EKSKLUZIVNO Tim Rot: Svet postaje škola za manijake

Usledili su naslovi poput legendarne komedije "Četiri sobe", saj-faj hita "Planeta majmuna", zatim smo ga gledali i u "Neverovatnom Hulku", Emijem nagrađenoj seriji "Laži me", nije ga zaobišlo ni Tarantinovih "Podlih osam", nova verzija "Tvin Piksa", a oprobao se i u roli šefa policije zabačenog kanadskog gradića u odlično ocenjenoj krimi seriji "Metalna zvezda".

Ipak, jedna uloga, u seriji od svega tri epizode, prema Rotovom mišljenju, zauvek mu je promenila pogled na svet. Reč je o liku Džona Kristija u krimi drami "Ubica iz Rilington plejsa", koja se na kanalu Epik Drama, od 25. jula, emituje nedeljom u 21.00, a Rot u ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti" otkriva zašto je baš ovaj projekat zauzeo posebno mesto u njegovoj četiri decenije dugoj karijeri.

- Serije zasnovane na istinitom događaju, pogotovo ovakvom, uvek nose izvesnu težinu koja menja glumca u korenu. Lako je uživeti se u izmišljen lik, jer znate da je to fikcija. Koliko god on bio dobro osmišljen i napisan. Međutim, ako je vaše rečenice i ono što glumite pisao život, a vi ste svesni da su reči koje izgovarate i dela koja činite pred kamerom već neko rekao i izveo, to podrazumeva teret koji nije lako nositi - poručuje na početku razgovora za "TV novosti" zvezda serije koja je u život vratila zastrašujuću priču o najsurovijem serijskom ubici Velike Britanije 20. veka.

* Ko je bio Džon Kristi?

- Postojala su dva Džona. Onaj koji je odrastao u skromnom kućerku na periferiji Londona, koji je bio svakodnevna žrtva zlostavljana od njegovih ukućana. Otac ga je tukao, majka i sestra mrzele, baš kao i prijatelji u školi, kolege u vojsci, ukratko, svi oni koji su ga prezirali zbog toga kakav je bio. Pun kompleksa, impotentan, tihog glasića kojim je više šaputao nego što je govorio. Taj Džon stvorio je ovog drugog. Monstruma. Agresivca koji je svakodnevno zlostavljao suprugu. Serijskog ubicu koji je oduzeo bar osam života. Manijaka poremećenog uma koji je, kako je to i sam priznao, seksualni užitak mogao da doživi samo sa mrtvom ženom. Taj Džon stvorio je onog koji je golim rukama zadavio komšijsku bebu, a na kraju i sopstvenu ženu u njihovom bračnom krevetu. I pomislio da bi mogao sa svim svojim zločinima da se izvuče. I to mu je umalo i pošlo za rukom.

* U ovom odgovoru i sami ste pošli od toga ko je Džon bio u mladosti. Mogu li se ubice poput njega opravdati ako razlog te krivice potražimo u prošlosti?

- Istina je da se ubice ne rađaju. Njih stvara svet u kom odrastaju. Gomila nekih okolnosti i situacija koje iz dana u dan vrše pritisak na čoveka sve dok on na kraju ne pukne. Naravno, u zavisnosti od toga kakav ste čovek. Kristi je taj pritisak trpeo dugo. Zlo ga je deformisalo do tačke u kojoj je način da pobedi svoje slabosti pronašao u još većem zlu. Ubice se ne mogu pravdati. Možemo ih razumeti kao ljude i time pokušati da na primeru jednog ne dozvolimo da se stvore uslovi za nastanak nekog sledećeg. Koliko nam je Kristijev primer u tome pomogao, nisam siguran. Zla je nikad više.

* Ili je samo, zahvaljujući internetu, medijima i društvenim mrežama postalo vidljivije?

- Strašno je to što nam nijedno od ovih čuda tehnološe revolucije nije na pozitivan način doprinelo u demaskiranju nasilja. Imam osećaj da internet, mediji i društvene mreže čine upravo suprotno - veličaju zlo. Umesto da se bore protiv njega, ljudi se danas naslađuju agresijom uz besmislene rijalitije. A takav model vodi formiranju nekih novih Kristija koji sada upravo kroz ovakav program i sadržaj dobijaju legitimitet za to da tuku i ubijaju. Čini mi se da je današnji svet stvoren da školuje manijake.

* Koliko ste bili upoznati sa onim što se događalo na adresi Rilington plejs 10 pre ove serije?

- Ne mnogo. Samo osnovne činjenice. Znao sam da je Džon Kristi bio serijski ubica, i da je u njegovom stanu i okolini pronađeno osam leševa žena koje je uglavnom ubijao gušeći ih. To mu je davalo osećaj nadmoći. Omiljen način da ih ubije bio je da u kuhinji pusti gas koji bi ih ošamutio, a zatim bi ih davio rukama. Posle toga bi ih silovao. Leševe je krio u stanu - u zidovima, pod parketom. Neke je zakopao i u bašti ispred zgrade. Poslednja žrtva bila je njegova supruga koju je udavio u njihovom bračnom krevetu. Najmlađa je bila beba njihove komšinice. Međutim, nisam znao detalje u vezi sa hapšenjem i suđenjem. Nisam znao da se pozivao na ludilo i da je verovao da će se zahvaljujući tome izvući. Niti mi je bilo poznato da je baš zbog ovog slučaja ukinuta smrtna kazna u Britaniji.

* Šta za vas simboliše ova serija?

- Mnogo loših stvari i samo jednu dobru, ali mnogo vrednu. U njoj je i suština ove serije, bar kako sam ja to shvatio. Slučaj Rilington plejsa govori o nemaru policije kojoj je duže od decenije serijski ubica promicao pred očima. Kada je Timoti Evans, Kristijev komšija, optužio Džona da mu je ubio ženu i ćerku, policija je izašla na lice mesta i na imanju nije primetila ljudsku butnu kost kojom je Kristi podupro ogradu, niti je posebno obratila pažnju na sveže prekopanu zemlju ispod koje su u plitkim grobovima ležala dva leša. Iste te godine, Evans je obešen. Dve godine kasnije, saznalo se da je bio nevin. Tek tri godine posle toga, otkrilo se da je Rilington plejs 10 pun mrtvaca, i da ih je ubio ljubazni poštar sa prizemlja. Kristi je osuđen, ali njegove žrtve nikada nisu dobile priliku da se brane. Pa čak ni da se sazna priča o njima. Uloga ove serije jeste u tome da se konačno čuje i njihov glas.

NIKO NIJE SIGURAN

* GLEDALI smo vas u najrazličitijim ulogama - od drama, istorijskih avantura, krimića i trilera, sve do naučne fantastike. Po čemu je uloga u ovoj seriji toliko drugačija?

- Zato što sam posle "Hulka", "Planete majmuna" ili bilo kog drugog projekta spavao mirne glave. Oni su svi ostali na velikom platnu ili malom ekranu. Ali Džonov pogled još osećam na sebi. Stvaran je. Posle jednog takvog iskustva shvatite koliko smo u stvari ranjivi. Kome možete verovati? Njemu su verovali svi. Priznaćete, to je pomalo jeziv osećaj koji se ne zaboravlja lako. Biti čak i sekundu u mozgu takvog čoveka, iskustvo je koje potpuno menja perspektivu. Ne treba robovati strahovima, ali treba prihvatiti realnost - niko nije siguran.