ŽIVOTNI TEATAR U KOSMIČKOJ SLAGALICI: Slikarka Jelena Gvozdenović o radovima koje je nedavno izložila u Parizu

Sve su to elementi intuitivnog slikarstva u intelektualnom ekspresionističkom izrazu Jelene Gvozdenović Nikol. Srpska slikarka mlađe srednje generacije, koja u Francuskoj živi i stvara od 2014, nedavno se predstavila na velikoj samostalnoj izložbi s radovima nastalim u poslednjih desetak godina u pariskoj Galeriji "Kristijan Pežo" na aveniji Velike armije u produžetu Jelisejskih polja.

Izložila je tridesetak platna, od kojih su neka monumentalnih dimenzija. Na njima, eksplozija boja, kretanje energije, snaga tela, šarena kiša, prostiranje čoveka. Napunjene, do detonacije. Život i ljudi.

- Nazvala bih to eklektičnom umetnošću. Mešavinom svega mogućeg - kaže sama za svoje slikarstvo Gvozdenovićeva u razgovoru za "Novosti.

Svoje slike vidi kao plod podsvesne kombinacije i psihičkog automatizma.

- Nikad ne znam šta će do kraja da ispadne. Kad bih imala definitivnu imaginaciju slike, ne znam zašto bih slikala - ističe.

U isto vreme je analitički stvaralac i slikar potpune slobode. Priča krene, pa gde se zaustavi.

- Paralelno slikam više platna, a slike nastaju tokom nekoliko meseci, nekada i godinu dana. I sve što prolazi kroz moj život u tom periodu, prenosim na njih. Ljudska bića su sastavljena od tela, duše i duha. Uz to, i od života koji nas napada sa svih strana i potrebe da volimo. Sve se to ukršta, stvara se slika, dolazi do iznenađenja i tu nastaje magija - ističe naša sagovornica.

Jelena Gvozdenović je završila srednju umetničku školu u Nišu, zatim studirala na

Likovnoj akademiji na Cetinju, a onda po pozivu Milana Blanuše prešla u Novi Sad. Magistrirala je scenografiju na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Kao rezident u Međunarodnom slikarskom gradu odlučuje da ostane u Francuskoj. Njena baka Žan Nikol rodila se u Parizu, a živela i umrla u Kruševcu gde je bila profesor francuskog jezika.

Žanin otac, Jelenin pradeda, Edmond, došao je 1912. godine iz Morlea, u Bretanji, da ratuje kao dobrovoljac za Srbiju. Došla je sada tamo, odakle su joj preci, lični, porodični i opšti, umetnički.

Da li je greh otići ili ostati? Još je muči ta dilema. Na slikama stalno ponovljeni san, u kome neprestano gnjura i iznova izranja, da diše. Naslovi navode na razmišljanje. "Zakon sladoleda". Ko ima pravo da ga jede? Je li komformizam obavezan? Šta je pravda, a šta nepravda? Šta je specifično ljudsko stanje? "Pakao i egzistencija u raju". To je život.

Poznati likovni kričar Andrea Frančesko Nuti pronalazi vezu između njenog izučavanja freskoslikarstva i tehnike ikonopisanja tokom studiranja, sa kompozicijama i svetlošću na njenim slikama.

Životni teatar, kosmička slagalica, univerzum u malom. Sve je tu. Od sukcesivnih likova, među njima i nas samih, do najčudnovatijih mogućih događaja u koje možemo da zapadnemo, blagosiljani i prokazani u isti mah, zaključno sa pisanom porukom na slici koja drži zagonetku kao ključ.