MILAN POPOVIĆ ZA "NOVOSTI": Budimo svest naših zemljaka da čuvaju svoja ognjišta (FOTO)

Ovako za "TV novosti" govori Milan Popović, popularni TV novinar, autor i voditelj emisije "Moja dedovina". Najpre smo ga upoznali u emisiji "Zadnja kuća Srbija", zatim se veselili s njim u muzičkim programima Radio-televizije Srbije, a sada motiviše ljude da obnove svoju dedovinu na selu, sa željom da se "vrati" život na selo, kao i da se svi ujedine i zakucaju tablu ispred dedovine "Kuća nije na prodaju".

- Treba "naterati" ljude da se probude, spasu dedovine, sačuvaju sklonište za svoje potomke, jer samo onaj ko ne misli ništa, taj i ne vidi šta donosi budućnost i šta će značiti parče zemlje sa bunarom, odžakom i visokom ogradom.

*Za aktuelni ciklus "Moje dedovine" prijavilo se više hiljada ljudi. Priča je mnogo, epizoda je malo. Kako ih birate?

- Uvek su naši glavni akteri odabrani zbog toga koliko njihova priča može da motiviše gledaoce da razmišljaju i da i sami učine isto - obnove ognjište predaka. Serijal se jasno profilisao, da je preduslov da iza kandidata i njegove familije stoji zanimljiva priča.

*Gde ćete nas još povesti i koje ćete sudbine oslikati u aktuelnoj sezoni?

- Sve do jeseni snimamo i usred smo proizvodnje jednog od možda najzanimljivijih ciklusa. Zasada smo snimili nekoliko odličnih priča. O jednoj dami koju je odgajala prabaka, koja je bila narodni heroj. Detetu odraslom bez oca i majke, kome su naslednici prodali dedovinu, a onda ona dve decenije posle sa svojom porodicom (mužem i troje dece), otkupila kuću i parče zemlje na kojoj je naučila sve životne vrednosti. Gledaoce će zadiviti priča o dami koja je rođena sa oštećenjem motorike i predviđalo se da će biti nepokretna, ali je njen terapeut bio deka koji je svoje slobodno vreme do smrti posvetio tome da unuka prohoda i osposobi se za život. Ona je postala đak generacije u osnovnoj i srednjoj školi, završila fakultet i danas radi upravo sa decom koja imaju neki problem u odrastanju. Još mnogo je priča koje samo život može da izrežira, a dedovina da sačuva. Sve te izuzetne priče gledaćemo od jeseni.

*Iz onoga što ste doživeli radeći sve ove serijale, šta je najjači utisak i saznanje?

- Najjači utisak je da se prijavljuje mnogo mladih ljudi, koji shvataju važnost toga da će u budućnosti parče zemlje i bunar biti blago koje bi trebalo sačuvati u ime predaka.

*Na osnovu iskustva do sada koje ste stekli sa ljudima koji su želeli da se vrate dedovini, ima li nade da će srpsko selo živeti?

- Nedavno sam snimao emisiju o jednom beogradskom frizeru, koji je poreklom sa zapada Srbije. On vikendom proizvodi maline i kupine, ima baštu, obnovio je dedovinu, a radnim danima u glavnom gradu zarađuje za svoje dalje vizije i planove i to u sopstvenom salonu. On je školski primer kako je moguće vratiti život na selo - poslom i interesom. Mnogo smo mi dugo na velikom talasu iseljavanja sa sela u grad i inostranstvo - tako da će isto toliko vremena trebati da se nešto promeni. Smatram da su za Srbiju važni selo, gazdinstvo, seoska škola, ambulanta, Dom kulture, da ono traje, a ne da nestaje.

*Gde je vaša dedovina i koje emocije u vama budi?

- Moja dedovina je i sa očeve i majčine strane u selu Mihajlovac kod Smedereva. Životni putevi svih u mojim familijama su zanimljivi. Od toga da su živeli u varošima poput Kovina, pa do Pariza u kome sam i rođen. U šali govorim da sam rođen u Gradu svetlosti, a doveden u selo bez rasvete. Posle četiri decenije, koliko pamtim svoje selo, svojom dedovinom smatram jedno mesto ispod drveta kraj vinograda, gde moj deda Toplica i ja sedimo kada mu dođem u posetu. On sa svojih 88, ja sa 44 i nemački ovčar sa 11 - to je trio koji sedi, gleda lepotu brežuljaka podunavskog kraja i bistri životnu filozofiju uz kaficu ili rakijicu.

*Pre "Moje dedovine" gledali smo vas u sličnom formatu "Zadnja kuća Srbija". Šta povezuje ta dva iskustva?

- To je put sa dve trake u kojima se priče susreću, ali se kreću u suprotnim smerovima. Posle pandemije interesovanje za dedovinama je poraslo, i ta svetska nesreća donela je to da srpsko selo potpuno ne umre.

*Koja je za vas bila najteža i najpotresnija priča? Ili najsrećnija?

- Mene obično potresu priče sa decom, a u jednoj od njih smo jednoj devojčici, koja je spasena od karcinoma oba oka, izgradili kuću za princeze od pradedine male kuće. Ta pobednička priča ostala mi je u sećanju, i sve slične njoj. Tada smo imali pomoć momaka sa Mokre Gore, koji su se ponudili da kao učesnici prethodnog serijala u kome su obnavljali kuću svog druga, pomognu i sledećem kandidatu. Došli su sa drugog kraja Srbije i pomogli nam da napravimo čudo.

*U emisiji "Gost" ste takođe bili domaćin, da li je to bila prilika da se naša zemlja predstavi na najbolji način?

- Emisiju "Gost", u kojoj smo zanimljive ljude vodili na razne turističke destinacije Srbije, radili smo pre više od decenije. Pošteno smo radili, ali nije bio dobar trenutak. Tada su ljudi naveliko putovali po inostranstvu, posebno u Grčku. Naš pokušaj da turističkom emisijom, avanturom, prikažemo Srbiju i njenu ponudu, bio je za moju ekipu izazov. Neke kolege mi kažu da je posle naše emisije počelo da se snima na desetine projekata koji promovišu turističku ponudu naše zemlje.

*U drugim, muzičkim projektima Radio-televizije Srbije, kao što su "60 najlepših narodnih pesama", "Muzički derbi", takođe ste bili domaćin. Gde se bolje "snalazite"? Koliko je muzika prisutna u vašem životu?

- Ako moram da biram, studio ili teren - smatram da se neuporedivo osećam bolje u emisijama poput "Moje dedovina" ili "Zadnja kuća". Režiranje takvih sadržaja je moja životna strast. Sa druge strane, poslovi na muzičkim projektima pomogli su mi da "naučim posao", da mogu da upravljam timom, na bilo kom televizijskom projektu.

*Kao pobednik ste izašli dok ste se "borili" sa zdravstvenim problemom gojaznosti. Šta vam je bilo najvažnije, ali najteže u toj borbi da sve to prevaziđete?

- Prvi korak i da shvatim šta je uzrok tome, zašto ne mogu da skinem kilograme koje sam zaradio posle "ostavljanja" cigareta. Imao sam insulinsku rezistenciju, tačnije poremećaj insulina. Tek kada sam to sredio - uspela je misija skidanja preko dvadeset kilograma. Od tada sam mnoge ljude uputio na lekare i pravi put i znam da su sada srećni, posle životnih pobeda i mršavljenja.

*Supruga Marija i vi ste iz istog esnafa. Koliko vama znači da se i u privatnom, bračnom, ali i u poslovnom smislu dopunjujete?

- Naravno da znači. Pre svega, razumemo jedno drugo, jer oboje znamo kakav je ovo posao. Naročito ona moj - terenski.

*Na koji način se opuštate od posla, gde i u čemu su vaša odmorišta?

- Provodimo vreme zajedno, porodično. Bilo da je to naš dom, šetnje Beogradom, bilo da je to jedna naša "porodična baza" u Vojvodini, u kojoj boravimo u vreme slobodnih vikenda, ali i putujemo - vodimo našu kćerku redovno da upozna Evropu.

*Kada biste bili u mogućnosti, a da bude realno, kako biste kreirali svoj život? Šta biste dodali, šta umanjili?

- Samo bih se vratio u prošlost i poslušao svoje starije da vodim računa o stopalima, ne igram fudbal po snegu, ne idem nigde mokrih nogu i povedem računa o zdravlju dok sam mlad.