OPIPAVANJA PULSA STVARALAŠTVA: Nenad M. Kostić o svom javnom hobiju i zbirci koju drugi put predstavlja u "Iks vitaminu"

- Ograničio sam se zato na srpsku umetnost, jer sam na tom užem terenu mogao da sa svojim ograničenim sredstvima, napravim dobru kolekciju - objašnjava, za "Novosti", profesor hemije, koji je 38 godina predavao doktorandima i postdoktorandima američkih univerziteta.

Na prvoj izložbi "Javni hobi", početkom prošle godine prikazao je radove naših umetnika u usponu, a sada su na redu dela srpske apstraktne umetnosti, među kojima su i ona sa potpisom Lubarde, Gvozdenovića, Damjana, Bore Iljovskog, Olge Jevrić, Koste Bogdanovića, Bate Mihailovića, Ota Loga, Branka Miljuša, Mire Brtke...

Među oko 80 izloženih slika i skulptura, našla su se i dela iz tri gostujuće zbirke: Nikole i Jelene Marjanović, Marije Desivojević, i Dalide i Petra Stojanovića, kao i iz ateljea umetnika Zdravka Joksimovića i Nemanje Nikolića. Želja mu je, kaže, da kolecionari zajednički uživaju u svom hobiju, da hvale zbirke jedni drugima...

- Svi smo mi barometri istog atmosferskog stanja koje se zove tržište umetnosti. Problem je što je ono neuređeno, spontano... Ali, to mu daje i draž za kolekcionare - naglašava Kostić, upozoravajući umetnike, posebno mlade, da nikada ne govore da kod nas to tržište ne postoji, jer tako šalju poruku da ono za njih ne haje. - Imamo i prodavce, i kupce, i posrednike - trgovce, a tri naše aukcijske kuće nekoliko puta godišnje prave nadmetanja. Karakteristika našeg tržišta međutim, jeste da ponuda mnogo premašuje potražnju. Dela je lako kupiti, a teško prodati. To pogoduje kolekcionarima, ali ne i umetnicima.

Umetnost i njen kvalitet, ipak, više ga zanimaju nego tržište:

- Meni je zbirka trošak i zabava, pa ne očekujem nikakvu dobit od nje - kaže kolekcionar koji umetnicima, kao prijatelj, daje beskamatne kredite za kupovinu materijala za izložbe. - Kolekcionari i ljubitelji umetnosti, kod nas, još su fascinirani delima između dva rata. Tipuju na poznate veličine, što je ziheraški. Ja ne kupujem nešto što je pre mene prošlo kroz pet zbirki i deset trgovaca. Pokojni umetnik nema nikakve vajde od te moje kupovine, ali kada u zbirku unesem rad umetnika u usponu, onda ipak nešto učinim. Moja zbirka utiče na njegovo vrednovanje.

Naše javne zbirke, kako kaže Kostić, i dalje su mu etalon kvaliteta i opsega, na koje se on, kao kolekcionar, ugleda:

- Ipak, nisam sasvim siguran da u ovom trenutku nabavljaju ono što je najbolje u produkciji, zato što kustose tih institucija ne viđam na izložbama. Da bi javne zbirke zaista imale ono najbolje, njihovi rukovodioci moraju stalno da opipavaju puls stvaralaštva - tvrdi Kostić, prema čijem mišljenju je srpska umetnost imala kulminaciju šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, u sklopu jugoslovenske scene. - Sada je umetnički kvalitet, u poređenju sa evropskim, osrednji, sa nekim značajnim izuzecima.

Veze koje je uspostavio na ovdašnjoj sceni, na izvestan način su nastavak onoga što ga je pratilo tokom čitave univerziteske karijere - rad sa mladim, talentovanim i sposobnim ljudima. A na pitanje koliko zbirka liči na njega samog, odgovara:

- Lepša je, zanimljivija i raznovrsnija od mene. Ja sam hemičar i samozvani lingvista, a moja zbirka je sve i svašta - zaključuje Nenad M. Kostić.

Podstrek likovnoj kritici

IZLOŽBU "Javni hobi 2" prate i tri konkursa, sa novčanim nagradama: za esej sa osvrtom na razvoj apstraktne umetnosti u Srbiji, za tekst o popularisanju umetnosti i strogu kritiku ove izložbe (uz Kostićevo upozorenje: "Laskanje ti neće doneti nagradu").

- Pokrenuo sam inicijativu za podstrek likovnoj kritici koja jenjava, i nazvao sam je "Kritičarenje" - objašnjava kolekcionar. - Kod nas se o likovnoj umetnosti piše rogobatno, pretenciozno, sa mnogo suvišnih reči.