NEZAMENJIVI MAJSTOR KADRA: Zafranović - Nosio strahovitu, maksimalnu pozitivnu energiju (FOTO)
OMAŽ Božidaru Boti Nikoliću, legendi domaćeg filma, upriličen je juče u Jugoslovenskoj kinoteci, a komemorativnom skupu koji je prethodio projekciji digitalno restaurisanog filma "Tri karte za Holivud" prisustvovali su gotovo svi koji nešto znače na domaćoj sceni - ne samo filmskoj i umetničkoj.
- Bota je bio veliki, u svakom smislu. Ostavio je dubok, budućim generacijama vidljiv trag, ispisavši stranice istorije filma; nagrađivan širom zemlje i inostranstva, uneo je u pokretne slike sav svoj dar i učinio ih besmrtnim, sa onim svojim gotovo početničkim entuzijazmom koji ga je krasio do kraja - rekao je direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić, izrazivši zahvalnost zbog Nikolićevog doprinosa projektu restauracije filmova, posle čega se prisutnima sa nekoliko dirljivih reči obratila Božidareva supruga. Pored nje, u prvim redovima sale "Makavejev" našli su se i ostali članovi njihove porodice, i brojni prijatelji - među njima i dvojica "zvaničnih" prijatelja, Bogoljub Karić i Miroslav Mišković, čiji su sinovi oženjeni Nikolićevim ćerkama.
- Boža, iako neprevaziđen u tome, nije bio samo kamerman, bio je mnogo više od toga, štitio je integritet autora sa kojim bi radio i bio nezamenjiv pomoćnik reditelja - ispričao je jedan od najvećih reditelja sa ovih prostora, Lordan Zafranović, žaleći što svoj sledeći film neće snimiti sa Nikolićem.
- Svi mi koji se bavimo filmom, jedna smo ogromna familija i kad god neko ode, obično se kaže "otišao je najvredniji deo" jer bez njega smo krnji i slabiji, a otišla je čitava jedna generacija, i teško je zamisliti film bez svih njih. Hvala mu i u ime onih koji su otišli, poput mog brata, imamo sreću što ćemo gledati njegove filmove - rekao je Lordan, setivši se kako je reditelj filma "Poslednji podvig diverzanta Oblaka", Mimica, znao da mu treba pokretna kamera, nešto posebno:
- To je bilo nešto što je Boža oduvek umeo da radi, sa tim izuzetnim osećajem za pokret kamere. Nosio je strahovitu, maksimalnu pozitivnu energiju, a posao reditelja jeste da energiju svih koji na filmu rade, od glumaca i snimatelja preko šminkera i dekoratera do finansijera, sabije u taj jedan filmski kadar - da se ne izgubi. Film nije metafizika, on je hemija, mehanika, kamera, projektor, pa opet, kada pustite neki film iz njega izbije energija, a iz nekog drugog - ništa. Kod Bože, sve je ostajalo unutar kadra, kostim, ritam, glumci - pomoćnika sa takvim osećajem za kadar teško je naći.
Rade Šerbedžija snimio je svoje obraćanje tokom pripreme škampi na buzaru - odlučan da Botu pamti po njegovoj ljubavi prema Jadranskom moru i pre svega životu - jer "umetnošću se možemo baviti svi, na ovaj ili onaj način, ali način na koji se Bota bavio životom, to se pamti.
Snimatelj Miloš Kodemo zahvalio se Boti na jednoj davnoj pogrešci, kada ga je sa svojim njuhom za otkrivanje mladih talenata pozvao da igra u "Tri karte za Holivud":
- Napravio je grešku pomislivši da bi trebalo da budem glumac, jer sam gledajući njega kako maestralno diriguje tim ogromnim orkestrom i neumorno ga zapitkujući o svemu i svačemu, odlučio da želim da postanem Boža, opredelio se za istu Akademiju koju je on završio u prvoj generaciji. Hvala mu na toj karti za film koju mi je kupio.
Osim Lordana u Kinoteci su juče bili i brojni drugi reditelji, glumci, snimatelji i filmski radnici poput Dan Tane.