NEOBIČNO OBIČNA LIČNOST: U Subotici predstavljeno delo protođakona dr LJubomira Rankovića „Evo čoveka“ uz izdanju „Novosti“ i „Glasa Crkve“

- Posle službe u Manastiru Krka, razgovarao je sa nama đacima kao da je naš vršnjak, drug, dobri komšija, prijatelj...- Ovako je, na promociji knjige „Evo čoveka“, u izdanju Kompanije „Novosti“ i šabačkog „Glasa Crkve“ rekao o prvom susretu sa patrijarhom Pavlom, pre više od pola veka, autor protođakon dr Ljubomir Ranković na odlično posećenoj promociji u Subotici, u čitaonici Gradske biblioteke, koje je organizovalo Srpsko rusko belorusko barstvo „Sveti knez Vladimir“.

Ovo divno duhovno–muzičko i humanitarno veče ulepšali su članovi etno grupe Iskon i guslar Petar Mišević. Deo prihoda od prodatih knjiga biće poklonjen deci sa psihofizičkim poremećajima, rekli su organizatori.

Dr Ranković, koji će kasnije imati mnoge susrete za omiljenim patrijarhom, prvo kao sekretar vladike šabačkog Jovana, sinovca vladike Nikolaja, a onda kao urednik časopisa „Glas Crkve“, koji je izdavala tadašnja eparhija šabačko valjevska, pa kao direktor izdavačke kuće „Glas Crkve“. Patrijarh je samo „Glas Crkve“ posetio pet puta, davao je duge i besmrtne intervju autoru ove knjige za Radio „Glas Crkve“, koji je sve do doba Koštuničine vlade, imao nacionalnu pokrivenost. Pravio je društvo patrijarhu u Ovčar banji, pomagao mu dok je majstorisao po toj bogomolji, uz vek živi i dragocen razgovor, koji se, kako ističe Ranković, „nikada ne zaboravlja“.

Ranković kaže da mu je najupečatljiviji bilo kadi je skupio hrabrosti da pita, i to u uživom programu, tog još tada nazvanog „sveca koji hoda“ o majci, koja ga je ostavila, pa mu je, praktično, kako je govorio „tetka bila majka“.

- Na to pitanje patrjarh Pavle mi je odgovorio rečima da je majku, prvu, uvek spominje u svim svojim molitvama-seća se dr Ranković.

– Taj deo razgovora, i da hoću, nikad ne bih mogao da izbaci iz glave, što je, bez sumnje, velika poruka i pouka svima nama.

Autor je istražio i patrijarha u ulozi pacijenta kroz razgovore sa pukovnikom profesorom dr Zoranom Kovačevićem, sa VMA, koji je bio šef konzilijuma koji je brinuo o tom poglavaru SPC skoro deceniju i po, i njegovim kolegama, profesorom dr Žarkom Vučinićem i pukovnikom profesorom dr Toplicom Letićem, legendarnim lekarima te „patrijaršije srpskog zdravstva“.

- Bio je skorman, odgovoran i savestan pacijent, koji se držao i saveta i upustava lekara, kojima je verovao svim srcem, a i sam je nesuđeni lekar- kaže dr Ranković.

– Na pitanje osoblja VMA, kad ih nešto tišti, rado je odgovarao i, uglavnom, mudrim rečima iz Starog zaveta.Svaka njegova lek za njih je bila melem. Praznik je bio kada dođe na VMA.

Osoblje se seća da su ga, kada je ležao u bolnici, pitali čime da posluže vladike, koji su mu došli u posetu, odgovaro je rečima: -Onim što su doneli!

Dr Ranković je rekao da patrijarh nikad nije bio ni od koga osporavan.

- On je jedini konsenzus i sveošta saglasnost u narodu sklonom podelama oko najočeglednijih istina i sukoba o najbizarnijih sitnica –rekao je dr Ranković.

– Postao je najmoljeniji i najpoštovanija ličnost među srpskim svetiteljima, posle Svetoga Save i Svetog vladike Nikolaja.To je veliko ohrabrenje i nada za budućnost za srpskog naroda.