INTERVJU ĐORĐE MATIĆ: Evropa nikada nije ni htela da nas upozna

Autor niza knjiga objavljenih od Zagreba do Londona i Pariza, jedan je od učesnika jubilarnog, petog "Beogradskog kontrapunkta" koji se održava u utorak, u 11 sati, putem lajv strima na fejsbuk stranici i jutjub kanalu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

Na njemu će se, između ostalog, govoriti koliko Andrićevo delo može danas povezivati narode na ovim prostorima. Matić tvrdi da itekako može i da "Andrićeva književnost ima u sebe upisanu upravo vrednost povezivanja".

* Koliko je opus Ive Andrića danas zanimljiv, pre svega mladom čitaocu koji malo poznaje vreme i običaje o kojima Andrić piše?

- Velika je greška, koju mnogi počine, odrediti Andrića samo vremenom i običajima. Kontekst jeste važan, dakako, ali nije ga potrebno dubinski poznavati da bi se prepoznalo glavno: stilska ingenioznost Andrićeva, njegovo nedosegnuto, nenadmašno pripovedačko majstorstvo kakvo ova kultura nikada nije, niti će više imati. Svaka nova generacija, pored ionako nezainteresovane većine, ima uvek i izuzetke - znatiželjne, pametne i široke duše. To su po pravilu čitatelji sa osećajem i interesom za kulturni i istorijski milje, sa željom da shvate i prouče okolnosti u kojima Andrić piše.

* Da li Andrićeva dela mogu danas da povezuju ovdašnje narode i kulture?

- Ona bi to mogla kad im na putu ne bi stajali decenijama uhodani ideološki aparati ovdašnjih klika, ali i onih "spoljnih". Svaka po svom interesu radi, kako Šekspirov Jago kaže, "za svrhu svoju tajnu". Te nekad vidljivije, a uglavnom prikrivene strukture, najvećeg našeg pisca koriste upravo da narode i kulture dele. Najmoćnija metafora "Na Drini ćuprije", čudesni most i još čudesniji opis, šta je drugo nego metafora povezivanja, nadvladavanja mračnih istorijskih i ličnih sila u čoveku.

* Da li su dileme koje su mučile Andrića aktuelne danas i ovde?

- Apsolutno. Štaviše, glavne, upravo magistralne dileme ovdašnjih naroda, pitanje života na granici, između svetova, kulturnih, verskih i nacionalnih podeljenosti, kulture koja se pokušava iznaći između velikih sila, samo pitanje južnoslovenske ideje zajedništva, sve je to Andrić fiksirao u književnosti, ali i van nje, kao građanin i čovek na visokim dužnostima. Njegova ingenioznost je drugde, međutim. Rafinman umetničkog postupka i izraza, način kako je teme i motive provukao kroz dela, od mikro-plana, ponekad naizgled marginalnih priča i pripovedaka, preko velikih romana, sve to je zamah kakav, sa mogućim izuzetkom Miroslava Krleže, nema parnjaka ovde.

* Živimo u burnim vremenima u kojima smo na ovim prostorima sve udaljeniji jedni od drugih. Mogu li kultura i umetnost postati most da se bolje razumemo?

- To da smo sve udaljeniji naprosto nije tačno. Setimo se samo na trenutak devedesetih i gotovo hermetičke izolovanosti, pogotovo kod nas u Hrvatskoj. Pa, ova deca koja bivšu zemlju nisu ni upamtila, danas putuju jedni kod drugih, druže se po festivalima, a muzika koju slušaju i koja je centralna tačka prepoznavanja i identifikacije, ista je. Štoviše, taj eros muzike "druge strane", nikad nije bio jači. Takozvani običan narod ima i stvara nove veze prirodno i uprkos traumi, ali to se ne vidi od medijske buke i besa, od jedne čitave kaste što parazitira na produženju rata drugim sredstvima i stvara potpuno nerealnu, histeričnu sliku. Bio sam šokiran kad sam dolazio iz emigracije i video razlike između te slike i neposrednog iskustva među ljudima, onoga što se zove život.

* Dobro poznajete Evropu, mislite li da ona poznaje dovoljno sve nas na ovim prostorima?

- Evropa, odnosno Zapadna Evropa da budemo precizniji, nikada nas nije poznavala, niti je, sa časnim izuzecima, ikada imala volju da nas upozna. Kolonijalna, egzotizirana slika menjala se i imala svoje dinamike s obzirom na istorijske periode. Ali, iako smo neraskidivi deo evropske civilizacije i kulture, i obogatili smo je više i od nekih zapadnih naroda, prema nama stoji duboka, čvrsta, ideološka, kulturalna, čak i psihološka barijera. Ne skidam time odgovornost sa naših mana i pogrešnih izbora. Deo odraslosti, zrelosti svakog naroda je i u tome da svoje greške zna da ispita i promisli. Pitanje bi zato moglo biti i ovakvo: poznajemo li mi još Evropu?

* Koliko su prilike u današnjoj Hrvatskoj povoljne i inspirativne za stvaralaštvo, književnost, pisce, umetnike?

- Za mene kao esejistu koji se bavi kulturnom istorijom, ovo je vreme bez presedana. Prvi put autor može da se bavi bilo kojom temom, bez onih rigidnih ideoloških ograničenja kakva su postojala donedavno. Ne znači da nema otpora, ili da autor neće biti pod udarom kritike uobičajenih krugova, ali više niko ne ide u zatvor zbog otvaranja tema iz prošlosti, niti će ti (na stranu ekscesi), neko razbiti glavu na ulici zbog toga. To je velika stvar. Sa druge strane, u umetničkom oblikovanju stvarnosti ili istorije, to nije tako. Tu su tabui i cenzura još živi.

ESEJI O VELIKANIMA

MATIĆ je autor knjige ogleda o piscima i temama značajnim za srpsku kulturnu istoriju "Senke naših predaka, Otrgnuto od zaborava: Istorija i savremenici" u izdanju "Portalibrisa", koju čine eseji o Njegošu, Dositeju, Vuku Karadžiću, Daničiću, Radičeviću, Filipu Višnjiću, Disu, Mokranjcu, Bećkoviću, Kišu...