SNOVI NAS POKREĆU: Šanis Banton, zvezda serije "Murdokove misterije", o glumi, borbi za ravnopravnost i izazovima sazrevanja

Od 22. aprila na kanalu Epik drama (radnim danima u 20.15) pratimo 17. sezonu popularnog kanadskog trilera sa elementima misterije, "Murdokove misterije". Posle skoro 300 epizoda i 16 godina neprekidnog emitovanja, detektiv Vilijam Murdok (Janik Bison) i njegova poslovna, ali i životna saputnica doktorka Džulija Ogden (Helen Džoj) još nisu posustali u potrazi za novim avanturama, ali i strašću za rušenjem tabua u prilično konzervativnoj viktorijanskoj eri. Ovi odvažni pioniri forenzike i borci za ravnopravnost po svim pitanjima, od boje kože, pola do religijskog i seksualnog opredeljenja, tokom 17 sezona ugostili su gotovo svaku važniju istorijsku ličnost, pa i našeg Nikolu Teslu.

Ipak, u zaleđu avantura glavnog glumačkog para, podjednako zanimljive su i životne priče pratećih likova. Glumica Šanis Banton proslavila se u Emijem nagrađenom tinejdž serijalu "Degrasi: Sledeća generacija", dok u "Murdokovim misterijama" tumači intrigantnu doktorku Vajolet Hart. Producenti serije lik ove junakinje zasnovali su na biografiji prve kanadske forenzičarke, koja je u to vreme bila sve ono što je nemoguće i nepojmljivo zamisliti - neudata Afroamerikanka sa diplomom doktorke i stalnim zaposlenjem u državnoj policiji na radnom mestu za koje dotadašnja medicina nikada nije čula.

- Sve u vezi sa Vajolet je eksperiment odnosno snažna provokacija. Osim jednog jedinog klišea, a to je da svoje hrabro putovanje nije mogla da započne samostalno, već kao asistentkinja doktorke Džulije Ogden, koja ju je, kao belkinja, malo po malo uvela u svet samostalnosti i potpune slobode - otkriva na početku ekskluzivnog razgovora za "TV novosti" glumica Šanis Banton.

* Koliko se toga promenilo od vremena iz "Murdokovih misterija" do danas po pitanju ravnopravnosti i sloboda?

- Čini mi se da je osporavanje toga da se nešto menja, takođe, postalo jedan vid klišea. Deluje mi nemoguće da su stvari posle toliko vremena ostale - status kvo. Verujem da svaki razgovor o neravnopravnosti i lošem stanju po bilo kom pitanju doprinosi progresu. Čak i kad se čini da nema napretka, smatram da je važno pričati o onome što je problem. U četiri oka, kroz umetnost, muziku, filmove ili književnost. Svaka izgovorena reč ili poslata poruka jeste napredak, a ignorisanje problema i ćutanje može samo voditi unazad. Zato verujem da dokle god pričamo o onome što ne valja i što se mora menjati, ima nade.

* Deo ste ove serije već šest sezona. Šta je to što "Murdokovim misterijama" iznova daje svežinu?

- U doba kada autorima ponestaje ideja i kada je ukidanje serija postalo gotovo trend, zaista je dobro biti deo projekta čiji se kraj ne nazire. I u kreativnom, ali i egzistencijalnom smislu (smeh). Verujem da su zanimljivi likovi i prilika za gledaoce da sagledaju istoriju iz nekog drugog ugla ta zlatna kombinacija koja nam čuva rejting iz sezone u sezonu. "Murdokove misterije" imaju tu sreću da je radnja smeštena u prošlost i da pametno koketira i sa fikcijom i stvarnim činjenicama. Kad god nam se učini da gledaocima postaje dosadno u priču ubacimo neki zanimljiv istorijski lik i smestimo ga u situaciju u kojoj nikada ne biste mogli da ga zamislite. I, eto nove avanture.

* Vaše druženje sa Vajolet traje duže od 100 epizoda tokom kojih ste uspeli da je upoznate kroz razne izazove i situacije. Postoji li još neki deo njene ličnosti koji biste voleli da istražite u nastavku?

- U početku sam imala takvih ambicija. Želela sam da kroz nju doživim položaj Afroamerikanaca i žena u to vreme. Međutim, u poslednjih nekoliko ciklusa, pogotovo u ovom prethodnom 16. scenaristi su bili prilično kreativni, pa čak nisam ni morala da razmišljam o novom svetlu u kom bih volela da je vidim. Kao glumačku dužnost zadali su mi sve. Vajolet je dobila novog prijatelja, upoznala je oca, umalo se nije udala, pronašla novog partnera, dobila priliku da zaradi prvi veliki novac u karijeri. Čini mi se da me pravi izazovi tek čekaju. Pred nama je čitav vek turbulencija.

* Kroz Vajolet ste imali priliku da dočarate jedan od retkih složenih "obojenih" ženskih likova u kostimiranim serijama. Koliko upliva imate u sam scenario i kreiranje karaktera vaše junakinje?

- Vajolet jeste kompleksan lik, ali činjenica je da je ona doktorka i da je tokom većeg dela epizode "zatvorena" u mrtvačnici. Najkrupniji deo mog glumačkog zadatka jeste da izgovaram ogromne komade ozbiljnih medicinskih fraza i da se bavim pacijentima koji nisu najbolji sagovornici, budući da je većina njih mrtva. To mi u kreativnom pogledu ne daje neku preveliku slobodu i mogućnost da utičem na put kojim će se razvijati moja junakinja, jer ona ima definisanu funkciju u podeli likova. Ipak, uživam u ovom malom izletu u prošlost i trudim se da je oplemenim nekim sitnicama kad god je to moguće.

* Ima li nekih sličnosti između vas i vaše junakinje? Koju životnu poruku delite sa njom?

- Čini mi se da je to poruka o snovima. Obe verujemo u njih i trudimo se da ih pretvorimo u stvarnost. Oduvek sam volela glumu i bila opčinjena umetnošću. Od malih nogu sam znala da ću biti glumica. Uvek sam se osećala srećnom zamišljajući sebe kao junakinju bajki uz koje sam odrastala. Bilo mi je lako i prirodno da se zamislim u tuđoj koži. Dugo mi je kao detetu bilo potrebno da pobedim svoju stidljivost. Kroz glumu sam pronašla to svoje ja, ali mi je trebalo mnogo snage da ga ojačam tako da ga i drugi čuju. Gluma je odličan izbor za sve one koji imaju problem sa samopouzdanjem. Na najlepši način učite kako da se izrazite i nadrastete sopstvene blokade. Čini mi se da sam uz nju uvek na zadatku otkrivanje nove sebe. Istina je da sam glumom počela da se bavim da bih "popravila" sebe. Gluma nije bila moj izbor samo zbog ljubavi ka umetnosti. Kroz nju sam sama svoj "majstor". Isprobala sam mnoge tehnike kako bih sebe izvela na put na kom sam danas. Počela sam pevanjem i plesom, zatim sam svirala instrumente, pisala pesme, igrala u pozorištu i mjuziklima. Sada igram u serijama i filmovima, a moj dosadašnji put mogu opisati kao divnu vožnju tokom koje je svaki novi zadatak bio provokacija kojom sam testirala sebe.

* Koliko je teško ne izgubiti sebe u tom neprekidnom pronalaženju?

- To je druga strana medalje. Koliko god ovaj posao bio lep i lekovit, ne možemo zanemariti to da je izuzetno stresan i pun neizvesnosti. Teško je održati ravnotežu između duha i tela, ali dok ste fokusirani na prioritete, sve se može postići. Važno je držati um otvoren, uvek ostati dosledan sebi i nikada ne odustati od sanjarenja. Snovi nas pokreću.