PISAC SVOGA NARODA: Reakcije na smrt Miroslava Toholja, književnika, izdavača i nekadašnjeg ministra u Vladi RS

Rođen je 1957. godine u Ljubinju. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, a na Filozofskom fakultetu Univerziteta Komenskog u Bratislavi apsolvirao je lektorske studije slovačkog jezika i kulture. Jedno vreme je radio i kao saradnik u IP "Svjetlost".

- Ode i Toholj. Hercegovački najdarovitiji prozni pisci odlaze u punoj snazi. Bio je pisac svoga naroda i svoje generacije, ali i pisac kolektivnog pamćenja. Nismo sa književnim pamćenjem skorojevići; nismo od juče. Pamtimo dugo. Pisac je dužan da čuva i vaskrsne to pamćenje u moćnom jeziku. To je Toholjev književni program. Ostvaren, ali nedorečen. Mnogo je toga imao još da kaže, znam. Ludo darovit, vezan za kraj o kojem piše, za istorijsku nesreću koja traje šest stoleća. Nepokolebljiv. Stamen - kaže, za "Novosti", dopisni član SANU Jovan Delić.

Još kao student pisao je neobičnim jezikom i stilom, koji ga je svrstao u red najzanimljivijih mlađih jugoslovenskih pisaca i doneo mu godišnju nagradu izdavača "Svjetlosti", a književna kritika ga je ubrzo prepoznala kao najizrazitijeg postmodernog autora u BiH.

- Spadam u one ljude, kojih je sve više u svetu, koji su izmešteni iz prostora u kojem se formirao njihov habitus, svest, rukopis i oni sami kao ljudi, iz Sarajeva, gde sam lepo živeo sa porodicom. Beograd je bolji grad, ali ja više nemam vremena da se formiram prema Beogradu, a ne mogu očekivati da se on prilagođava meni. Bio bi to sizifovski posao. Tako da živim neku vrstu egzotike. Živim stalno kao da sam na turističkom putovanju po Kini, Nemačkoj ili Austriji. Srpski jezik je moj novi zavičaj, moje mentalno mesto prebivanja - rekao je u jednom od poslednjih intervjua Miroslav Toholj. - Svaki put se iznenadim kada se akademici, profesori univerziteta bave onim što sam radio, jer sam to radio za sebe, a ne podilazeći ukusu okoline, kulture u kojoj živim i delujem. Oni pretresaju stvari do kojih sam dolazio nekada olako, a ponekad teškom mukom. To me začudi i obraduje, jer koliko god sam radio da ugušim ličnu sujetu, to nju razbudi, malo nahrani i idemo dalje.

Upravo beogradski izdavač "Filip Višnjić", 1986, u biblioteci "Albatros", objavio je Toholjev roman "Gospodar srca", za koji je dobio nagradu Udruženja književnika BiH za najbolje književno delo i nagradu Zajednice kulture grada Sarajeva. Naredni roman "Stid" žiri je uvrstio u najuži izbor za "Ninovu nagradu". U završnom glasanju bio je drugoplasirani, a pojedini delovi romana prevedeni su i štampani na stranim jezicima. Toholjeva dvotomna "Crna knjiga - patnje Srba u BiH 1992-1995." nagrađena je specijalnim priznanjem za izdavački poduhvat na Salonu knjiga u Novom Sadu 2001. godine. Već naredne godine, roman "Kuća Pavlovića" osvojio je nagradu "Branko Ćopić", koju dodeljuje Ćopićeva zadužbina pri SANU. Knjiga pripovedaka "Mala Azija i priče o bolu" nagrađena je (2003) nagradom Zadužbine "Ivo Andrić", a "Venčanje u vozu" priznanjem "Borisav Stanković" za najbolju knjigu proze objavljenu 2007. na srpskom jeziku. Roman "Zvona za Trojicu" nagrađen je nagradom "Svetozar Ćorović" i godišnjom nagradom revije "Zbilja" 2012. godine.

Nosilac je Ordena Njegoša prvog i drugog reda i Srebrnog grba RS. Krajem decembra 2015. Toholju je dodeljena "Vukova nagrada" za "dugogodišnji doprinos razvoju kulture i odanost vukovskim idealima".

Datum i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.

IZUZETNA KNjIŽEVNA VREDNOST

Veoma me potresla vest o smrti našeg Miroslava. To je veliki gubitak za celokupnu srpsku književnost. Miroslava sam poznavao četiri decenije - kaže, za "Novosti", Predrag Bjelošević, pesnik i predsednik Udruženja književnika Republike Srpske.

- Bio sam sudionik njegovih značajnih i prvih uspeha na književnoj sceni Sarajeva. Sećam se kao danas kada je dobio veliku nagradu za roman "To sniva lamparija". Tad sam bio i u žiriju - priseća se Bjelošević.

On kaže da je sa Miroslavom imao odličnu saradnju i mnoga druženja koja će sada, eto, ostati neko lepo sećanje.

- Prosto, evo, ne mogu da verujem da je i Miroslav otišao. Kad pogledam poslednju godinu dana imamo zastrašujući broj koliko nas je napustilo srpskih pisaca i književnika - kaže Bjelošević.

Ističe da definitivno Toholjevi romani ostaju svima nama kao jedna izuzetna književna vrednost, kako srpske književnosti tako i regiona.(S. M.)

NOGO: ISTINSKI HERCEGOVAC

Malo gde su se kao u delima Miroslava Toholja slile nekolike stvari i harmonizovale, a to je pre svega jezičko genijalno osećanje i stilska perfekcija. Sve to ne bi bilo dovoljno da njegova književnost nije istovremeno elementarna i strasna. Hercegovina je u Toholju dobila pravog svog laudatora. Bio je istinski Hercegovac, a to znači više mediteranac nego kontinentalac. Toholj će ostati u pameti i osećanju čitalaca kao jedan istinski prozni pisac. Njegova tako prerana smrt sve nas je veoma ožalostila, ali uteha je u sećanju - kaže Rajko Petrov Nogo.

GOJKO ĐOGO: TRAJNO U ISTORIJI

Književno delo akademika Miroslava Toholja ostaće trajno upisano u istoriji srpske književnosti. Kao što će i njegovo ime biti upisano na najsvetlijoj stranici istorije Republike Srpske kao jednog od najistaknutijih njenih stvaralaca.

ĐORĐO SLADOJE: VELIKI GUBITAK

Umesto vesti o novoj knjizi, stigla je ova šokantna o odlasku Miroslava Toholja. Od knjiga "To sniva lamparija" i "Stid", inovativnih i jezički svežih do "Kuće Pavlovića" i "Venčanja u vozu" o najnovijim ratovima, Toholj je izrastao u ozbiljnog i značajnog prozaistu. Njegova prerana smrt predstavlja veliki gubitak za srpsku književnost.