ŽIVOT KAO FILMSKA AVANTURA: Danas bi voljeni srpski glumac Vlasta Velisavljević napunio 95 godina
GLUMAČKA legenda Vlasta Velisavljević danas bi, da nije bilo pošasti korone, proslavio 95. rođendan.
Radovao bi se početku nove pozorišne sezone, snimao TV serije i filmove, usavršavao nove tehnologije i, naravno, produžavao vozačku dozvolu. Jer, za našeg najstarijeg aktivnog glumca, do poslednjeg dana putevi su bili "široki, carski": stizao je svuda gde su ga zvali, a dečačka radoznalost, smisao za humor i odsustvo ozlojeđenosti održavali su njegovu nepresušnu energiju i vitalnost. I sve to uprkos gorkim trenucima koji su ga pratili od dečačkih dana. Ostala mu je neostvarana želja da snimi film o sopstvenom životu.
Prvu platu zaradio je kao ložač u Elektrodistribuciji, pripadao je prvoj klasi Pozorišne akademije, a prvi put stao je na scenu 1938. u Rodinom pozorištu. U ratnim i poratnim godinama robijao je u niškom zatvoru, bio zatočenik logora u Dortmundu. Iz njega je uspeo da pobegne, ali ne i da prebegne posle Drugog svetskog rata u Ameriku. Za kaznu, odveden je u zatvor na Adi Ciganliji, što je bilo "ništa" prema njegovom trogodišnjem robijanju na Golom otoku. Mnogo je kurioziteta u glumčevom životu, između ostalih, više od četiri decenije igranja u kultnoj "Bubi u uhu".
Za sebe je u jednom od razgovora, za "Novosti", rekao da pošteno "silazi" u duboku starost i da ne zna koliko mu je još stepenica ostalo. Čekalo je našeg omiljenog glumca još stepenica ali ga je, nažalost, na njima sapleo kovid 19 - preminuo je 24. marta ove godine.
Sahranjen je na Svetski dan pozorišta, 27. marta, u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Smehom protiv nedaća
- Ja sam sva ta svoja robijanja i nedaće, kad god je bilo moguće, posmatrao s komične strane. Uvek sam, u najsitnijem detalju, koristio trenutke radosti u životu. Pa i kada je o glumi reč. Nikada nisam posebno želeo neku ulogu - govorio je Vlasta.