INTERVJU Stefan Arsenijević: Malo je u svetu priča o praštanju

Novi film Stefana Arsenijevića "Strahinja Banović" (za inostrano tržište As Far As I Can Walk) našao se među 12 ostvarenja iz celog sveta koja će se takmičiti za prestižnu nagradu "Kristalni globus" na 55. Festivalu Karlove Vari, od 20. do 28. avgusta.

- Taj prvi festival na kome se premijerno prikaže film je veoma važan, on je prvi kontakt sa svetom, sa publikom. Činjenica da je "Strahinja Banović" odabran među 12 filmova iz celog sveta na festivalu A kategorije je za nas velika čast. Govorim u množini, jer je film kolektivni rad. Andžej Vajda je napisao: "Kad film ima uspeha govorite u množini, a kad ne valja, onda ste vi reditelji sami krivi". Za sada govorim u množini - kaže, za "Novosti", reditelj i koscenarista Stefan Arsenijević.

On je i autor kratkog filma "(A)torzija", nagrađenog "Zlatnim medvedom" u Berlinu i nominovanog za Oskar, sa debitanskim igranim filmom "Ljubav i drugi zločini" osvojio je nekoliko priznanja na svetskim festivalima, baš kao i za omnibus "Istanbul: ne zaboravi me", u kojem je potpisao jednu od priča. Najnoviji film je moderna adaptacija čuvene narodne epske pesme "Banović Strahinja", smeštena u savremeni kontekst izbegličke krize.

- Ovo je bio, po mnogo čemu, izazovan projekat počevši od te pesme koju kao jedno važno delo našeg kulturnog nasleđa svi osećaju svojim. Ljudi iz naše zemlje sa kojima sam razgovarao znaju za tu pesmu i imaju neko svoje viđenje, zato je bio veliki izazov prebaciti to tradicionalno, epsko, poznato, u nešto moderno, što se dešava danas i ovde. Ali, smatram da umetnost i treba tako da funkcioniše, ako nešto za tebe nije izazov, zašto onda snimati?

* Šta publika može da očekuje od ovog filma?

- Ovo je slobodna adaptacija, nema mačevanja, viteza i konja, ali smo se trudili da ostanemo verni srži i duhu pesme. Dosta toga smo, naravno, promenili, osavremenili, zato što nam je bila ideja da taj ljubavni trougao koji je u središtu filma bude moderna priča, sa dilemama i mukama ljubavnih priča danas. Nema patrijarhalnih zakona koji su vladali kada je nastala pesma, ali s druge strane odnosi među likovima su, čini mi se, ostali verni originalu.

* Šta imaju zajedničko vaš Strahinja Banović i Banović Strahinja iz epske pesme?

- Namerno smo napravili tu malu distinkciju sa imenima da bi svima bilo jasno da su oni različiti. Naš Strahinja naoko nije epski junak, on je migrant iz Gane, koji je sa svojom suprugom prošao velike muke i dug put. Iako nije srednjovekovni vitez on u sebi ima tu srž junaka, jer treba savladati sve te prepreke. Istražujući za ovaj film, razgovarao sam sa mnogo migranata i često sam ostao zadivljen njihovom snagom duha da uprkos svemu krenu na taj veliki put, u potrazi za boljim životom. Divio sam se njihovoj odlučnosti i veri u bolju budućnost. Upoređujući epskog i filmskog junaka, na prvi pogled jasno je da je jedan plemić, srpski srednjovekovni vitez, a drugi je migrant, koji živi u izbegličkom kampu u Krnjači. Međutim, po karakteru, pa i po stvarima koje im se dešavaju i načinu na koji savlađuju prepreke, čini mi se da imaju dosta zajedničkog. Oni su ljudi koji su stavljeni na mnogo veća iskušenja nego što smo mi. Upoznajući migrante shvatio sam da deo njih želi da ostane u Srbiji. Najveća inspiracija bio mi je Ibrahim Išak, čovek iz Gane koji na sve načine pokušava da se uklopi u našu sredinu, naučio je jezik, trudi se da se prilagodi nama, ali proces dobijanja azila i državljanstva je dug.

* Vaš film donosi priču o praštanju, kakvih je danas malo.

- Sećam se da se o pesmi "Banović Strahinja" na časovima u školi vodila velika diskusija o oproštaju. Fascinantno je da u svom kulturnom kodu imamo jednu tako plemenitu pesmu, koja na najbolji način otelotvoruje hrišćanske principe, među kojima i onaj o praštanju. Seme ovog filma je začeto još tada, u tim ranim tinejdžerskim danima kada smo diskutovali o pesmi, iako je, možda, nismo razumeli onako kako je shvatamo danas. Lako je reći "treba oprostiti", ali je to mnogo kompleksnije od pukih reči. Svet u kome živimo je pun priča o osveti, i u javnom govoru i u političkom životu mnogo je govora o tim podelama "oni - mi", o "vraćanju milo za drago", a veoma malo priča o oproštaju. Posebno je inspirativno kada se to pitanje stavi u jedan intiman plan, u ljubavnu priču, kao što je to slučaj sa pesmom i sa filmom. Kako oprostiti? Nije slučajno da se ta pesma završava stihovima: "Pomalo je takijeh junaka/ ka' što bješe Strahiniću bane." Jer, oprostiti je vrhunski čin junaštva i to je ono što odlikuje našeg glavnog junaka. Kada pričamo o vitezovima najčešće ih svodimo na priču o mačevima i kopljima, umesto na neke duhovne kategorije koje u stvari i čine junaka.

* Koji žanr najbolje opisuje vaš film?

- To je bez dvojbe melodrama. Film tematizuje izbegličku krizu, a u vreme kada smo pisali scenario to je bio veliki svetski događaj, koji se dešavao pred našim vratima. Beograd je bio značajna tačka na toj migrantskoj ruti. Kriza jeste važan deo filma, ali ono što "Strahinju Banovića" izdvaja od drugih sličnih ostvarenja o izbeglicama je što je osnovna drama među junacima - ljubavna - i može da se desi bilo kome od nas.

* Zašto ste napravili toliko dugu pauzu između filmova?

- Prošlo je deset godina od mog prethodnog filma. Kad se gleda biografija neko bi mogao da se zapita "šta je ovaj čovek radio sve vreme", ali ja sam zaista bio vrlo zaposlen. Radio sam ozbiljno i intenzivno na nekoliko filmova koji se, nažalost, nisu desili. To je tako sa filmom, vrlo komplikovana profesija. S druge strane, stavio sam akcenat na moju profesorsku karijeru na FDU, pokrenuo sam i jedan program za reditelje debitante jugoistočne Evrope, u saradnji sa Gete institutom. Bavio sam se nekim mladim ljudima i njihovim fimovima, to mi je prijalo, osećao sam se korisnim, kao da sam na izvoru neke nove filmske energije. Nije bio moj smišljeni plan da napravim ovoliku pauzu, ali dok se čovek okrene, vreme prođe. Mada, za sam film od ideje do premijere treba nekoliko godina, najmanje četiri. Takva nam je profesija, mnogo radimo, svakodnevno, a rezultati dolaze tek na kraju. Čini mi se da smo napravili zanimljiv, pre svega, emotivan film i nadam se da će sa ta emocija preneti na publiku.

GLUMAČKA EKIPA

U OVOJ ljubavnoj priči glavne uloge igraju francuski glumac Ibrahim Koma, austrijska glumica Nensi Mensa Ofei i Sirijac Maksim Kalil. Značajna uloga pripala je i Nebojši Dugaliću. Ono što film "Strahinja Banović" čini autentičnim je da sve statiste i pojedine manje uloge tumače pravi migranti iz više izbegličkih kampova u Srbiji.

UŽELEO SAM SE FESTIVALA

- Uželeo sam se festivala. Veoma je važno videti film na velikom platnu i sa publikom. Mi pravimo filmove za to, a ne da ljudi gledaju ispred kompjutera. Jasno mi je da je to neminovnost, ali bar premijera i početak neka budu na festivalu. Mnogo će mi značiti povratna informacija od publike, njihova ocena za višegodišnji rad i trud koji je uložila cela ekipa u ovaj film.