PRIJATELJI SU MOJA HRANA ZA DUŠU: Staša Nikolić o likovima mladih majki, saradnji sa holivudskom produkcijom, glumi na stranim jezicima...

Mada je ova Nišlijka želela da bude pevačica, upisala je glumu sa 17 godina i ubrzo završila FDU dobivši nagrade za najbolju glumu, za studenta sa najvišim prosekom i za najbolju dikciju. Školovanje je nastavila na prestižnoj MHT akademiji u Moskvi kao jedini strani postdiplomski student. Nizala je uloge i u Srbiji i u Rusiji, a talenat ju je doveo i do američke produkcije.

Tako je postala glavna junakinja u petom delu horor drame Subspecies. Sada je posebno raduje što se oprobala i u mjuziklu "Violinista na krovu" jer je spojila dve velike ljubavi - glumu i muziku. Uz predstave u matičnom Beogradskom dramskom pozorištu nedavno je snimila film radnog naslova "Bitka za zamak Iter", sa holivudskom produkcijom. Dok čeka maj i premijeru još jednog američkog horora, "Tarot", vratila se komediji i snima "Radio Milevu" u kojoj ćemo je gledati od jeseni.

- Treća sezona serije "Tajne vinove loze" bila je divno iskustvo za mene, sa tom velikom ulogom koja je potpuno drugačija od svega što sam ranije igrala. Do tada su bile neke devojčice, a ovde sam tumačila mladu ženu, malo stariju od mene, koja ima i dete. To mi je bio veliki izazov i potrudila sam se da se i izgledom i šminkom malo postarim. Publika me je zbog "Tata" i drugih serija znala kao devojku od 17 ili 18 godina, pa sam želela da pređem tu granicu. Sada snimam "Radio Milevu" i čini mi se da se vraćam u tinejdžerske uloge, ali nema veze pošto mi je uloga fenomenalna i baš zanimljiva - kaže za naš list Staša Nikolić.

* U "Tajnama vinove loze" zaplet se veoma zamrsio, a otkrili smo da je Bogdana, koja je iznenada došla u život Tomovića, od negativaca postala skoro pozitivan lik.

- Bogdanu, koja je veoma bogat karakter, pratili smo kroz razne situacije i gledali njenu promenu. Odigrala sam tu nešto što glumice odigraju kroz nekoliko uloga i pružila mi se prilika da kroz taj lik proživim lepezu situacija i odnosa. Malo je nezgodno kada treba posle neke tinejdžerke da odigrate mladu majku, ali nije mi prvi put. U seriji "Vreme zla" igrala sam mladu Milenu Katić koja je tada već imala dete od četiri ili pet godina. Inače, meni su sve te epohe i vraćanje u prošlost predivni, jer se vratim nekim vrednostima i u vreme kada nije bilo toliko otuđenosti, nego je bio važan kontakt uživo, što je bogatije za glumca jer ima mnogo više odnosa i situacija koje može da odigra nego u savremenim pričama. Zato su mi prošli periodi draži, kao i zbog prelepih kostima i frizura.

* Posle "Tata" videćemo vas u još jednoj, veoma popularnoj humorističkoj seriji, "Radio Mileva". U kom liku?

- Oduvek sam sebe smatrala dramskom glumicom, a posle sam shvatila koliko je ta podela na komedije i drame netačna jer obe se igraju istinito. Ali, da, uželela sam se komedije. Moj lik u "Milevi" je opet veoma zanimljiv, bogat i raznovrstan, ali ne smem da otkrivam šta igram jer to je ključ za epizode u kojima sam. Iako je u pitanju "Radio Mileva", lepo je što nije samo komedija već u mom liku ima dramskih momenata i promena.

* Sa kojim kolegom vam je bilo zanimljivo da igrate jer vam je to ostalo u dugom sećanju?

- To je definitivno Anders Hove, koji je popularan i u Danskoj i u Americi gde je živeo i radio. Bili smo direktni partneri u hororu Subspecies, pa sam mesec dana svakodnevno snimala sa njim, imala skoro svaku scenu u filmu i mogu reći da sam najviše naučila od njega. Bila mi je čast da radim sa Anitom Mančić, jednom od mojih omiljenih glumica, na snimanju "Tajni vinove loze". I u "Radio Milevi" glume ljudi koji su mi uzori u poslu, kao što su Olga Odanović i Nikola Kojo. Imam sreće da radim sa našim najboljim i najkvalitetnijim glumcima.

* Nedavno ste završili film radnog naslova "Bitka za zamak Iter", u holivudskoj produkciji, koji je sniman u Beogradu i okolini.

- Američka produkcija je došla iz Holivuda da ovde snima projekat sa ratnom tematikom. Ukratko, tema je Drugi svetski rat i borba nacista sa jedne i Amerikanaca i Francuza sa druge strane, ali film se bavi i dobrim i lošim Nemcima. To je priča, pre svega, o tome ko je dobar, a ko loš čovek, dakle nije samo generalizacija i zato mi se scenario naročito dopao. Svi likovi su zaista postojali, a ja igram jednu od glavnih uloga, ženu francuskog premijera. To je multinacionalna priča sa međunarodnim glumcima, a uz mene igraju Frano Lasić i Miša Berić, koji su sjajno savladali francuski jezik i francuski naglasak na engleskom jeziku.

* Osim engleskog i ruskog, koji ste naučili pre odlaska na studije, znate još nekoliko jezika.

- Završila sam dvojezično odeljenje u niškoj gimnaziji i strani jezici su mi bliski. Najbolje pričam engleski, ruski mi je kao maternji, iako do fakulteta uopšte nisam znala taj jezik, a tečno govorim i francuski i španski. Bila sam zaluđenik za špansku muziku i njihove glumce, a i kod nas je tada bio prisutan uticaj latinoameričke kulture. To je verovatno uticalo na moje interesovanje za španski jezik, a i dosta sam putovala tamo. Obišla sam celu Španiju i tada sam se zaljubila u njihovu kulturu koja me baš inspiriše.

* Završili ste nižu muzičku školu i svirate klavir, ali šta je to bilo primamljivo u glumi pa ste je izabrali iako vas je u početku više privlačila muzika?

- Jedno vreme sam mislila da će muzika biti moj poziv, ali ipak je gluma raznovrsnija i može da obuhvati sva moja interesovanja i jezike i muziku i razne druge umetnosti. Pre srednje škole sam se bavila muzikom, svirala i pevala, a sa glumom sam se povezala tek u mojoj gimnaziji "Svetozar Marković" u Nišu. Imali smo dramsku sekciju na francuskom i engleskom i moja gluma na stranim jezicima je počela još tada, a tek kasnije i na srpskom. Te dramske sekcije su bile šansa da otputujemo u Francusku i Italiju nekoliko puta.

* Kako teku vaše studije s obzirom na situaciju u Rusiji?

- Skoro dve godine sam živela na relaciji Beograd - Moskva. Bila je epidemija korone, samim tim i manje posla, pa je to moglo da se postigne, ali danas ne bih mogla da živim u dve zemlje zbog svih obaveza. Studije sam završila, ali ostao je praktični deo koji sam trenutno stopirala. Postoji mogućnost da to završim kada se cela ova situacija, nadam se, malo popravi, pa da mogu da odem tamo, a ne samo da im šaljem snimke svojih filmova ili predstava. Gluma se ne studira zbog papira, to vam najmanje kasnije treba, već zbog iskustva, prakse i znanja.

* Kada niste u pozorištu, na probama ili snimanjima, gde nalazite ono što bi se moglo nazvati inspiracijom za život?

- Zavisi od perioda do perioda, ali uglavnom provodim vreme sa prijateljima. Volim da putujem i tražim destinacije koje me ispunjavaju. Išla sam u Pariz kod najbolje drugarice, koja tamo živi, sad planiram da otputujem u Budimpeštu, a možda opet "skoknem" u Ameriku, ako se tako može reći. Takođe, volim da pogledam dobar film, čitam ili se bavim muzikom, ali ne sa profesionalnog već isceljivačkog aspekta, tako da imam razne hobije. Ali, uglavnom se družim sa prijateljima. Imam uzak krug najboljih drugarica i sa njima stalno putujem, pravimo filmske večeri kod kuće, idemo na večere i izlazimo. Prijatelji su moja hrana za dušu.

PREDSTAVA TRAŽI DOM

* ŠTA vas još očekuje u narednom periodu?

- Moje kolege sa klase i ja smo mladi, imamo 25 godina, i borimo se da našoj diplomskoj predstavi "Kavkaski krug kredom" B. Brehta nađemo dom. Treće pozorište u kome ćemo okušati sreću je Bitef teatar gde ovaj komad izvodimo 13. maja. Inače, naš "Kavkaski krug kredom" je pre četiri godine osvojio Gran pri na Međunarodnom studentskom festivalu u Moskvi.