NIKOLINA RAKIĆ ZA "NOVOSTI": U novinarstvu svaki dan je nova strana knjige (FOTO)
NIKOLINA RAKIĆ popularna je TV novinarka i voditeljka, pretežno vikend izdanja jutarnjeg programa "Buđenje sa osmehom" na Javnom medijskom servisu Srbije. Svakog vikend jutra na Prvom programu Radio-televizije Srbije pleni publiku kraj malih ekrana šarmom i neposrednošću.
- Novinarstvo danas nije lako definisati. Pod jakim uticajem razvoja tehnologije umnogome se proširilo. Ali, imperativ je informacija i odgovor na sva pitanja koja ona otvara. Što nije lako, i mislim da današnji novinar mora da bude obrazovan, snalažljiv, brzomisleći, radoznao i da nikada ne pomisli da sve zna, jer to u ovom poslu nije moguće - dala je Nikolina na početku razgovora za "TV novosti" sažeti uvod o novinarskoj profesiji.
*Kako je došlo do toga da odaberete novinarstvo kao profesiju?
- Kada napravim retrospektivu, rekla bih da je to bilo nešto što sam želela od najranijeg detinjstva. Uvek sam volela da gledam TV debate, kao mala sam pratila sa dekom skupštinske rasprave i osmišljavala emisije gde su "gostovali" moji drugari. Ipak, prve konkretne korake sam napravila u srednjoj školi, kada se otvorio konkurs na lokalnoj televiziji u Trsteniku, odakle sam rodom i gde sam provela školske dane. Tada samo primljena kao TV lice i vodila sam dnevne emisije. Taj prvi kontakt je bio i trenutak kada sam shvatila da želim, zaista, novinarstvom da se bavim.
*Koje osobine treba da ima novinar, da bi se dostojno bavio ovim poslom?
- Odgovornost prema gledaocima/čitaocima, radoznalost, želja za konstantnim učenjem i napredovanjem. U ovom poslu nema mnogo mesta za strah od nepoznatog, svaki dan je nova lekcija i nova strana knjige.
*Da li ste jutarnji tip ili spadate u ljude koji ne progovaraju pre prve kafe?
- Nisam bila, ali se stvari menjaju. U detinjstvu moj brat je u šali znao da kaže "što bih voleo da radiš jutarnji program, samo da vidim kako bi ustajala". Bila sam zaista noćni tip. Međutim, pre dve godine, kada sam počela da radim jutarnji vikendom, počela sam da menjam i navike. Spremna sam da "brbljam", čini mi se od kada otvorim oči.
*U kojoj poziciji se bolje osećate, kada ste novinarka na terenu, ili kada ste voditeljka u studiju?
- Teško pitanje. Nisam sigurna, ali najviše volim nedelje, kada budem dva ili tri dana u studiju, a onda izađem i snimim neku priču na terenu. Tada je puno srce.
*Da li pamtite neki intervju zbog koga ste bili nervozni ili koji vam je predstavljao pravi izazov?
- Uh, bilo je situacija kada je potrebno da se duboko udahne. Možda situacija u kojoj mi je sve bilo novo i prvi put sam se našla u takvim okolnostima je teroristički napad u Moskvi. Bilo je neočekivano, mi smo tamo bili drugim povodom. Kada su se čule sirene policije, hitne pomoći, prekid programa na kanalima i vanredne vesti - to je osećaj koji vam budi neku vrstu straha. Odmah smo krenuli ka mestu gde se napad dogodio i tokom cele noći i narednih dana izveštavali. U tom momentu se ne razmišlja o posledicama, cilj je samo da dođemo, saznamo šta se desilo i to prenesemo. Sada, kada vratimo film snimatelj i ja - mi smo te noći pešačili šest ili sedam kilometara, pod punom opremom, pokušavali da zaustavimo taksi vozila, dok su napadači bili u bekstvu. U tim trenucima nema mnogo mesta razmišljanju, vodi instinkt.
*Uvek ste nasmejani i dobro raspoloženi u programu, kako održavate dobru energiju kad imate loš dan?
- Zvuči kao fraza, ali zaista ulazak u studio "odnosi" sve druge brige. Negde postoji svest da ljudi koji se bude ili koji su pored ekrana, treba da sa lepom energijom uđu u novi dan. To je moj zadatak, kako god meni bilo u tom trenutku, i to je profesionalnost. Saznala sam da to ima i stručni naziv flow, a to je fokusiranost na posao i na ono što se dešava u tom trenutku. Imam rutine koje mi pomognu da započnem dan sa osmehom - a to je nekoliko omiljenih pesama koje pustim dok se sređujem i podignem u sebi energiju koju želim da prenesem.
*Kažu kolege da su voditelji jutarnjeg programa najinformisaniji novinari. Da li se slažete sa ovom konstatacijom?
- Mislim da je to istina. Taj tempo rada nalaže da je informisanost konstantna. Kada me pitaju kako se pripremam za razgovor, meni je priprema u svemu što pročitam. Formati poput jutarnjeg programa podrazumevaju širok spektar tema, tako da, kada uđem na neki portal, sve one segmente "izvrtim" (politiku, sport, zabavu) i to radim mnogo puta tokom dana i tako nadograđujem informacije.
*Šta je najlepše, a šta najteže u vašem poslu?
- Najlepše je to što mi novinarstvo omogućava da budem svedok promena i da pričam priče koje drugi možda nikada ne bi čuli, jer kako je to u svojoj knjizi uobličila italijanska novinarka Orijana Falači, "novinarstvo nije profesija, već način života". Taj način života, ujedno je i nešto najteže.
*Proputovali ste pola sveta. Koju zemlju ili zemlje najviše pamtite a koje ste posetili u svojstvu novinarke?
- Svaka je otvorila jedno poglavlje. Možda me je najviše iznenadila Južna Koreja. To je bio put koji je promenio ubeđenje sa kojim sam krenula, a volim kada me iznenadi. Tu su naravno i mnogi drugi gradovi i kontinenti, ali grad u kome mi ni posao ni šetnja nikada ne padaju teško je - Pariz.
*Na internetu se pojavio snimak gde vam je na ulici dodata košarkaška lopta i vi ste "iz prve" pogodili koš, što je izazvalo veliko oduševljenje kod ljudi. Odakle toliki talenat za košarku?
- Volim taj smimak. Brat bi verovatno rekao da je u pitanju genetika, jer je on bio dobar košarkaš. Rekla bih veliki trud, možda i malo talenta. Košarku sam trenirala više od deset godina i jako sam je volela. Doduše, u trenutku kada su mi u Rimu dobacili loptu, već sam bila duboko "penzionisana košarkašica, ali osećaj za loptu nikada nije nestao. I dalje volim zvuk tapkanja lopte, kada lopta prođe kroz mrežicu i strašno se nerviram kada čujem zvuk obruča.
*Da li sebe vidite drugde osim novinarstva?
- Za sada o tome ne razmišljam.
*Kako biste sebe opisali?
- Energična, vesela, radoznala, ambiciozna, optimistična. Taj odeljak u si-viju mi uvek najteže pada (smeh).
*Koje knjige volite da čitate, a koji film vas je rasplakao?
- Volim da čitam knjige inspirisane istinistim pričama, stvarnim junacima, ali i biografije uspešnih ljudi, velikih imena. Što se filmova tiče, više volim one koji imaju srećan kraj, ali suza nikada nije izostala kada sam na televiziji "ukačila" "Zelenu milju".
*Kakvi su vaši planovi za budućnost? Šta biste voleli da ostvarite?
- Volela bih da savladam još nekoliko jezika, da obiđem još desetine zemalja i da sve to iskustvo pretočim u dobre emisije.