NEODOLJIVI ŠARM “PLAVOG ANĐELA”: Filmski svet obeležava 120 godina od rođenja nemačke glumice i holivudske dive Marlen Ditrih

Obožavana i voljena, slavljena koliko i osporavana, Marlen je do kraja života igrala "ulogu" koju je za nju osmislio njen mentor i ljubavnik, nemački reditelj Jozef fon Šternberg.

- Imala je lice kakvo sam tražio: provokativno, čežnjivo, neodoljivo i očaravajuće - kazao je Šternberg, obrazlažući zašto je nepoznatoj glumici te 1930. poverio glavnu ulogu u prvom zvučnom nemačkom filmu "Plavi anđeo". Kabaretska pevačica Lola-Lola, lepa i nemilosrdna prema svom ljubavniku, očarala je publiku, a ovu ulogu fam fatal Marlen Ditrih nastaviće da "igra" do kraja života.

Iste godine preselila se u Holivud i za kratko vreme postala jedna od najplaćenijih glumica. Nastavila je saradnju sa Šternbergom, sa kojim je snimila ukupno sedam filmova. Iako je samo jednom bila nominovana za Oskar, Američki filmski institut 1999. proglasio je Marlen Ditrih jednom od deset najvećih glumica u istoriji filmske umetnosti!

U vreme njene najveće slave, međutim, mnogi su joj osporavali talenat, a zbog loše prodaje karata za njene filmove, "Varajeti" ju je čak nazvao "otrovom za blagajne". Bez obzira na to, Marlen je s pravom i ponosom nosila titulu najveće holuvudske dive koja je u filmovima kao što su "Maroko" (1930), "Šangaj ekspres" (1932), "Čežnja" (1936), "Destri ponovo jaše" (1939), A Foreign Affair (1948), Stage Fright (1950), "Priča iz Monte Karla" (1957)... sarađivala sa glumačkim i rediteljskim velikanima, poput Garija Kupera, Orsona Velsa, Spensera Trejsija, Džejmsa Stjuarta, Džona Vejna, Bilija Vajldera, Alfreda Hičkoka...

Pevačka karijera bila joj je jednako važna kao ona glumačka, pa je, posebno u zrelijem dobu, nastupala širom sveta. Njeni kabaretski nastupi bili su mali umetnički spektakli, a njen iako nesavršeni glas osvajao je publiku. Svakoj pesmi davala je posebnu notu, bilo je da je pevala čuvene francuske šansone ili nezaboravnu "Lili Marlen". Tokom rata odlazila je na front, bodrila i zabavljala savezničke vojnike. Održala je oko 500 koncerata, a posle rata američka vlada odlikovala ju je najvišim civilnim priznanjem - Medaljom slobode. Legiju časti dobila je iz ruku francuskog predsednika, generala Šarla de Gola.

Možda nije bila po ukusu filmskih i muzičkih kritičara, ali je, po svedočenju beskonačnog niza onih koji su joj se divili, Marlen Ditrih bila jedna od najfascinantnijih i najfatalnijih žena tog vremena. U Holivudu je otvoreno ispoljavala svoju biseksualnost, među prijateljima je imala veliki broj homoseksualaca. Žene, poput velike Edit Pjaf, bile su očarane njenim muškobanjastim izgledom, potpomognutim odelima koje je nosila na filmu, ali i privatno, dok je muškarce osvajala šarmom i imidžom "neuhvatljive dame". Spisak njenih ljubavnika i ljubavnica je dug i veoma komplikovan, jer je sama Marlen u svojim izjavama, intervjuima i u biografijama dodavala ili "brisala" neka imena. A sve to vreme, glumica je odbijala da se zvanično razvede od supruga Rudolfa Zibera (kasting direktora) sa kojim je 1924. dobila jedino dete - ćerku Mariju Rivu - i sa kojim je "na papiru" ostala do njegove smrti, 1976. godine.

- Nije da je istinski marila za svoju lepotu; ona je bila roba: "Ja prodajem glamur. Toga imam u zalihama" - zapisaće Marlenina jedinica u knjizi o svojoj slavnoj majci.

Po svedočenjima bliskih ljudi, dve najveće ljubavi Marlen Ditrih bili su glumac Žan Gaben i pisac i njen zemljak Erih Marija Remark.

- Ti si sve u jednome - i pustolovina i nevesta. Ti si za mene, a ja sam za tebe. Ne može biti drugačije - stoji u jednom od 300 pisama koliko ih joj je uputio Remark za vreme trogodišnje veze, a koje će kasnije objaviti njena ćerka. Veliki pisac posvetiće joj svoju "Trijumfalnu kapiju", ali se njihova veza ipak završava neslavno. Remark dolazi u Holivud i prosi je, ali saznaje da je njegova voljena upravo abortirala dete Džejmsa Stjuarta, sa kojim je ostala trudna tokom snimanja filma "Destri ponovo jaše".

Iza Marlen su ostale i tri decenije "nesinhronizovane ljubavi" sa još jednog legendom pisane reči, Ernestom Hemingvejom. Nikada nisu živeli zajedno, ali su se dopisivali do kraja njegovog života. Mada je Ditrihova govorila da je njihova ljubav "vanvremenska i platonska", malo ko je u to poverovao.

Ipak, njena najveća i, verovatno, najnesrećnija ljubav, bila je rodna Nemačka. Uoči Drugog svetskog rata, Marlen je odbila basnoslovne honorare koje joj je nudio Jozef Gebels da se vrati u svoju domovinu. Nikada se nije pokajala zbog ove odluke, ali je celog života patila za svojom domovinom.

- Amerika me je uzela u svoja nedra kad više nisam imala domovinu dostojnu tog imena, ali ja sam u srcu i u duši zauvek Nemica - govorila je.

Kada je pao Berlinski zid, po svedočenju njene ćerke, Marlen je izjavila: "Isplakala sam sve suze za Nemačku. Osušile su se i umila sam se."

Umrla je 6. maja, 1992, sama, u svom pariskom stanu. Poslednju deceniju provela je daleko od javnosti, u samoći, gotovo nepokretna, posle povrede kuka. Njeni milioni su bili potrošeni, a svu svoju imovinu sačuvala je u kartonskim kutijama. Šešire, marame, haljine, cipele, satove, ali i pisma, fotografije, njena ćerka ustupiće Nemačkoj kinoteci. Posle mise koja je održana u Parizu, u prisustvu velikog broja ljudi i sa medaljama za hrabrost preko kovčega, po sopstvenoj želji, Marlen Ditrih je sahranjena u rodnom Berlinu. Dok je kovčeg prolazio ulicama, njeni zemljaci su ga zasapali cvećem i tako joj konačno odali počast.

- U iznenadnom naletu tuge i jasnoće, znam kako je sigurno bilo njoj. Kad su svaku stranu, svaki ugao njenog života fotografisali, snimali, analizirali i procenjivali. Nikuda da pobegne, i nigde da se sakrije. I tek sad razumem šta je htela da kaže kad mi je rekla: "Ubili su me fotografisanjem" - zapisaće ćerka legende Marlen Ditrih.

LjUBAV SA GABENOM

I pre nego što je zauvek napustila Remarka, Marlen je započela vezu sa Žanom Gabenom, legendom francuskog filma. Ta veza bila je, kao i sve ranije, burna, ispunjena ljubavlju koliko i neverstvima. Gaben je bio još jedan u nizu koji je kleknuo i zaprosio fatalnu glumicu, ali ga je, kao i mnoge pre njega, odbila. Snimili su samo jedan zajednički film, finansijski debakl "Martin Rumanjak" (1946), a sa krahom filma završila se i njihova ljubav. Iako nikada nisu obnovili vezu, Marlen je uz posebnu naklonost čuvala njegova pisma, a na zidu svog pariskog stana je, kažu, do smrti držala jedino njegovu uramljenu fotografiju.