I MENI JE VRANJANSKI DERT U KRVI: Glumica Anđela Jovanović za "Novosti"

Od svakog tvog postupka zavisi tvoj život i nastavak istog. Ni posle toliko vremena neke stvari iz vremena Bore Stankovića nisu se promenile.

Ovako, u razgovoru za "Novosti", prve utiske posle premijere filma iznosi mlada glumica Anđela Jovanović, koja u ostvarenju Milutina Petrovića glumi lik Tašane.

Koliko je bilo teško ući u tu epohu i izneti ulogu žene tog vremena?

- Teško je saživeti se, saosećati i razumeti nekog ko je živeo u nekom drugom vremenu, ali svi smo mi ljudi isti, bez obzira na rasu, boju, vremensku epohu u kojoj živimo. Ljudi vole, mrze, ratuju, osećaju bol i patnju, imaju srećne i tužne trenutke i to je ono što je univerzalno kroz vekove, od postanka ljudskog roda. Samo su okolnosti drugačije. Meni je bilo veoma važno da proučim taj istorijski kontekst, naučim više o istoriji naše zemlje, ali i društvenim normama koje su tada vladale. Norme su bile zakon i to nije bila stvar izbora. Razumela sam jako dobro, jer mi i danas tako živimo, imamo osećaj prividne slobode ali smo svi mi, za početak, robovi novca. Nastojimo što više da radimo i budemo uspešniji jer to govori o našoj vrednosti i našoj duši. Ali, zapravo to nije tako, to ne govori o merilu vrednosti. Zato mi nije bilo teško da uđem u lik Tašane.

Da li ste zavoleli svoju junakinju?

- Već na prvo čitanje scenarija sam je veoma zavolela, jer je to osoba koja ima dušu, ume da voli, topla je i srčana, plemenita, hrabra, spremna da uđe u akciju, preuzme odgovornost za svoje postupke, vrlo časna i ozbiljna osoba. Tašana je žena ispred svog vremena. Imala sam čast da je igram.

Koliko je sličnosti između Anđele i Tašane?

- Tašana se bori za svoju individualnost i mogu da je razumem, jer se i ja kroz život za to borim i od svojih roditelja i uopšte okruženja. Ne smatram da je to neka teška borba kao što je to bilo u njeno vreme, ali Tašana sama kaže da je kao devojka bila ćerka gazda Mladena, kao udata - snaja Hadži Trifuna, a kao udovica majka njegovih unuka. Nikad Tašana, uvek nečija i nikad svoja. A opet je to ljudima iskonski najvažnije, da se ostvarimo kao ljudi i imamo svoj način razmišljanja i stav o nečemu.

Koliko ste po karakteru slične? Da li je to uticalo da tako dobro iznesete ovako kompleksnu ulogu?

- Slično nam je što i ja imam tu vatru u sebi, neobuzdan i impulsivan temperament, ali nepokvaren, definitivno. To je zato što su koreni mog oca iz Vranja, dosta vremena sam tamo provodila kao mala i to se utkalo u nas, u moju porodicu. Taj dert, vatra i jaka strast mislim da se vidi u Draganovoj glumi, a specifičnost tih krajeva postoji i u mojoj ulozi u filmu. To mi je mnogo pomoglo kada sam spremala ulogu.

Koliko su vam kostimi i scenografija pomogli da osetite i iznesete duh epohe?

- Nošnja mi toliko pristaje, kostimi su predivni da sam imala utisak kao da sam se vratila i živim u tom dobu. Inače, meni je kostim veoma važan, koje materijale nosimo na sebi, da li je udobno. Te žene su nosile nekoliko slojeva odeće, pojaseve, nakit, to je bio ceo ritual oblačenja. Kostimi su itekako doprineli da budem bolja.

Da li ste dobili neki savet od starijih kolega?

- Sa Milutinom sam puno radila, on je veliki intelektualac i ozbiljan posvećenik svom poslu. Sa ostalima sam se konsultovala, sa Bjelom (Dragan Bjelogrlić) razgovarala kada smo imali zajedničke scene. Uvek volim da čujem mišljenje starijih, nisam neko ko zazire da čuje tuđe mišljenje, uvek to procesuiram. Odlučiću šta mi stomak kaže, ali i prijateljski savet može da bude inicijalna kapisla za neku novu ideju, ili da otvori neke stvari. Zato je važno da ljude slušate, a mi smo se na ovom setu stvarno slušali. Ulazili u scene maksimalno pripremljeni i koncentrisani.

Ovo je do sada vaša najteža uloga, da li vas je bio strah?

- Dok sam ovo snimala imala sam osećaj kao da sam zaljubljena, toliko euforije i emocija je bilo. Želim da mi je teško, da je izazov, svi mi volimo da nas nešto "izuje iz cipela" i pomeri iz komfor zone. Mislim da sam ovom ulogom to uspela i da je ovo tek početak mog glumačkog stvaralaštva, čemu se mnogo radujem. A privilegija je bila raditi sa ovakvom ekipom.

U filmu predvodite ekipu mladih i izuzetno talentovanih glumica. Koliko je teško danas biti mlada glumica?

- Ne doživljavam sebe kao mladu uspešnu glumicu, već kao Anđelu, ćerku Dragana i Branke iz Zemuna i nikad nisam sebe doživljavala kao nekoga ko nešto predvodi, započinje, ima neke uspehe iza sebe i time se hvali i kočoperi. Važno mi je da radim, da glumim, to mi predstavlja najveću sreću. Imamo fenomenalne mlade glumce, ali važno je da se uvek podsetimo zašto se bavimo ovim i šta je najvažnije. A najvažnija je umetnost i ljubav prema ovom poslu. Tako ćemo napredovati, snimati, dati sve od sebe. Da nikada ne zaboravimo zašto smo počeli da se bavimo glumom.

Ovim filmom vratili ste Boru Stankovića "iz kafane" u građansko društvo gde pripada. Kako doživljavate njegova dela?

- Meni je Bora omiljeni pisac, kada sam u srednjoj školi čitala "Nečistu krv" nikada nisam osetila da se neko bavi čovekovom dušom na taj način i uopšte svim tim svetlim i tamnim ljudskim stranama, čašću, moralom, ljubavlju koja gori. On je izuzetno sočan pisac, kada kaže da je cela ulica mirisala na ispucalo grožđe, tačno možeš da osetiš te mirise.

Toliko me je uvukao u tu atmosferu, da razumem te ljude, kroz šta prolaze i koliko je teško. Bora Stanković zaslužuje ekranizaciju svih dela jer su ona važna za našu istoriju, ona govore o našem mentalitetu, i to je važno da i ljudi koji nisu iz ovih krajeva, shvate kako mi funkcionišemo. Mi kao nacija ćemo dobro razumeti ovaj film, a i videćemo kako se jedan važan period za našu zemlju duboko utkao u naš mentalitet. Svi koji pogledaju film osetiće veliku povezanost sa likovima, jer su to ljudi od krvi i mesa, sa iskonskim nagonima.