UVODI SE REGISTAR ZA UKRADENO BLAGO: Završetak javne rasprave o nacrtu zakona o kulturnom nasleđu
POSLE usvajanja Zakona o muzejskoj delatnosti, pripremljen je još jedan zakon koji će regulisati način čuvanja naše baštine: naime, od 6. maja teče javna rasprava o Nacrtu zakona o kulturnom nasleđu.
Foto I. Marinković
Dijalog sa predstavnicima zaštitarskih institucija, vođen je u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a u beogradskoj Narodnoj biblioteci odražana je završna sesija. Poslednji dan da se Ministarstvu kulture i informisanja upute primedbe, predlozi i sugestije (na posebno utvrđenim obrascima) je - sutra (28. maj).
Ovu oblast do sada je regulisao Zakon o kulturnim dobrima, donet gotovo pre tri decenije (1994). U međuvremenu je, kako je, u NBS, objasnila Danijela Vanušić, v. d. pomoćnika ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju, postojao jedan neuspeo pokušaj da se donese Zakon o kulturnom nasleđu, krajem 2019. Zato je minulog januara formirana radna grupa koja je sastavila aktuelni nacrt, a u kojoj su pored Vanušićeve, bili i dr Branko Rakić, sa Pravnog fakulteta, Olivera Marković, viši savetnik u MKI, Danijela Filipović, koordinator Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Etnografskog muzeja, Ivana Dorčić, sekretar Narodnog muzeja, dr Nevena Debljović Ristić, sa Arhitektonskog fakulteta, Dušica Juribašić, viši savetnik za kulturno nasleđe Pokrajnskog sekretarijata za kulturu iz Novog Sada i Tatjana Bojić Jurić, samostalni savetnik u MKI. Manastir Manasija, Foto Tanjug
Ime je Zakon o kulturnom nasleđu dobio ne samo zato što taj pojam prepoznaje naš Ustav, već i zato što je širi od termina kulturno dobro, istakla je Vanušićeva predstavljajući nacrt.
- Ipak, želeli smo da zadržimo pravni kontitnuitet sa Zakonom o kulturnim dobrima, kako bismo njegovim stupanjem na snagu omogućili brzu primenu u praksi. Kontinuitet se pre svega odnosi na način utvrđivanja kulturnih dobara, što je zadržano kao rešenje, kao i sistem od pet centralnih ustanova zaštite. PRONAĐEN Rimski nadgrobni spomenik koji je ukraden prošle godine, Foto MUP Srbije
Novina je, kako je istakla, izrada petogodišnje strategije, a uvedena je i nova kategorija kulturnog dobra - kulturni predeo. Novi zakon prepoznaće i nematerijalno kulturno nasleđe (iz ove oblasti imamo već nekoliko upisa na liste Uneska), a predloženo je i osnivanje dva nacionalna komiteta - za materijalno i nematerijalno nasleđe.
PRODUŽEN ROK ZA PRETHODNU ZAŠTITU
KADA je reč o regulisanju prethodne zaštite kulturnih dobara, rok je produžen, pa će ona trajati tri plus tri godine. Uvedena je i prethodna zaštita za pokretna kulturna dobra, sa rokom od dve godine.
- U Ministarstvu kulture već je u završnoj fazi izrada centralne baze podataka, koja će biti evidencija nezakonito oduzetih i nestalih predmeta - navela je Vanušićeva, dodajući da se i ona našla u zakonu.
- Nju će voditi MKI, pristup će imati i Uprava carina, ministarstvo finasija i ministarstvo pravde. Na taj način želimo da onemogućimo nelegalnu trgovinu kulturnim dobrima na teritoriji Srbije.