OŽILJCI PONIŽENJA NIKADA NE BLEDE: Mira Sijal o seriji "Gospođa Sidu istražuje", nevidljivim ženama i odrastanju Indijke u Velikoj Britaniji

Sidu je savršena kuvarica, brižna (njen sin bi rekao dosadna) majka, i detektiv amater koji često zabada nos gde mu nije mesto, ali zato uspeva da reši slučajeve koji zadaju glavobolju i najboljim inspektorima. Nedavno je ostala udovica, pa je prinuđena da balansira između keteringa i podržavanja svog sina Teza (Gurdžit Sing) u potrazi za njegovom još neotkrivenom životnom strašću. Da bi život učinila zabavnijim, a i da bi udovoljila svojim inspektorskim instinktima, gospođa Sidu sklapa savezništvo sa razvedenim i džangrizavim detektivom Bartonom (Krejg Parkinson), koji nerado priznaje da on i novopečena mu koleginica čine neverovatan tandem u borbi protiv kriminala.

U ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", glavna zvezda ovog četvorodelnog serijala, glumica Mira Sijal, nominovana za priznanje Bafta, otkriva nam šta ju je privuklo roli promućurne gospođe Sidu, ali i zašto je ovo jedna od najvažnijih rola za nju i njenu porodicu.

- Poreklom sam Indijka. Rođena sam u Britaniji, ali moji roditelji bili su prva generacija doseljenika u našoj porodici koja je napustila rodni Pendžab i rešila da potraži sreću u Velikoj Britaniji. U gospođi Sidu pronašla sam čitavu istoriju onoga sa čime smo se borili došavši u ovu zemlju. Ona je simbol svih onih koji su uprkos svom talentu i vrednostima u okruženju koje je na njih gledalo kao na ljude nižeg reda, morali u tišini da grade svoju budućnost - poručuje na početku razgovora za "TV novosti" glumica koja ove godine obeležava četiri decenije glumačke karijere.

* Tokom poslednjih godina gledali smo vas u hit serijama "Točak vremena" i "Duh iz Kantervila", a značajnu rolu ostvarili ste i u Marvelovom blokbasteru "Doktor Strendž". Imate li omiljeni žanr? Šta je presudno da biste prihvatili neku ulogu?

- Među naslovima koje ste naveli, a i ostalim u mojoj biografiji ima svega - od drame, preko komedije, fantazije do trilera. Iako nemam omiljeni žanr, volim kada se u pozadini bilo koje priče provlači kvalitetan humor. To je nešto što me je predodredilo od malena i što mi je izazov u svakoj novoj roli. Odrasla sam kao veoma voljeno dete u porodici u kojoj je bilo mnogo ljubavi. Koliko god daleko moje sećanje seže u prošlost, pamtim taj osećaj uljuljkanosti u bezuslovnu ljubav. Čini mi se da su indijske porodice takve - glasne, iskrene i prepune emocija. Rasla sam uz smeh i mislim da je to predodredilo moju budućnost. Humor je moje najvrednije porodično nasleđe.

* Sećate li trenutka kada ste shvatili da možete da zabavite ljude svojim talentom?

- Da, to je jedna od onih porodičnih priča koje se prepričavaju na svakom okupljanju, a vas je pomalo sramota dok se kiselo smeškate. Imala sam 4 godine i u školskoj predstavi igrala sam Uspavanu lepoticu. U sceni kada je moj drug iz razreda, koji je glumio Princa trebalo da me poljubi, ja sam mu, po prirodi nestrpljiva, čekajući ga da konačno "odradi" taj poljubac odbrusila pred svima: "Hajde Mark, završi više sa tim"! U tom trenutku cela sala je prasnula u smeh, a ja sam zvanično postala komičarka. Od tada je smeh veoma važan deo mog života. Smatram da humor može da vam spase život. On istovremeno može da vam bude i oružje i štit. Tokom odrastanja često sam ga koristila u mnogim teškim situacijama sa kojima sam se susretala. Naučila sam da se i najopasniji neprijatelji lako razoružaju uz malo smeha.

* Pomenuli ste da u gospođi Sidu vidite vašu porodičnu životnu priču. U kojim tačno delovima je prepoznajete?

- Ova serija je triler. Sidu se bavi rešavanjem zločina i to nije nešto sa čime se povezujem. Međutim, njena ličnost je ono što me je privuklo. Ona je ućutkivana udovica kojoj se samo zbog toga što je žena i pripadnica drugog naroda spočitava očigledan talenat. Kada je moj otac došao u Veliku Britaniju, 1959. godine, bio je akademski obrazovan i imao je diplomu Filozofskog fakulteta. Međutim, kada je tražio svoj prvi posao u Britaniji, to nije značilo ništa. Pitali su ga ume li da vozi autobus. Na isti način prošla je i moja majka i ženski deo naše porodice. Ja sam bila prva koja je kao neko ko je rođen u Engleskoj dobio pravo da živi san zbog kog je moja porodica došla u ovu zemlju. Moja majka, moje tetke, naše rođake, sve su one bile divne, snažne, prosvećene i kreativne žene vedrog duha. Ipak, po dolasku iz Indije, u stranoj zemlji bile su prinuđene da ćute i da venu. Bilo je veoma opterećujuće rasti u okruženju tih "nevidljivih žena". Kao da sam odrastala u memorijalnom parku, okružena statuama moćnih heroina iz nekog bivšeg sveta. Tu nevidljivost prepoznala sam i u gospođi Sidu.

* Da li je gluma za vas ono što je rešavanje zločina za gospođu Sidu?

- Gluma je oduvek bila moj prvi izbor. Rešavanje zločina za moju junakinju je sporedna zabava kroz koju živi sve ono što na jeste. Međutim, sam put koji smo ona i ja prošle, svaka u svojoj oblasti ima mnogo sličnosti. To je put dokazivanja i nemilosrdan je, naročito prema ženama. Kao što Sidu mora da se dokazuje detektivu Sidu, tako sam i ja morala da se borim za poziciju glumice u svetu kojim su vladali muškarci. U vreme kada sam počinjala da se bavim ovim pozivom smatralo se najnormalnijim da se na setu ljubite sa muškarcem ili spavate sa rediteljima da biste dobili bilo kakavu ulogu. To se na neki način smatralo sastavnim delom posla. Moja borba nije imala nikakve veze sa tim što sam bila drugačijeg porekla. To se očekivalo od svih žena.

* Koliko se situacija promenila od tih vremena?

- Istorija žena je istorija razočaranja. I to je nešto u čemu sam uvek pronalazila inspiraciju. Situacija je danas bolja samim tim što kada dođete na snimanje imate priliku da u rediteljskoj stolici vidite ženu. Taj svet ne pripada više samo muškarcima. Ipak, činjenica da je nekada postojao takav poredak u kom ste doživljavali pomiženje da za ulogu morate da se ljubite sa nekim koga ste upoznali pre samo pola sata je zaista deprimirajuć. Taj primer se pronalazi u mnogim situacijama. Svet se uvek delio na moćne i potčinjene i ponižene. Bilo da ste glumica ili doseljenik iz neke siromašne zemlje. Ožiljci poniženja nikada ne blede.