LJUDI ME PREPOZNAJU KAO ZORANA: Nebojša Milovanović o uspehu "Tajni vinove loze", porodici, ulogama Branislava Tapuškovića i Koče Popovića...

Po diplomiranju na FDU pre četvrt veka, postao je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, te snimio kultne filmove kao što su "Lajanje na zvezde", "Bure baruta", "Belo odelo"... Stigle su i različite uloge u serijama među kojima su "Vojna akademija", "Čizmaši", "Koreni", "Preživeti Beograd", "12 reči", "Kamiondžije d.o.o.", "Crna svadba" "Poziv". Posle emitovanja romantične drame "Tajne vinove loze", koja mu je donela veliku popularnost, trenutno snima treću sezonu serije "Branilac", u kojoj je već tumačio likove sa "druge strane zakona". Dok čeka emitovanje biografske drame "Nobelovac", bavi se dogovorima za nova snimanja, uklapanjem termina, pozorištem, a najviše porodicom.

- Pored svih svakodnevnih obaveza koje svi imamo i rastrzanosti koje nam je nametnulo vreme u kome živimo, važno je da prepoznamo trenutak u kome je potrebno da zastanemo i kažemo "Moram imati vremena za sebe i svoje najbliže" i da poređamo stvari po pravim prioritetima. Ljudi su mnogo rastrzani, velika su iskušenja, veliki je stres, svi su na hiljadu strana, neprestano su u nekim obavezama, poslovima i pre svega su zatrpani informacijama. Ako u svemu tome zaboravite šta je tu radost, onda je vreme da kažete "Čekaj, ipak moramo pronaći radost", a to je pitanje trenutka. Evo, jutros kada sam pošao na ovaj događaj, uhvatio sam sebe u nekoliko baš srećnih momenata jer sam shvatio koliko je to jedinstven tren sa mojom porodicom. I shvatio sam da sam jedva čekao da čujem njihov doživljaj toga gde su bili sinoć i da mi kažu šta su radili, a ja sam bio u dečjem pozorištu na premijeri i kada sam bio tamo već sam poželeo da ih vodim na tu dečju predstavu. Mi i kada nismo zajedno trudimo se da budemo povezani. Poenta je da male životne radosti ne gledamo kao male nego da ih cenimo i shvatimo da su velike - kaže za "TV novosti" Nebojša Milovanović.

* U seriju "Branilac" se vraćate u liku novog advokata, Branislava Tapuškovića. Kakva su vaša iskustva posle poznanstva s nekim koga treba da donesete pred gledaoce?

- Gospodin Branislav Tapušković je značajno ime advokature i uopšte znamenita ličnost. Inače sam kum njegovom bratancu Vuku Tapuškoviću, suprugu moje koleginice Nataše, tako da imamo i tu vezu. Veliko mi je zadovoljstvo, ali s druge strane postoji i odgovornost. Nisu u pitanju samo gledaoci i odnos prema poslu, već to koga glumite, a u tom njegovom slučaju je sublimirano veliko iskustvo. Kao glumac moram da donesem u jednoj epizodi godine i godine bavljenja advokatskim poslom, obrazovanja i poznavanja prava, i suštinsko razumevanje ljudske prirode. Samo ovo što sam pobrojao, a to je već dosta stvari, daje vam mogućnost da mnogo istražujete, ako se bavite time na ozbiljniji način.

* Koji slučaj Branislava Tapuškovića će u seriji biti obrađen?

- Interesantno je što je gospodin Tapušković u špici "Branioca", a ta serija je na sreću doživela i treću sezonu, pa se samo čekalo da se i neki njegov veliki slučaj uvrsti. Uzet je čuveni slučaj Vučka Manojlovića, koji je 18 godina čekao da bude pogubljen, ali na kraju tadašnji predsednik Tomislav Nikolić ga je pomilovao ukazom. To je jedan od Tapuškovićevih najpoznatijih i najdužih slučajeva. Pritom, u ovoj seriji sve rečenice su transkript i tačno su prenete onako kako ih je izgovarao Tapušković na suđenjima. One govore o njegovoj intelektualnoj, profesionalnoj i oratorskoj sposobnosti i veštini. To je mnogo značajno zato što vidite da je to veliki advokat, da su to ljudi koji su imali i nastupe, ali su bili ozbiljno motivisani nečim što je duboko poznavanje prava.

* I do sada ste učestvovali, a da li ste i gledali ovu seriju?

- Kako da ne. Gledao sam seriju zato što sam i igrao u prve dve sezone i to ljude koji su bili optuženi, klijente advokada, dakle sa "druge strane zakona". Bili su to teški slučajevi i zločini, ali sve to me je naravno interesovalo. Gledao sam i druge epizode i ova serija se zaista izborila za nastavak. Nije pompezna, a zahvaljujući entuzijazmu i ozbiljnoj posvećenosti produkcije i glumaca doživela je i treću sezonu. Uz druge projekte u kojima na moje zadovoljstvo i sreću učestvujem, a koji imaju veliku gledanost i popularnost, i ova serija je među njima, ljudi su je zavoleli, baš je ističu kao nešto što je drugačije i vezali su se za sve te junake. To su uloge koje mogu da istaknem, a nema ih mnogo za koje mogu da kažem "to će ostati urezano do kraja i iza ovoga mogu da stanem 100 posto".

* U prve dve sezone ste igrali, kao što kažete, ljude s one strane zakona. O kojim slučajevima je bila reč?

- U prvoj sezoni to je bio prvi slučaj Tome File, a reč je o čoveku koji je zbog međe u selu ubio svoje komšije, čitavu porodicu. Želeo je da bude streljan, jer to je takav čovek, rigidan, a sve je bilo na njegovoj strani i sud je presudio da ima pravo i na kraju je pogubljen. Međutim, to je nešto što ljudi vrlo dobro prepoznaju kod nas, što je utkano, nažalost, u biće ovog naroda. Kada uđe neka zla krv, to prosto ide tako da ljudi maltene izazovu nešto u čoveku da se desi strašan zločin. Drugi slučaj je sličan, desio se u Hercegovini, a i to je bio čovek koji je bio u nekim svojim stavovima tvrd za vreme komunizma. Bio je radnik u fabrici koji je želeo da ispravlja neke svoje pravde, koji je shvatio taj sistem na neki svoj način, pa je čak i direktora u fabrici ubio.

* Tihomir Stanić igra Tomu Filu, a s Tikom ste sarađivali u njegovoj seriji "Nobelovac" u kojoj igrate Koču Popovića.

- Jedva čekam da i to vidim. Ovo je serija o Ivi Andriću, ali tu su i ljudi koji su bili u vlasti u vreme šezdesetih i dobijanja Nobelove nagrade. U ovoj seriji konkretno drago mi je da je Tika vrlo dobro napravio podelu, jer poznaje naravno svoje kolege, i da je stvorio nešto što je njemu bilo interesantno. Tika Stanić mi je namenio lepu ulogu, a Koča Popović je bio interesantna istorijska ličnost. Bio je, između ostalog, šef diplomatije, Titov bliski saradnik, a uvek je interesantno što je bio pesnik nadrealista i što je imao netipičnu karijeru, jer potiče iz buržoaske porodice. Znao je šta u stvari znači za našu diplomatiju i našu zemlju Nobelova nagrada i kako će to uticati na odnose u zemlji i na međunarodne odnose. U seriji ima scena kada kod Tita dođu Dobrica Ćosić, Rodoljub Čolaković i Koča Popović da mu saopšte da bi bilo dobro da se napravi prijem za Ivu Andrića jer je dobio Nobelovu nagradu, a znaju da Tito u tim momentima možda i nije bio blagonaklon prema tome jer je možda i on očekivao takvo priznanje. I kada bi svi da odu, Tito kaže "Ostani Kočo, da ti i ja razmotrimo ove stvari". Dakle, on je zaista bio njegov blizak saradnik, a to je zaslužio svojom ličnošću, obrazovanjem, intelektom i diplomatskim sposobnostima.

* Sve su to priče iz prošlosti, a savremena je serija "Tajne vinove loze" u kojoj ste zabeležili značajnu ulogu koja vam je donela popularnost.

- To je serija velike gledanosti i tako je bilo od prve sezone. Ova treća je, i to nije samo moje mišljenje nego mišljenje široke publike koje slušam, najkvalitetnija po mnogo čemu, pre svega i po scenariju. Tokom 110 epizoda ljudi su se vezali za sve te likove i doživljavaju ih kao svoje. Iako gledaoci znaju da sam ja Nebojša, sad je tu i Zoran koga oni doživljavaju kao svog. Ne samo što ga prepoznaju vizuelno nego su se vezali za njegovu muku, za njegove probleme, za njegovu toplinu koju smo doneli, za njegovu sudbinu jednostavno.

* Vaš Zoran je jedan od likova koji je doživeo možda najviše promena od odlaska u manastir, borbe sa alkoholizmom, do srećnog kraja kada saznaje da će ponovo postati otac posle mnogo godina.

- Da, svašta se tu izdešavalo. U drugoj sezoni je branio svoju ženu kada se desio zločin, a sada je imao ljubavno iskušenje sa snajom i bio na granici zabranjene ljubavi. Sve to mi je bilo lepo i veliko televizijsko iskustvo jer nije jednodimenzionalno i nekako je životno. Ono što je meni, kao glumcu, najzanimljivije je što i u toj vrsti televizijskog formata imate priliku da se bavite nečim što je psihološka studija lika. I na moju veliku sreću to je prepoznato kao dobro i ljudi su to stvarno primetili. Televizija donosi popularnost i gledanost, ali ovo je uloga koja je imala i nešto više. Snimljeno je ono što Zoran nosi kao svoju muku, iskušenje, nešto s čim se bori i to je meni dragoceno.

* Osim što ste umetnik i glumac, posvećeni ste porodici, otac ste četvoro dece, pa imate mnogo obaveza, ali i radosti u privatnom životu.

- Negde sam pročitao kako je Duško Radović rekao da svi pitaju ljude koji imaju više dece da li se brinu kako će nahraniti, vaspitati, sačuvati i izvesti na pravi put svu decu. Onda je on rekao da ti roditelji na pitanje "Kako uspevate sve to" kažu "Uspevamo baš tako što se ne brinemo". To sam sad parafrazirao jer banalno je reći da ne brinemo. Ali, jednostavno učinimo sve što je u našoj moći i ono što je do nas, ostalo je nešto što je mimo nas i što nije naše. To je neki moj stav o svemu tome.