INTERVJU Miro Vuksanović: Politici nema mesta u kanonima naše književnosti

Ilustrujem da bih rekao: politički sukobi i dnevnopolitička merila moraju se odaljiti od književnih kriterijuma. Osmišljeno izučavanje celovitosti doprinosi nacionalnoj i državnoj politici.

Ovo u razgovoru za "Novosti" kaže akademik Miro Vuksanović, odgovarajući na pitanje - koji pisci ne bi smeli biti izostavljeni iz čitanki i lektire. A povod za razgovor sa našim piscem je aktuelna tema - uspostavljanje kanona srpske književnosti, o čemu je nedavno u Tršiću usvojena i deklaracija.

Vuksanović naglašava:

- U školama moraju biti izučavani primeri iz svetosavske i usmene književnosti, iz dugog predvukovskog doba i iz novije književnosti koju je zasnovao Vuk Karadžić. Recimo, Zaharija Orfelin je 1768. godine u Veneciji objavio prvi srpski časopis i bio prvi Srbin koji je štampao svoje pesme. To bi trebalo da se uči, kao i zapostavljeni 18. vek, doba naše prosvećenosti (Venclović, Račanin, Rajić, Piščević, Dositej...). Tri poslednja veka su još veći evropski uspon srpske literature.

* Da li Antologija "Deset vekova srpske književnosti", koju ste pokrenuli 2010. u Izdavačkom centru Matice srpske pretenduje da uspostavi kanon srpske, književnosti?

- Naša namera je da iz milenijuma srpske književnosti odaberemo i objavimo knjige i pisce koji su na najbolji način obeležili svoje vreme. Na početku su Sveti Sava i njegovi nastavljači u žitijskoj literaturi, potom narodne pesme, poslovice, izreke, predanja i pripovetke, primeri iz stare dubrovačke književnosti (koja ima dvojnu pripadnost), pa redom, kroz vekove, do naših savremenika. U svakoj od 123 dosad objavljene knjige na kraju je imenik odabranih pisaca. Izbor nije završen. To su naučna izdanja za svakoga, od đaka do ljudi sa najvišim akademskim zvanjima. Knjige priređuju akademici, univerzitetski profesori, književni istoričari i kritičari. Ranije smo knjige preporučivali svim gimnazijama u Srbiji i niko nije odgovorio. Srećom, Ministarstvo kulture upućuje sve naše knjige u biblioteke.

* Šta čini kanon srpske književnosti, vremenski i prostorno?

- Srpski kulturni prostor je svuda gde se na srpskom govori, misli i piše. Ono što je vrhunska umetnost reči, ma gde da je nastalo i u bilo koje vreme, prirodno pripada kanonu srpske književnosti. Nekad je to ukupno delo pisca, nekad samo jedan naslov, nekad tek jedna pesma, pripovetka, esej ili tumačenje. Kanon mora biti izabrana vrednost iz celine, iz oba srpska narečja - ekavskog i ijekavskog, iz svih srpskih zemalja, bivših i sadašnjih, bez "ključeva" i navijačkog pristupa.

* Verujete li da će nadležni prosvetni organi poštovati stručnjake i u školske programe uneti kanonske književne sadržaje?

- Ako je istina da je studentima književosti "bolonjskim" načinom određeno da čitaju odlomke a ne cele knjige, ako tako školovani profesori predaju u školama, pišu i biraju udžbenike, imamo razloga da sumnjamo u njihove postupke. Osim toga, ako školske programe određuje skorela činovnička svest, niti će đaci i studenti biti načitani, niti će znati šta je književni kanon.

ČITANjE

- NIJE pismen ko nauči gde dođe tačka no onaj ko ima jasnu misao pre tačke. To se dostiže čitanjem dobrih knjiga - kaže Vuksanović.