KNJIŽEVNA KRITIKA: Važnost snova

Idealnog je oblika. S obzirom na tu činjenicu, logična je njegova namera da stvori prozno delo takve strukture. U funkciji njene realizacije on od kockica stare, već zaboravljene novele, stvara romanesknu Rubikovu kocku ljušteći slojeve vremena poput slojeva crnog luka koji mu tera suze na oči. Uslojavajući vreme priče, on, uslojava i usložnjava pripovedanje, kao i pripovedane svetove između kojih su granice izuzetno fluidne. Neki od njih su stvarni, a neki mogući.

U ovom romanu koji je na ivici stvarnosti i fantastike, i svet oniričkog ima izuzetan značaj. Skloni depresijama, amnezijama i raznim drugim vrstama dezorijentacija i bestežinskih stanja, a neki i zločinima i vrlo složenim odnosima, junaci izuzetan značaj posvećuju snovima i veruju u njih, prate znakove.

Na važnost snova za čovekovo bivanje u jednoj od fusnota, koje su značajan činilac pripovedačke strategije u ovom romanu, ukazuje i sam autor:

"Da, da - svet bez spavanja bi bio savršen svet... ali, avaj, ipak ga ne bismo preživeli, zato što budni ne bismo mogli SANjATI".

Snovi u ovom romanu ponekad su utočište, mesta upoznavanja, susreta, ponekad izvor nesporazuma, ponekad putokazi. Kako bi bolje razumeli sebe, kao i razne vrste veza - između događaja, ljudi, pa i svetova - junaci pričaju o svojim snovima jedni drugima. Ovaj roman u celini je njima premrežen.

Tako junakinja Liza Pavlu, čoveku koji je njenu prošlost činio lepom i vedrom, u pismu piše o tome šta je sanjala. Na osnovu njih tumači neuobičajeno ponašanje svog partnera Adama, dijagnozu njegove duše i sopstvenih strahova i strepnji.

Na osnovu svojih snova u kojima je prvi put sreo Pavla, dečak Ismail zajedno s pomenutim, nastoji da rastumači njegovu ulogu u sopstvenom životu, njihove odnose, kao i začudnost Pavlove snovne pojave - prvi put se pojavljuje s krilima slepog miša, drugi put s krilima anđela, a treći put sa Lizom, voljenom ženom, čiji povratak iščekuje.

Za dinamiku, složenost radnje, njeno zaplitanje, oneobičavanje i približavanje fantastici, pa i rasplitanje, u ovom romanu značajne su i različite vrste relikvija, disprezivna asocijativnost koju izazivaju kod junaka, a koja ih pokreće - duhovno ili fizički - kao i njihovi preobražaji - figura egipatskog božanstva majmunolikog lika zvanog Tot - glasnika iznenadnog buđenja koji se, možda, preobražava u đavola lično - Osvalda Tota, kao i u moćnika Alojza Toka, jedan nedovršen goblen koji ostavlja mogućnost dovršavanja otvorene priče koja je zato inspirativna, čije dovršavanje uslovljava nečiju sudbinu itd.

U "Romanu Rubikova kocka" mnogo pažnje posvećeno je različitim pojavama i simbolima smrti, njenom sveprisustvu i odnosu junaka prema njoj. Njom su prožeti njihovi snovi, kao i sve što rade - posmatranje, pravljenje fotografija, vezenje goblena i svako drugo stvaranje. Najeksplicitnije u romanu smrt je oličena u paunu dečaka Ismaila. Osobite asocijacije kod čitaoca i značenja budi činjenica da je to rođendanski poklon dobijen od oca. Dakle, paun je poklon, zapravo stečen već rođenjem, poklon koji se može dobiti samo od roditelja, poklon koji je putokaz koji upućuje na izvesnsost, na konačan skor. Paun je neminovnost. Istovremeno je igračka kojom je moguće zaplašiti druge. Paun je gajen, negovan, veoma lep, mističan.

Sve navedeno, mogli bismo se složiti, važi i za pisanje. O tome zaključujemo na osnovu već pomenutih, brojnih fusnota koje ova knjiga sadrži, a čija je funkcija višestruka. Možda baš zbog fusnota autor u samom naslovu eksplicira da je reč o romanu. Ko je zapravo autor fusnota? Da li se to pisac junaku meša u biće ili pak junak piscu u posao? To ćete možda saznati ukoliko rešite ovu kockastu knjigu.