NEDELJA PROĐE - Bistra voda sa izvora: Biljana Krstić za "Novosti" o borbi za prave muzičke vrednosti

Biljana, baš kao i njena imenjakinja koja platno beleše, nastojala je sve ovo vreme da svojom pesmom izbistri naš estradni talog, koji se skuplja godinama.

Kako ćete obeležiti dve decenije "Bistrika"?

- Krećemo 26. juna koncertom u Kruševcu. Kasnije stižemo do mog rodnog grada Niša, do Beograda, grada u kome živim, zatim do Novog Sada, u kom sam puno radila. Tu su još Podgorica, Banjaluka i Skoplje. Ti koncerti će biti raspoređeni do kraja ove godine. Sve će biti krunisano 5. marta iduće godine koncertom u Londonu.

Planirali ste i dokumentarni film.

- Film će se zvati po tradicionalnoj pesmi "Sedam sati udara", koja se nalazi na našem prvom albumu. U njemu će se videti kako radimo, kako biramo pesme, koje instrumente koristimo.

Da li ste se umorili u borbi za prave muzičke vrednosti?

- Nisam se umorila. Ja sam od onih koji neprestano guraju napred, i ništa ne može baš lako da me obori. Bude, naravno, nekih malih razočaranja, ali karakter mi nalaže da idem napred.

Godinama se borite za očuvanje tradicije našeg naroda.

- Početna ideja bila mi je da tradicionalnu muziku prevedem u savremenu umetnost. Mislim da sam to sa "Bistrikom" postigla. Živimo u 21. veku, i tradicionalnu pesmu trebalo bi da sačuvamo u najizvornijem stanju, ali i da je predstavimo u ovom modernom svetu.

U čemu je razlika između vaših početaka i sadašnjosti?

- Kada sam počinjala sa "Bistrikom", bilo je mnogo lakše ući u neku novu priču. Danas je mladima mnogo teže da naprave nešto što bi moglo da sadrži i kvalitet i savremenost.

Mnogo je šareniša u muzici, i mladi su se nekako izgubili u njemu, a ja mogu samo da im poželim puno sreće, i da uspeju da se pronađu.

Imamo operske dive, bivše i sadašnje. Da li se osećate kao etno-diva?

- Ne, nikada nisam razmišljala o tome. Radim ovo sa mnogo ljubavi, i sasvim mi je dovoljno da vidim pune sale i da publika ume da prepozna ono što joj pružam.

Šta vam je još obeležilo proteklu nedelju?

- Posle dvadeset godina konačno ću otići na pravi godišnji odmor. To sam odlučila ove nedelje, i sa kumom 12. juna krećem za Grčku.