VODOVDAN JOJ JE IME I PREZIME: Veliki srpski praznik inspiracija i način života pesnikinje sa Kosmeta (FOTO)
JEDAN od najvećih i kroz istoriju najznačajnijih srpskih praznika, Vidovdan, inspiracija je za mnoge.
Foto: D. Zečević
Za Vidosavu Arsenijević, pesnikinju iz Kosovske Mitrovice ovaj praznik ima posebno značenje. Rođena uoči Vidovdana, koji kako ističe, sve vidi, Vidosava smatra da je ovaj datum i dan praznik svekolikog srpstva, a posebno onih koji žive na Kosovu i Metohiji. Da nije ovog raznika Vidosava smatra da ne bismo bili sigurni ko smo i odakle potičemo, ali i koji nam je zavet.
Zato ona za sebe kaže:
- Vidovdanska Vidosava, to je moje ime i prezime!
Dok za svoju zemlju ističe:
Nebeska Srbijo, Vidovdansko si oko !
U aforizmima i stihovima koje priprema za novu knjigu pravoslavlje je takođe, značajna tema Vidosavinih mudrosti pa jednim svojim stihom ukazuje:
-Pravoslavni će postati pravosnažni, a živim govorom i časnim krstom pravopisni! Foto: D. Zečević
O svetinjama i monahinjama na Kosovu i Metohiji posebno je ispisala stihove a jedan od njih glasi:
Ne damo svetinje, one će da nas odbrane!
- Odozgo dobijamo pamet - takođe je jedan od stihova i aforizama u pesnikinjoj bogatoj kolekciji mudrosti i životne logike.
Pravnica po struci, pesnikinja i misilac po opredeljenju, a Kosovska po rođenju, kaže da je “Kosmet je bogom dan snop svetlosti”.
BIOGRAFIJA
PESNIKINjA Vidosava Arsenijević rođena je u Kosovskoj Mitrovici gde je završila srednju školu i Pravni fakultet. Ova intelektualka, zastupljena je u brojnim antologijama i zbornicima srpske poezije. Dobitnik je najprestižnijih kosmetskih pesničkih nagrada poput “Pera despota Stefana Lazarevića”, “Grigorija Božovića” , “Lazara Vučkovića”. Do sada je objavila sedam knjiga dok je i o njoj napisana knjiga pod nazivom “Tumačenje pesama Vidosave Arsenijević” autora prof. dr Zorana Pavlovića...
- Uz kosovsku pesmu se ne igra kao uz ostale pesme, noge su kao ukopane, srce kao da ispoveda pretke a um pod kontrolom drži uznete emocije. Kosovska narodna pesma izvorna je nota, najpribližnija je crkvenim zvonima, to je ta voda života u kondiru je nosi kosovka devojka - neki su od stihova posvećeni njenom životnom prostoru , koji joj je utkan u biće kao i ime i prezime, i bez kojeg je, veli, ne bi bilo. -Kosovo i Metohija su dva oka istog su bića. Dubina osećanja nas određuje jesmo li na Kosovu zaista ili ne...Naše su svetinje živopisni blagoslovi, na mnogaja ljeta svetlosti ozari narod tvoj da ne zaboravi, Sve pamtiš onako kako zboriš da nas bog pogleda i dostojne ugleda.