PUT DO SNOVA KROZ UMETNIČKU IGRU: Omaž jedinstvenom slikaru i vajaru Milanu Tucoviću (1965-2019), u Zemunskoj galeriji "A"

Slike i skulpture, dvadesetak renomiranih autora, njegovih prijatelja, biće smeštene u objekte (kutije). Ovim omažom izlagači su želeli da prenesu samo deo energije i harizme koju je ovaj srpski stvaralac nesebično delio.

Po vokaciji vajar, a po senzibilitetu slikar, od početaka do prerane smrti, Tucović je naizmenično stvarao objekte i slike, pa su zato i dela na ovoj izložbi smeštena u identične kutije.

- Organizator izložbe, Peđa Aćimović došao je na ideju da napravi grupnu izložbu sa Milanovim kolegama i prijateljima, likovnim umetnicima različitih poetika i stilskih opredeljenja, i da akcenat bude na formi objekta - kaže, za "Novosti", Saša Marjanović, jedan od izlagača.

- Kroz ovu formu likovnog izraza, koja je inače bila bliska Tucoviću, svaki od predstavljenih autora iskazaće lični doživljajaj slikarstva i svojim delom pokušati da uspostavi dijalog sa bogatim likovnim opusom našeg prijatelja.

U plodnom i raznovrsnom slikarstvu Milana Tucovića, posebno mesto zauzimaju objekti, ističe Marjanović:

- U objektima, koji su uvek nastajali iz duboke unutrašnje potrebe, nastojao je da spoji sliku i skulpturu. Podsticaj za to predstavljala je, po svoj prilici, i činjenica da je završio vajarstvo na FPU u Beogradu. Moglo bi se reći da je on svoju prvu ljubav prema vizuelnoj umetnosti iskazivao upravo kroz medij skulpture.

Kako ističe umetnikova ćerka, vajarka Jovana Tucović, "objekti", kako je nazivao svoje trodimenzionalne radove, verovatno su bili ključne umetničke forme u njegovom slikarstvu:

- Oni ne samo što upućuju na tok njegovog formalnog obrazovanja, koji je išao od vajarstva ka slikarstvu, već upućuju i na dve bitne osobine njegovog umetničkog izražavanja: na igru i dijalog - naglašava sagovornica.

- Često je govorio o značaju i moći igre u procesu stvaranja. Igra je verovatno doprinela tome da se u njegovoj umetnosti na harmoničan način spoje naizgled nespojive stvari: ljudski lik i najrazličitiji predmeti i materijali.

Trudio se da očuva simboliku koju ti predmeti i materijali nose, i da kroz stvaralački gest toj simbolici da i svoj lični pečat.

Posredstvom umetničke igre, tvrdi njegova naslednica, Milan Tucović je uspeo da dođe do adekvatne forme za izražavanje unutrašnjeg dijaloga sa detinjstvom, snom i umetničkim tekovinama 20. veka.

- Čar ove izložbe je upravo u tome što je objekat izabran kao posrednik jednog novog dijaloga, dijaloga dvadeset jednog umetnika sa Milanovim slikarstvom. Kroz igru i sopstveni senzibilitet učesnici ove izložbe prave omaž svome prijatelju i nastavljaju dijalog tamo gde smrt nije granica - na polju umetnosti - zaključuje Jovana Tucović.

NA TRAGU ŠEJKINOG TRAKTATA O SLICI

- ČITAJUĆI Leonida Šejku i njegov traktat o slikarstvu, Milan je na sebi svojstven način pokušao da napravi "integralnu sliku" o kojoj je Šejka razmišljao u svojim zapisima - podseća Marjanović.

- Tucović je pokušao da sublimira celokupno iskustvo vizuelne umetnosti, i da tom iskustvu pridoda još i izlazak u treću dimenziju. Kod njega su to obično bili diptisi: sa jedne strane kutije bila bi slika na kojoj je predstavljena ljudska figura, a sa druge strane mogli smo da vidimo njegovu igru i dijalog sa raznim epohama, pojavama u slikarstvu i vajarstvu, i to u vidu kolaža, asamblaža, reakcija na kubizam. Neki od tih objekata bili su omaži umetnicima poput Braka, nekih dadaista, impresionista...