UZLET SRPSKIH KRIMIĆA: Svakodnevica nove slučajeve nemilice isporučuje, nadahnuća ne manjka

I Anju Mijović, čiji su "Otpadnici" prodrmali našu književnu scenu tek otkako su se obreli u dvoknjižju u izdanju "Čarobne knjige", i čitaocima poznatijeg Đorđa Bajića, koji je sa trećim krimićem "Smrt u ružičastom" prešao u jato "Lagune" - nazivaju "srpskom Nesbicom" te "srpskim Nesbeom".

Anja svakako piše posve "muški", ogoljeno i brutalno, ludo i brzo i uz potpunu primenu sv(oj)ih znanja profesionalnog scenariste, njene knjige garantuju čitaocu neprospavane noći. Gimnazijski profesor srpskog jezika i književnosti Đorđe će, pak, čitaocu pre zaličiti na svoju detinju "ljubav" - Kraljicu zločina Agatu ili na nekog drugog "oldskul" autora, sa svojim dosta sporijim ali ništa manje uzbudljivim pristupom priči. No ono što ih vezuje i po čemu je paralela između njih i čuvenog Nesbea više no održiva - jeste ogroman potencijal za serijal(e). I Anjina "otpadnička" ekipa inspektora vračarskog odseka za visokotehnološki kriminal, i Bajićev neodoljivi osobenjak inspektor Nikola Liman, nepovratno zalude čitaoca koji neprestano želi još, te posle svakog romana ostaje u iščekivanju novih slučajeva, peripetija i razrešenja.

Scenaristkinja Anja, iako se posle FDU (ne)oprostivo dugo držala van svog zanata pa i pisanja samog, "Otpadnike" je najpre "rodila" kao scenario za konkurs HBO Adria za TV seriju, ali kako nisu pobedili, zainatila se da ih kako zna i ume iznese na svetlost dana, a jednog dana i u mrak bioskopa.

- Oduvek sam volela trilere ali pre svega filmske, odrasla sam na Hičkoku - kaže Anja. - Specijalnu pažnju sam, kao čitalac, posvetila trileru tek posle pročitanog "Milenijuma" Lašona, a potom otkrila Ju Nesbea i Arlandura. Tako sam odlučila da se okušam u trileru, a ako mi ne bude išlo - promeniću žanr. Međutim, krenulo je glatko, izgleda da sam rođena baš za to.

Anja može reći da su joj trileri zaista "u krvi", a da je to saznala tek nakon što je sama počela da ih piše, o čemu otkriva:

- Baš uoči izlaska romana, moji su izjavili: "Pa ti imaš krimić u krvi, ništa čudno." I tek onda su mi otkrili da je moj deda pisao pod pseudonimom Al Radek roto-romane krimiće koji su imali tiraž i 400.000. Deda je to krio, nije znao niko da je on autor izuzev izdavača iz Novog Sada i mojih roditelja. Nisam došla ni do jednog primerka.

Đorđe Bajić, koji je i kao renomirani kritičar mnogo pisao kako o Anjinom dedi Al Radeku, tako i o njegovoj unuki kao svom otkriću - iako nijedan od romana još nije pretakao u scenario, svestan je da su njegovi trileri kao stvoreni za adaptaciju.

- Sada su producenti na potezu. Iskreno, više bih voleo da "Smrt u ružičastom" bude pretočena u celovečernji film, iako je realnije da to bude TV serija od desetak epizoda.

Dok je Anja svoje "otpadnike" stvarala po živim uzorima, Bajićev jednako upečatljivi Liman kreiran je kao "mozaik" osobina nekolicine ljudi, a Đorđe priznaje:

- Ima u Limanu, naravno, i mene samog, ali veoma dozirano, kao i prstohvat Čendlerovog Filipa Marloua. Prezime je nastalo kao omaž danas gotovo potpuno zaboravljenom piscu krimića Milanu Nikoliću i njegovom inspektoru Malinu. Liman se premijerno "pojavio" u mom krimi-prvencu i to kao epizodni lik, ali dopao mi se, a čitaocima još i više, pa sam odlučio da ga u sledećem romanu pozicioniram kao nosioca priče. Iako mu "Žuta kabanica" (2012) i "Jedno đubre manje" (2015) prethode, najnoviji roman je zapravo hronološki prva misterija a sledeći će se nadovezati direktno na "Smrt u ružičastom"...

I Đorđe i Anja "imaju" materijala za mnoštvo nastavaka (ona ih planira najmanje pet!), a i naša svakodnevica im nove slučajeve nemilice isporučuje, te im nadahnuća ne manjka. Uprkos činjenici da je srpska krimi-scena donekle reanimirana početkom ovog milenijuma, naši autori se neretko susreću sa nipodaštavanjem žanra, o čemu Anja kaže:

- Kad neko od žanrovskih domaćih pisaca dobije kakvu prestižnu nagradu, znaćemo da se stvari menjaju.

Bajić se, takođe, trudi da ponudi kvalitet, i tvrdi:

- Ovaj žanr ima ogroman broj poklonika u Srbiji, s tim da treba ohrabriti čitaoce da daju šansu domaćim autorima - što je moguće samo ako se ostvari kontinuitet i oživi scena. Mi "trileraši" već neko vreme vredno radimo na tome i ima pomaka.