OGLEDI SKEPTIKA SA ŠARMOM: Prvi put u celosti na srpskom jeziku čuveno delo Mišela de Montenja, u izdanju SKZ

Tako je jedan esejista video Mišela de Montenja (1533-1592) velikog renesansnog mislioca, autora čuvenih "Ogleda" u tri knjige. Poslednja je nedavno izašla u izdanju SKZ, u sjajnom prevodu sa starofrancuskog dr Izabele Konstantinović, čime je našim čitaocima prvi put u celosti predstavljeno ovo moćno delo neprolazne vrednosti.

Rođen u bogatoj porodici francuskih plemića, Montenj je karijeru počeo kao pravnik da bi se 1571. sasvim povukao iz javnog života i u jednoj od kula svog dvorca čitavu deceniju radio na "Ogledima". Da bi mu neke važne misli bile i u videokrugu, dao je da se neke od njih ispišu na gredama, na tavanici njegove biblioteke. Kasnije je, u dva navrata, bio gradonačelnik Bordoa i kao rimokatolik trudio se da ublaži postojeće sukobe između pristalica dve vere. Zbog toga su ga, ostalo je zabeleženo, cenili i katolički kralj Anri III i protestant Andre de Navare koji su dolazili kod njega da se savetuju.

Iznosi, gotovo rečnikom današnjice svoje stavove o braku, slobodi u ljubavi, seksualnosti, prevari, čednosti, o ljubomori

U čemu je tajna aktuelnosti tekstova ovog renesansnog mudraca i filozofa ispisanih pre četiri veka, naslanjajući se na grčku i rimsku istoriju i antičku književnost i filozofiju?Odgovarajući na ovo pitanje prof. dr Tatjana Šotra Katunarić, za "Novosti", kaže:

- Ovaj francuski klasik, pišući o sebi govornim jezikom, a ne naučnom terminologijom kroz formu samoispitivanja istražuje psihologiju ljudskog roda, prikazuje sve etape čovekovog života, od rođenja i mladosti do poznog doba. Filozof bez filozofskog sistema svoje misli, nalik mozaiku, ukrašava slikom jakog intenziteta. Skeptik, stoik, epikurejac, do tančina razume sve mane i vrline ljudskog roda, pokazujući da poseduje preciznost modernog psihijatra kad govori o krhkoj čovekovoj prirodi. Njegov analitički pristup sebi i drugima čini da se u novije vreme spominje kao utemeljivač savremene psihoanalize.

U prvoj knjizi Montenj iznosi svoja razmišljanja o tuzi, osećanjima, dokolici, lažljivcima, kukavičluku, strahu, mašti, prijateljstvu, samoći, taštini... A u drugom za teme uzima savest, knjige, svirepost, slavu, sujetu, laž, gnev, hrabrost, roditelje...

- Treća knjiga je najčistiji izraz njegove filozofije i stila. Referišući se na antičke mislioce, izoštrava ličnu refleksiju o sebi samome i o čoveku njegovoj prolaznosti, o životu i smrti. Cilj koji dominira u ovoj knjizi teži univerzalnosti, ka vezivanju filozofije za narodski privatni život svakog čoveka, ka analizi ljudske sudbine, razmišljanju o večitom i prolaznom - kaže Šotra Katunarić.

Sagovornik ukazuje na najduže poglavlje "O Vergilijevim stihovima" u kome vremešni Montenj svoju, kako kaže, "preterano strogu dušu okreće na drugu stranu, ka razmišljanjima vragolastim i mladim". I iznosi, gotovo rečnikom današnjice svoje stavove o braku, slobodi u ljubavi, seksualnosti, prevari, čednosti, o ljubomori i "razgolićenosti izvesnih gospi" o estetici skrivanja lepote "koja otvara put za maštu", o staračkoj pomami za veštačkim ulepšavanjem i o skaradnoj žudnji za mladim telom.

- Ukratko, kod Montenja nailazimo na sve naše ovdašnje, dnevne teme, kao i na mudri savet: "Filozofija se uopšte ne bori protivu prirodnih naslaga samo ako je tome dodatak mera, i tu pripoveda umerenost, ne bežanje." Istovremeno epikurejac i tolerantan skeptik, želeći da pokaže da sve jeste relativno, daje čoveku mogućnost izbora: s jedne strane ohrabrenje da punim življenjem, duhovnim i telesnim, oplemenjuje svoju prirodu, a s druge, osluškujući njene mračne porive, upozorava na svu bedu ljudske duše: "Kvarenje veka nastaje posebnim doprinosom svakog od nas: jedni doprinose izdajom, drugi nepravdom, nevernošću, tiranijom, gramzivošću, surovošću, prema tome koliko su moćni; oni slabiji pridonose glupost, taštu ništavnost, dokonost od koje sam i ja."

Pokušavajući da sebi odgovori na pitanje šta čovek jeste, Montenj kao lajtmotiv kroz sve tri knjige, provlači razmišljanje o smrti, razvijajući neku vrstu humanog stoicizma:

- Razmišljanje o smrti za Montenja je pohvala životu: Ko bi ljude naučio da umru, naučio bi ih da žive - kaže Tatjana Šotra Katunarić. - Istovremeno, mudrac ukazuje na relativnost tragike čovekove konačnosti: "Ako ste iskoristili život, zasitili ste ga se, idite zadovoljni. Ako niste umeli da ga upotrebite, ako vam je nekoristan, što vam je važno što ste ga izgubili, čega radi ga još želite?" Izražavajući aktivan odnos prema životu, Montenj poručuje kako "korist života nije u življenju, ona je u upotrebi", i saopštava pogubni učinak duhovne učmalosti: "Više volim da budem manje vremena star, nego star pre vremena."

PREVODILAČKI PODVIG

ISKUSNI filolog-tragalac, opremljen velikim književno-filozofskim znanjem Izabela Konstantinović je uspela da Montenjeva razmišljanja na srpskom učini živim i ovovremenim i da ih, pri tom, zaodene arhaičnim velom, a da to ne zasmeta modernom čitalačkom oku. Ovim prevodom ona se upisala u samu prevodilačku elitu našeg jezičkog podneblja - kaže Tatjana Šotra Katunarić.