PRAVDA ZA MAJKU ZEMLJU: Radovi šezdeset umetnika iz svih delova sveta na izložbi "Efekat pregleda" MSUB
ZAPOČET minulog oktobra, postavkom umetničkih radova u Parku skulptura MSUB, ali drugim delovima Beograda, međunarodni projekat "Efekat pregleda", nastavlja se danas, od 13 časova, otvaranjem izložbe radova 60 umetnika iz svih delova sveta, koji će biti postavljeni na svim nivoima zdanja na Ušću.
Umetnici zabrinuti za budućnost plemena / Foto MSUB Bojana Janjić
Projekat, čiji su kustosi Zoran Erić i Blanka del Toro, bavi se raznorodnim ekološkim problemima, sa željom da podstaknu zaštitu životne sredine.
Kada se govori o nepravdi koje čovečanstvo nanosi planeti, ključan termin je, ističu autori postavke - "ekološka pravda". Smatraju zato da je nužna promena našeg shvatanja da je čovek u središtu sveta, jer je upravo njegovo iscrpljivanje resursa koje priroda nudi i zagađivanje životne sredine dovelo do ugrožavanja, pa i nestanka brojnih vrsta živog sveta.
Izložba zato u središte pažnje postavlja umetnike i gledišta koja se prema životnoj sredini odnose s poštovanjem, nasuprot nadmenosti i oholosti koje odlikuju savremeno društvo. Radovi se bave problemom ekološke pravde, ali i vezama između klimatskih promena i drugih oblika nepravde, kao što su rodna i rasna diskriminacija, korporativni imperijalizam, značaj dekolonizacije i izmeštanje čoveka iz središta sveta.
Ove teme podeljene su u šest odvojenih celina, svojevrsnih eko-laboratorija, koje nose nazive: rod, rasa i kolonijalni trag; vodoutopije; bez ivica (problem ekologije zemljišta); pouke straosedelačkog znanja; nakon antropocena (posthumanizam, animizam i mnogostrukost vrsta živog sveta); povratak u budućnost (futurologija i spekulativni realizam).
Ali i samo nastajanje izložbe držalo se postulata postavljenih u njenoj koncepciji. Odnosno, tokom realizacije, autori su se držali niza smernica održivosti da bi smanjili "ugljenični otisak" čitave izložbe. Izbegavali su upotrebu "zagađivača", materijala od nafte i njenih derivata i avio-prevoza umetničkih radova. Zato je realizacija zamisli prepuštena lokalnoj proizvodnji, i izvedena biorazgradivim materijalima i prenamenjenoj i recikliranoj građi.
Projekat obuhvata i globalnu mrežu partnera, organizacija (bave se lokalnim problemima zaštite životne sredine) i muzeja. Među njima su Muzej umetnosti u Poriju (Finska), Atlantski centar za modernu umetnost (Las Palmas, Španija), MUCA-Roma i Casa del Lago UNAM, (Meksiko Siti), Pilchuk (Sijetl, SAD), ARTPORT_making waves, (Frankfurt, Nemačka), ARTSail (Majami, SAD), Institut za proučavanje društva, rada i politike Univerziteta Vitvatersranda (Johanesburg, Južnoafrička Republika) i Galerija Božidara Jakca u Kostanjevici na Krki (Slovenija).
ODUMIRANjE ILI POVRATAK U BUDUĆNOST
SVEČANO otvaranje izložbe zakazano je za 13 časova, a u 15 je zakazana panel diskusija "Oblici odumiranja: zemlja, voda i biodiverzitet", u okviru koje će kustosi projekta voditi razgovor s umetnicima Vaskom Araužom, Markusom Hislajtnerom, Elenom Laveles, Huanlijem Karionom i grupom Škart. Sledeći panel - "Povratak u budućnost: alternative, mogućnosti i spekulativna scenarija", od 16.30, donosi diskusiju sa Kingom Kjelžinskom, Anom Moreno, Mihaelom Nažarom, Robertinom Šebjanič i Huanom Zamorom. Ispred Muzeja, od 18 časova, biće izveden zvučni performans Jakoba Kirkegarda.