POZIV ZA "POTERU" ČEKAM OD PUNOLETSTVA: Žarko Stevanović, najmlađi svetski šampion u kvizu, o hobiju koji mu je doneo najveće darove

Kada nije na TV, onda je u kafani. Ali ne zato što je boem već upravo tamo organizuje pab kvizove "Inkvizitor", u kojima se nadmeću i obični ljudi koji misle da imaju određeno znanje, ali i kvizomani koji znaju da imaju dosta znanja o svemu. Iako je najmlađi svetski prvak u kvizu, Žarko je u ophođenju pristupačan i skroman tridesetogodišnjak kojem je hobi obeležio ne samo karijeru nego i ljubavni život, o čemu govori u intervjuu za "TV novosti".

* Kada je taj veliki imetak, vaše znanje, počelo da se množi?

- Čovek se uči dok je živ, tako da planiram da skupljam znanje dok sam živ. Naučio sam da čitam kao mali, sa tri godine, čak se sećam da mi je u tome pomogla igra "Slagarica" u kojoj su se sklapale reči od slova. Kada pitam majku ili brata i sestru, koji su mnogo stariji od mene, šta sam konkretno radio, niko ne zna. To je sada meni problem jer kad budem imao decu, neću moći da primenim isto to jer ne znam šta je. Ali, od najranijih dana interesovao sam se za svet oko sebe. Znimljivo mi je bilo da čitam knjige, a pre svega atlase i dečje enciklopedije, "Dečje sveznanje" i skoro sve te knjige prilično sam uništio jer sam ih stalno otvarao i zatvarao. Kada sam bio klinac, prvi ili drugi razred, moja sestra je upisivala fakultet i nabavila je zbirku opšte informisanosti. Kroz nekoliko godina tu zbirku sam izučio uzduž i popreko napamet. Glavno u svemu tome je što maltene ništa od toga nisam zaboravljao. Nije poenta samo čitati već da to ostane u glavi, da se ne zaboravi, a bitna je i moć reprodukcije.

* Kada ste počeli da se bavite kvizovima?

- Bio sam zainteresovan još od najranijih dana i gledao sam sve koji su tada postojali na televiziji, kao što su "Milioner", "Visoki napon", "Zlatna žica", "Kešolovac" i slično. Jednom prilikom palo mi je na pamet da se prijavim za "Slagalicu". Bio sam druga godina srednje i nisam znao da li će da me prihvate, ali ohrabrilo me je što je u prethodnom ciklusu bio učesnik koji je moje godište. Pred snimanje izvlačili smo brojeve i moj je bio poslednji. Imao sam sreću da uživo odgledam sve emisije koje su snimane pre moje. Kada je došao moj red, ušao sam u studio kao u svoju sobu.

* Kako ste došli do titule "najmlađi svetski prvak u kvizu"?

- Pošto sam u "Slagalici" dominirao na igri "Ko zna, zna" i skupio najviše poena, zapazili su me iskusniji kvizaši. Tako sam saznao za postojanje svetskog šampionata gde se takmiči nekoliko hiljada ljudi iz celog sveta. U svakoj zemlji koja učestvuje organizuje se turnir, i kada se uradi test rezultati se šalju u bazu, pa se onda prave tabele po starosnim, geografskim i drugim kategorijama. Prvi put na šampionatu Srbije sam učestvovao krajem 2011. i bio sam petnaesti od četrdesetak takmičara. Bio sam baš zadovoljan rezultatom i poželeo sam da nastavim. Vrlo brzo sam došao u vrh, u prva tri-četiri, a potom sam dva puta zaredom bio šampion sveta u kategoriji do 20 godina.

* Kako se čovek u trenutku seti nečega što ga pitaju?

- To je vežba. Ja, recimo, na internetu igram mnogo kvizova da bih bio stalno u treningu, da bih "bildovao" mozak i da ne bih izgubio na brzini. Ko nije brz, nije u dobroj poziciji da igra dinamične kvizove, kao što je "Potera". Nekada vidim takmičara koji ima mnogo znanja, ali zablokira i ne želi da kaže "dalje" jer zna odgovor i izgubi 10 ili 20 sekundi na jednom pitanju, a vreme je tu najvrednija valuta. Osoba koja dođe u kviz ima znanje, ali brzina je često u "Poteri" presudna.

* Da li imate osećaj da se vaši vršnjaci danas više oslanjaju na dostupnost informacija nego što ih pamte?

- Uglavnom se krećem među ljudima koji učestvuju po kvizovima, koji dolaze na pab kvizove ili šampionate, koji se ne oslanjaju mnogo na dostupnost informacija, nego više vole da zapamte i da znaju. Ali za opštu javnost nisam baš siguran. Ljudi uglavnom kažu da više vole dostupnost informacija... Nepotrebno je znanje, šta će mi ovo u životu, videću na "Guglu"... Ali ja volim da znam, tako da nisam baš kompetentan da odgovorim na pitanje. Kada nešto ne znam, isto pogledam na internetu, ali se trudim da zapamtim, da ne bih posle opet morao da gledam.

* Koje oblasti držite u malom prstu?

- Trudim se da kvizaški idem u širinu. Postoji nekad problem među kvizašima koji dođu na kviz, a nemaju pojma o jednoj ili dve oblasti. Neko ne zna ništa o prirodnim naukama, sportu ili muzici i onda se čude kako su ispali i kažu da im nisu legla pitanja. Uspešnom kvizašu je potrebna širina, da zna bar osnove svega. Često me pitaju u kojim sam oblastima jak, a obično odgovorim o oblastima u kojima sam baš slab. To su domaće serije, bilo šta u vezi sa Jugoslavijom u smislu kulture ili stila života... To mi baš nikako ne ide, a mnogim kvizašima ide jer su to preživeli. Ne mogu baš da sednem i to naučim.

* Da li među tragačima postoji rivalitet?

- Milan Bukvić povremeno dolazi na šampionate. Prijateljski smo nastrojeni jedan prema drugom, imamo sličan humor, i u stanju smo da podbadamo jedan drugog oko toga ko je bio bolji i ko je šta znao ili nije znao. Aktivni smo na pab kvizovima, obojica imamo ekipe, a moja je često bolja od njegove. Milica se dugo nije takmičila, poslednji put je došla na šampionat pre četiri ili pet godina, a Milorad se nikad ne takmiči. Bilo je prilično zanimljivo kada smo bili u specijalnom izdanju kviza "Stigni me ako znaš". Kviz je teži nego što je delovao, i u našoj emisiji pitanja su bila nezgodna, znali su gde da nas "gađaju" jer su znali su šta nećemo znati.

* Da li biste se sad usudili da se prijavite za neki TV kviz?

- Nemam neku posebnu želju. Osećam da sam sa te-ve kvizovima došao do vrhunca time što sam došao do pozicije tragača, to jest lovca. Kada je na kablovskoj televiziji počeo kviz "The chase", bilo mi je zanimljivo da ga gledam. Išao je možda godinu dana, gledao sam samo britansku verziju, i razmišljao sam kako bi bilo dobro da sam na toj poziciji. Kad je "Potera" počela da se snima i kod nas, tek za treću sezonu sam se prijavio. U petoj sezoni, kada sam osvojio superfinale "Slagalice", pitali su me da li hoću poziciju tragača. Pa kako neću, čekao sam poziv za "Poteru" od 18. godine. Kad sam tu došao, shvatio sam da nema dalje. Doduše, bilo je dalje kada je održano supersuperfinale povodom 30 godina "Slagalice". Kao jedan od najistaknutijih učesnika, došao sam do finala, i tu sam izgubio. Ne računajući moju prvu "Slagalicu", ta "Slagalica" iz decembra je bila jedini kviz u koji sam došao bez posebne želje da pobedim, već da se igramo, pa kako bude. Bio sam prilično zadovoljan, ali sada, kada se završilo, kažem - od pozicije tragača nema dalje.

* Ko je Žarko mimo kvizova?

- Nije preterano zanimljiva ličnost. Mnogo sam se posvetio hobiju. Ne mogu baš da kažem da mi je kviz zamena za život, imam normalan život, ali kvizovi su me baš obeležili, i kada je reč o karijeri, i kada je reč o društvenom i ljubavnom životu. Bukvalno sve što imam, dugujem kvizu. Imam razne hobije, volim da se družim, volim da izađem, da pogledam film, da igram igrice, oženjen sam. Preko kvizova sam upoznao sadašnjeg kuma, koji me je upoznao sa jednim drugom, koji me je upoznao sa drugim drugom, koji me je upoznao sa sadašnjom suprugom. I najbliže društvo su mi kvizaši. Tako da mi je kviz dao sve.

* Možda i popularnost?

- Jeste. Prija mi to, pre svega zato što sam poznat po dobrom. Nisam poznat kao neko ko pravi skandale ili tako nešto. Volim da čujem da ljudi gledaju kvizove, da cene znanje, pogotovo deca. Najviše volim kada me prepozna neko dete i traži sliku.