bi trebalo da traju oko 45 minuta. Ja gledam neke engleske serije gde jedna traje 58 minuta, sledeća 40, pa 55. Zavisi od umetničke celine. Bilo bi lepo da sačekamo da taj trend dođe i u Srbiju. Desetak godina idem naokolo i objašnjavamo ljudima da su mini serije budućnost.

* Šta preokupira decu "složne braće", čime se oni bave, koga varaju, za šta se otimaju? Nastavljaju li samo tradiciju očeva, sitnih uhljupa, ulizica, muljatora? Da li su "složna braća" izrodila neko dete sa vrlinama?

- Jesu u ovoj trećoj generaciji. Ovi što su nasledili prvu "složnu braću", njihova deca, oni su isti. Ali hoćemo, ipak, da zadržimo nadu, postoje dva lika koja su svetle tačke, to su ta mlada konobarica i najmlađi član porodice Halimić, Mirsad, iliti Mili, njih dvoje se jako vole, i oni su neka vrsta prozora, svetlosti, nada da će ta neka još novija generacija biti dobra i da neće uspeti da ih iskvare ovi matori. E, a to ćemo da vidimo u sledećem serijalu. Za sada su oni protivteža, neki kontrateg ovim pokvarenim muljatorima. Svetla tačka su to dvoje mladih.

* Glavni akteri serije su deca likova iz prvog serijala. Vaše kolege iz serije rekle su mi da njihova deca ništa nisu naučila od svojih roditelja. Kako je to moguće, jel to naša stoletna priča, mentalitetska? Čime vi objašnjavate našu suštinsku nepromenljivost?

- Pa, tu ima dve stvari. Prvo da su naučili nešto od svojih roditelja, mi ne bi mogli da pravimo seriju (smeh). A druga je realna. Ceo svet ništa nije naučio stotinama godina. Mi Balkanci smo samo malo živopisniji, i malo se jače vide te naše negativne osobine, koje su na Zapadu iste takve, ako ne i gore, samo ih bolje kriju.

* Likovi su malo "pomereni", "neobični", "iščašeni"... Da li su scenaristički, dramaturški građeni kao groteskni, parodirani, gorko-crnohumorni ili farsični?

- Oni su vrlo blizu realnosti, koliko god nam se činili farsični. Naravno, radi se o komediji, ali u suštini videćete da su ti problemi bolno realistični, iako ova serija uopšte nije realistična. Ali komedija za to i služi, da nam na neki jasniji i vidljiviji način pokaže naše stvarne mane. Ali malo uvećano, kao ono ogledalo što uvećava. Ovi naši likovi su vrhunski muljatori, oni su apsolutni mejnstrim. Svi su predstavnici nekih komora, institucija, biznismeni, vrlo uspešni ljudi, kako se na Balkanu to podrazumeva, snalažljivi. Nema boljeg terena za njih od ovog našeg, jer ne sputavaju ih preterano zakoni. Smešno je to što im se svaka ideja i akcija izjalovi, ali oni guraju dalje, u sledećoj epizodi oni već imaju nove ideje. Kao i u "Mućkama", Del Boj u svakoj novoj epizodi ima novu ideju, koja mu se izjalovi. To nije samo naš specijalitet.

* Da li je žanr komedija, crnohumorna komedija, vama najbliža kao umetnički izraz, način na koji gledate na svet? Da li vas je nekada privukla neka tema, gde nema mesta zabavi, neki dramski tekst?

- Sledaća stvar koju radim, i očekujem početak snimanja za mesec i po dana, je čista drama. Radimo film i seriju o atentatu na Kneza Mihaila, što uopšte nije vesela stvar. Biće film i mini serija od pet epizoda. Telekom će biti produkciona podrška. Završavamo kasting.

BEOGRAĐANI I METROPOLA

* ZA vas kažu da ste dobri čuvar beogradskog duha. Šta i koga danas čuvate? Ko i šta čini beogradski duh 2021? Jeste li možda vi odustali od te sintagme "beogradski duh"?

- Nikada nisam upotrebio sintagmu "beogradski duh", niti bih je upotrebio. Moji roditelji su doseljenici. Ja sam prva generacija rođena u Beogradu. Osećam se Beograđaninom utoliko što sam rođen tu, i što ceo život živim u Beogradu. Mrzim tu vrstu zatvaranja "mi Beograđani". Dobra stvar kod metropole je ta što upija sve ljude koji dođu sa strane i njihove energije. Evo, pogledajte saradnike na projektu koji smo završili, šta ćemo da kažemo, i Kolja i Nele. Ja i ne mislim da gradovi imaju neki poseban duh. Grad čine ljudi koji u njemu žive, a oni koji u njemu žive su došli sa svih strana. Ta vrsta ideje da je grad živo biće, nije mi baš bliska.