PRONAŠAO SAM SEBE POD SUNCEM KARIBA: Žulijan Beramis o novoj sezoni krimića "Smrtonosni tropi", ostrvu Gvadalupe i povratku korenima

Serija "Smrtonosni tropi", čija se 5. sezona trenutno emituje na kanalu Star krajm (četvrtkom u 22.00), snima se na obližnjem Martiniku, a, kako u ekskluzivnom razgovoru za "TV novosti" otkriva atraktivni glumac, prilika da živi u ovom tropskom raju dala mu je i priliku da doživi i njegovu mračnu stranu.

- Na Karibima i ono što je loše uz sunce i more dobija druge obrise. Sve je lakše i lepše u raju. Naša serija jeste triler, i bavimo se zločinima, ali to je samo povod da gledaoce uvučemo u ovaj magičan svet. Serija ima rekordan rejting od pet miliona gledalaca u Francuskoj po sezoni, što nam govori da je naša čarolija urodila plodom - uz osmeh koji je osvojio ženski deo publike još od prvog ciklusa odgovara nam na početku razgovora Žulijan, ne propustivši da pomene svoje koleginice, glavne zvezde serije Soniju Rolan i Beatris de la Bulej.

- Drago što vidimo da se rad i sinergija koju imamo tokom snimanja mogu osetiti na ekranu. Na setu je toliko pozitivne energije da je nemoguće da ona ne zablista u seriji. Radimo zajedno skoro četiri godine i stvorili smo prelepu porodicu, porodicu koja ima korene u profesiji koju volimo i u okruženju koje nas sve pokreće, predivnom Martiniku. Osvojili smo "Smrtonosne trope" i učinili ih svojim domom.

* Kako je ovaj projekat došao do vas?

- Pozorištem se bavim od malih nogu. Nisam baš definisao plan karijere, ali sam želeo da sledim svoje instinkte. To me je navelo da učestvujem u kratkom filmu "Žica", reditelja Huga Ruselinija, koji govori o mladom momku sa ostrva Gvadalup, koji nije u stanju da oplakuje gubitak svog brata i koji se kroz povratak u Dominikanu ponovo povezuje sa svojim poreklom. Ovaj projekat me je uzdrmao na mom ličnom i duhovnom putu i 2018. odlučio sam da se nastanim na Gvadalupeu, zemlji mojih predaka, u kući mojih bake i dede u Gurbeireu, gde sam dolazio svakog leta. Žena i deca su me pratili na mom ludom putovanju i oprostili smo se od našeg pariskog života. Osećao sam potrebu da razvijem kinematografske projekte na Karibima i da se više povežem sa ovom zemljom. Nekoliko nedelja nakon mog preseljenja prijatelj mi je predložio da pročitam scenario za pilot-epizodu nove serije koja će se snimati na Martiniku, susednom ostrvu koje mi nije bilo potpuno poznato. Prošao sam kasting i tako je počela avantura zvana "Smrtonosni tropi". Upoznao sam dve glavne glumice i krenuli smo u ovaj projekat bez velikih očekivanja, ali sa snažnom željom da se, pre svega, odlično zabavimo. I ta zabava traje i danas.

* Čime je to ova serija osvojila publiku? Karibima ili kriminalom?

- Naravno, detektivske priče su podjednako zaslužne za uspeh, kao i atmosfera u kojoj radimo. Ljudi jednostavno vole krimiće. Još kada uz dobru detektivsku priču imaju priliku da na trenutak iz svoje sobe doputuju u ove prelepe krajeve, sve sluti na uspeh. Takođe, tu je i ovaj duo snažnih žena, ovih heroina koje imaju pravi muški karakter. One nose seriju. A kada je reč o pejzažima oni govore sami za sebe. Snimamo tri i po meseca godišnje na veličanstvenim lokacijama na Martiniku. Može li glumac poželeti nešto više? Kakva sreća! Antili po ustavu jesu deo Francuske, ali su i potpuno strana i egzotična teritorija za mnoge metropolite. Kroz seriju "Smrtonosni tropi" gledaoci otkrivaju nepoznata, a očaravajuća mesta, drugu kulturu, novu životnu sredinu, a, iznad svega, drugačije shvataju more. Za mnoge su prelepe plaže i sunce prve asocijacije na ove predele. Međutim, da li ste se ikada zapitali šta se krije iza onog drvoreda palmi koji deli prelepu plažu od unutrašnjosti ostrva? Tu leži čitav jedan svet koji je odrastao uz tu plažu, ali ona nije kao turistima centar oko kog se njihovi životi okreću. U seriji publika ima priliku da se upozna sa ovim mestom kroz društvene teme koje su svuda iste. Bavimo se obrazovanjem, nasiljem, odnosom prema homoseksualizmu i mnogim drugim pitanjima koja opterećuju život iza tih drvoreda palmi sa kojima turisti nisu upoznati.

* Uprkos što na neki način te teme navlače oblake nad vedri Martinik, pričate o njima sa mnogo entuzijazma.

- U glumi je svrha prioritet. Drago mi je što ova serija probleme čini vidljivim. S druge strane, za mene su "Smrtonosni tropi" bili prava odskočna daska. Kada sam stigao na Gvadalupe, nisam imao pojma kako će mi život izgledati ovde. Imao sam tu potrebu da se vratim svojim korenima, ali još nisam znao kako će se to ostvariti. Ova prilika je sve uzdrmala... Na dobar način. Osim vidljivosti koju nudi, takođe mi je omogućilo da poboljšam svoju glumu, da dodam više suptilnosti i improvizacije. Jer, u seriji morate brzo da se snađete. Ovo u početku može biti zbunjujuće jer je tempo veoma intenzivan. Nemamo isti tajming kao kad se radi na bioskopskim filmovima. Snimamo epizodu za dve nedelje. Ali to stvara odličnu energiju. Svi su aktivni, proaktivni i uključeni. Posle pet sezona u ovoj ulozi danas Karibe zaista doživljavam kao svoj dom - i u ličnom, i u profesionalnom pogledu. Pronašao sam svoje mesto pod suncem.

*"Smrtonosni tropi" bili su prvi korak. Razmišljate li već o sledećem?

- Ova serija ponudila mi je ubrzanu obuku glume. Osećam se rigoroznije i zahtevnije u pogledu mojih profesionalnih želja. Trenutno pišem scenario za igrani film koji bih voleo da snimim na Haitiju u roku od tri godine. To je veoma kompleksna zemlja koja me intrigira i gde želim u kreativnom pogledu da se istražim. Verujem da će Haiti biti moj sledeći korak koji će mi doneti evoluciju na polju karijere, baš kao što je dolazak na Gvadalupe to učinio za moju ličnost i život. Nikada nisam zažalio što sam pod ovim nebom pronašao sebe. Ali to je tek početak. Moje putovanje tek počinje.

* Publika je dugo čekala da se dogodi ta eksplozija emocija između vašeg junaka Oreljea i Gael u seriji. Na kraju ste nas u aktuelnim epizodama konačno i počastili tim čuvenim poljupcem. Kako je on izgledao iz vaše vizure, dok ste ga snimali?

- Za nas je to sastavni deo posla. Nije nam bilo čudno da se ljubimo ili iskazujemo emocije. Bila je to scena kao i svaka druga. Ja živim na Karibima, a Beatris u Francuskoj, tako da se ne viđamo van snimanja. S druge strane, postoji veliko poverenje između nas. Imamo mnogo poštovanja jedni prema drugima, ali u trenutku kada snimamo takve scene, morate da zaboravite na to da ste samo glumci i da zaista svim srcem poželite da svu ljubav koju vaš junak oseća prema onome koga ljubi pretočite u tih nekoliko sekundi kada se usne spoje. Morate da prevarite sebe da biste ubedili publiku da je taj poljubac stvaran.