NE VOLIM DA USTAJEM KAD I PETLOVI: Voditelj Miloš Radenković o novom angažmanu na Prvoj tv, jutarnjem programu, lapsusima...

Ipak, ovaj dvadesetdevetogodišnjak novinarsku karijeru započeo je slučajno. Posle završene Desete gimnazije "Mihajlo Pupin" u Beogradu i diplomiranja na Fakultetu za kulturu i medije, dugo je, kako nam priča, tražio sebe, sve dok nije zakoračio u svet medija.

Po dolasku na televiziju najpre je bio zaposlen u sektoru elektronske grafike, gde je Miloša zapazila urednica vremenske prognoze RTS, Biljana Vraneš, i predložila mu da stane pred kamere. Sada, posle četiri godine, ističe da doživljava ono što je mislio da će raditi tek za deceniju.

- Kao i većina mladih, radio sam poslove preko omladinskih zadruga, a kasnije i kao menadžer baš u jednoj od njih. Takođe, sam radio i kao košarkaški trener, kao i u firmi koja se bavi posredovanjem u osiguranju. Sve to bilo je dok sam tražio sebe i dok nisam na kraju dobio priliku da uđem u medije i počnem put ka nečemu što sam potajno priželjkivao od mlađih dana - kaže za "TV novosti" Miloš Radenković.

* Dakle, pratili ste televiziju i bili zainteresovani za novinarstvo odmalena?

- Jesam, tokom odrastanja veoma mnogo, ali je tada pažnja bila usmerena najviše na serije, filmove i sport. Godinama kasnije, prolazilo mi je kroz glavu kako bih možda mogao da radim nešto na televiziji, da bih umeo da se snađem, možda u produkciji ili, ako se pruži šansa, ispred kamere. Ali, to je tada bilo samo kao misao i želja, nisam imao predstavu da me to u stvari čeka u budućnosti.

* Bili ste jedan od retkih muških voditelja vremenske prognoze, ako ne i jedini, potom najmlađi voditelj Dnevnika i Vesti Javnog servisa, a kratko ste radili i za sportsku redakciju RTS. Mnoge šanse su vam pružene, a i želje ispunjene, mnogo pre nego što ste očekivali. Šta sada očekujete na TV Prva?

- Očekujem pre svega od sebe da na ovoj poziciji budem najbolji što mogu. Ovo je drugačije od svega što sam do sada radio jer vodim i učestvujem u uređivanju petosatnog programa. Vidim to kao izazov i biću usmeren na svoj napredak i usavršavanje. A od Prve TV očekujem da mi pruži mogućnost da ostvarim sve svoje ambicije. I na dobrom smo putu! Kolege su me dočekale zaista prijateljski. Potrudili su se da mi pomognu da se naviknem na novo okruženje, nov kolektiv i stvarno su mi olakšale dolazak. Mnogo dobrih saveta sam dobio, ali najbitniji je da budem opušten, prirodan i svoj.

* I pre ste zbog posla ustajali rano, ali ne u cik zore kako biste gledaocima poželeli dobro jutro već u šest. Kada počinje vaš radni dan i kako se pripremate?

- Kada vodim "Jutro", radni dan mi počinje između 4 i pola 5 ujutru. Vreme koje prođe od buđenja do prvog obraćanja gledaocima tog jutra izgleda kao da sam u polusnu. Prvo mobilni telefon pretrpi više udaraca prilikom zvonjenja alarma. Kada se nekako probudim, malo se odmorim zbog šoka izazvanog ranim ustajanjem. Sledi onaj obavezni deo pred odlazak na posao, zatim spremanje u garderobi, poslednje pripreme za emisiju i... "Dobro jutro, Srbijo!".

* Šta vam teže pada: rano buđenje ili pomisao da ćete se uspavati?

- Do sada nisam imao problema sa tim da sam se uspavao, a nadam se da će tako i ostati. A svakako je buđenje toliko rano nešto što mi pada najteže, čak i teže od pet sati živog programa, zato što sam osoba koja baš voli da spava, a ne da ustaje kada i petlovi.

* Kako se borite sa pažnjom dok vodite petosatni program uživo? Da li je teško ostati koncentrisan?

- Nije lako. Ovo je novi format za mene, adrenalin je prisutan, pa mi se još nije desilo da popusti koncentracija, bar ne toliko da utiče na program. U početku je bila prisutna trema u neočekivanim situacijama, ali sada je više osećaj odgovornosti kada se desi nešto nepredviđeno. U tim momentima morate da improvizujete, a da pritom to bude staloženo, smisleno i profesionalno.

* Zemunska pijaca zamalo je prošlog petka postala zemunska piletina, ali ste na vreme "zauzdali" jezik. Da li se plašite lapsusa?

- Tu sam se odao da sam gladan. Celo jutro smo pričali o hrani, neposredno pre toga o piletini sa paradajzom, pa se zamalo prenela želja za hranom i na program (smeh). Lapsusi su sastavni deo ovog posla. Ne postoji osoba koja nekada nije imala neki. Još nisam imao većih lapsusa, uglavnom su to bile sitne greške kada se prelomi jezik. Nadam se će svi lapsusi biti te prirode, da ću uspeti da izbegnem neke ozbiljnije gafove.

* Sa zemunske pijace vam je prodavac poslao kilogram paradajza. Šta ste još, pored prepoznavanja na ulici, dobili od kad ste na malim ekranima?

- Jeste, gospodin Igor je poslao paradajz i ovom prilikom mu se zahvaljujem, zaista je odličan! A pored ovakvih znakova pažnje, dobijam ono što je najvažnije, a to je podrška. Mnogo znači kada vidite da ljudi cene to što radite, način na koji radite. Drago mi je zbog toga i to daje podstrek da se bude još bolji.

* Mnoge vaše kolege, za razliku od vas, prisutne su na društvenim mrežama i koriste ih, kao npr. Filip Čukanović, da daju gledaocima priliku da postave pitanja, podele svoje utiske i probleme. Da li ste razmišljali da zbog posla ipak instalirate neku od aplikacija kao što su "Viber", "Vacap", "Instagram", "Tviter", "Fejsbuk"?

- Pokušavaju kolege da me "nateraju" da instaliram neku društvenu mrežu zbog posla, ali se ne dam i istrajan sam u tome. Što se tiče postavljanja pitanja, evo ovim putem da pomognem svim čitaocima i gledaocima, da znaju da mogu pitanja slati na naš mejl. Nama stižu sva pitanja i trudimo se da ih postavimo odmah našim gostima.

* Da li ste se nekada osetili izopštenim iz društva jer se danas podrazumeva da su mladi "na mreži"?

- Nisam, a nisam se brinuo o tome šta će drugi misliti. Bilo je raznih komentara na to da nemam društvene mreže, ali to ne znači da sam izopšten. Jeste da aktivnost na mrežama može pomoći u poslu, informisanju, itd., ali ljudi su funkcionisali i pre i nije bilo problema.

* U slobodno vreme bavite se sportom, uživate u prirodi i provodite vreme sa bliskim ljudima. Ko je još Miloš Radenković privatno, kada nije ispred kamera? Šta vas čini srećnim?

- Nezahvalno je pričati o sebi, to je više pitanje za meni bliske ljude. Mogu reći samo da sam sličan Milošu ispred kamera, samo još opušteniji i vedriji. Život me čini srećnim.

* Dugo ste trenirali fudbal i košarku, a i dalje u njima rekreativno uživate. Koga ćete od naših sportista svom snagom bodriti na Olimpijskim igrama?

- Zaista se ne može izdvojiti neko. To su sjajni sportisti, sve devojke i svi momci su zasluženo tamo i mi smo zemlja koja stvarno želi uspeh svim našim sportistima. Zaista ću bodriti sve njih iz sve snage! A nadam se da ćemo ih ugostiti u emisiji sa medaljama i peharima kada se vrate iz Tokija.

* Gde vidite sebe za deset godina u poslu, a gde u privatnom životu?

- Da budem iskren, već doživljavam ono što sam mislio da ću raditi tek za pet do deset godina. Zbog toga sam srećan i nadam se da će se nastaviti istim tokom. Svakako vidim sebe na TV Prva. Privatno vidim kako supruga i ja jurimo za dvoje ili troje dece, dok oni teraju po svom.

* Pošto ste muškarac "starog kova", da li ste već osvojili damu koju ste hteli?

- Trudim se da je osvajam iz dana u dan.