IDEM SVOJIM PUTEM I NE ODUSTAJEM: Andrija Milošević o svom šou, pozorištu, kafani i kući gde komanduje sin Relja

 Takav je Andrija Milošević, koji već više od 25 godina glumi, smišlja, piše, kreira i producira značajne umetničke i komercijalne sadržaje. Popularni komičar u intervjuu za "TV novosti" ističe da je u  društvu robotizovanog ponavljanja jedne te iste mantre izazivanja šoka kod publike, u šou-programu "Dobro veče sa Andrijom" otišao u zaboravljene sfere poetskog.

Rođen je u Podgorici, ali slučajno, jer su mu roditelji bili u prolazu. Odmah potom nastavili su ka Nikšiću, gradu u kojem je dočekao pubertet. Glumu je upisao na Cetinju, iznebuha, iznenadivši i sebe i druge jer nikada pre toga nije video izvođenje neke pozorišne predstave. Otkada se prvi put, 1999. godine pojavio u filmu "U ime oca i sina", Božidara Nikolića, igrom slučaja ili namerno, komedija je definitivno postala njegov žanr.

Svoj neponovljivi optimizam i vedar duh pretočio je i u autentičan šou-program "Dobro veče sa Andrijom", iza kog je stao kao autor, zajedno sa Majom Maršićević, ali i isped kamera kao voditelj. Tokom jednosatne neodoljive večernje zabave, koju pratimo od 19. aprila, petkom, u 21.30, na Una TV, Andriju podržavaju kolege Ivan Zekić i Igor Damnjanović. Prva gošća bila je Anđelka Stević Žugić, sa kojom je Milošević igrao u nezaboravnoj seriji "Andrija i Anđelka, a ove nedelje gost je košarkaš Aleksa Avramović.

Osim što glumi u serijama, filmovima i pozorištu, posvećen je Teatru na Brdu, koji je osnovao sa kolegom Viktorom Savićem, Andrija često postavlja video-objave na "Instagramu", a u zgusnutom rasporedu pronašao je vremena da napiše tri zbirke pesama za decu. Te stihove odnedavno sa suprugom i koleginicom Aleksandrom Tomić čita sinu Relji.

* Ranije ste vodili emisije kao što su "Survajver", "Prvi glas Srbije" i "Izvedi me". Po čemu se vaš novi šou program razlikuje od onoga što ste do sada radili?

- Po konceptu samog projekta, zatim po načinu na koji se pristupa temama i, na kraju, po osnovnom principu delovanja, a to je oljuđivanje ljudi. Vraćanje osećanja koji su ljudskost u svojoj suštini, detinje radosti i bezazlene nade u čovečanstvo. U društvu robotizovanog ponavljanja jedne te iste mantre izazivanja šoka kod publike, mi smo otišli negde daleko, tamo u zaboravljene sfere poetskog.

* "Ovo je šou koji ste dugo čekali i Andrija Milošević kakvog do sada niste videli", piše u najavi. Da li se i po čemu razlikuju Andrija pod reflektorima i Andrija privatno, pa je preostalo nešto skriveno od javnosti?

- Videćete ili osetiti. Nekada prave stvari nemaju definiciju, možda je i generalno nemaju, već vas vodi osećaj neki. U svakom slučaju, idem svojim putem i od toga neću odustati. Stvarati pozitivna ljudska osećanja je ozbiljan posao.

* U ovoj emisiji, kako ste rekli, niste radili intervjue kao voditelj već kao prijatelj. Da li ćete na taj način uspeti da nam razotkrijete vaše goste?

- Želim da zajedno sa mojim sagovornicima razotkrijem ovo prevarno doba. Da udruženim snagama pomognemo da se raskrinka jedan idiotski pogled na svet koji u velikoj meri vlada etrom. Ne može čovek i pored svih opasnosti ostati nem na digitalizaciju duše i stavljanja ljudskih sloboda u algoritam.

* Najavljujući "Dobro veče sa Andrijom", rekli ste, parafraziram, da ovaj šou donosi "malo radosti i ljubavi, malo smeha i emocije, a malo i detinjarija, koje smo u ovom surovom vremenu zaboravili". Gde nalazite tu iskru koja vas navodi da, uprkos svemu, nasmejete i sebe, ali i druge?

- U sebi. Imam je i od kada sam je svestan, nisam je ugasio. Svi je imamo, a kako je ko troši, to je drugo pitanje. Svako ko se rodio, već je pobedio. Dublji dokaz o vašoj upornosti ne treba, ali vaša dela su vaša vrednost. To je ono što iza vas ostaje i ispred vas ide. Hoću reći, samo je naš izbor kako ćemo i čijoj strani ratovati. Niko nije kriv za ono što čovek sebi uradi, do on lično.

* I dalje ostavljate utisak zaigranog deteta. Koliko vam da to i ostanete sada "pomaže" uloga oca, koji bi ipak trebalo jednog dana da bude i autoritet?

- Nema te radosti koja se sa očinstvom može meriti. Nema veće snage, motiva i volje da istrajete i osmehom rušite životne prepreke kao roditeljstvo. Od početka smo iskreni i prema Relji. Gde istina vlada, tu nema greške. Tu je poverenje zvezda vodilja.

* Pored pesme, igre, imitacija, skečeva, improvizacija, u vašem šouu čućemo i, kako ste najavili, od važnih ljudi divne stvari o životu, a na kraju svake epizode razgovaraćete sa decom. Kako ste se odlučili da ugostite i najmlađe?

- Lako. Ja ih vidim i poštujem. Oni su naš odraz u ogledalu. Pred njima treba da se kajemo i molimo za oproštaj, u kakvom ih svetu držimo. Imao sam potrebu da ih promovišem i upoznam, pa da zajedno inspirišemo ljude na dobra dela. U njima su naše nade.

* Za to što ste uspešni i publika vas voli smatrate da recepta nema. A da li vam, koliko, i kada, ta popularnost i prepoznavanje publike na svakom mestu predstavlja neku vrstu opterećenja?

- Moje breme niko drugi neće nositi. Ovo vreme je teško i opterećujuće za normalnog čoveka. Koliko imate tolerancije, toliko će vam biti lakše da se probijete kroz život. Ego i sujeta, predrasude i palanački mozak samo uništavaju svaku kreaciju i mogućnost da budete ozbiljan čovek u svojoj borbi.

* Glumu ste studirali na Akademiji u Cetinju kod profesora Bora Stjepanovića, koji vam je dao važan savet da ćete uspeti onoliko koliko budete pobedili provinciju u sebi. Pa, smatrate li da ste ispunili njegov amanet?

- U velikoj meri. Mislim da je njegova filozofija života, više nego iko, učinila od mene ovog čoveka danas. Boro Stjepanović je maestralan profesor i jedan od najhrabrijih ljudi koje sam upoznao.

* Vrtoglavu slavu donela vam je uloga Banje u seriji "M(j)ešoviti brak" 2004. Kako sada, sa distance od dve decenije, gledate na ovu prekretnicu u profesionalnom putu?

- Kao na neku romantičnu bajku o dečaku iz radničke porodice, koji je stigao jedan svoj san i živi ga. Taj dečak je voleo svet i nebo, verovao u ljude, kleo se u ljubav, trpeo sujetne i zle budale, maskirane u urbane druide nove kulture, i držeći veru uz sebe, išao tim svojim vijugavim putem, nikada sa njega ne skrenuvši. Eto, tako ja to vidim sada.

* Opišite nam kako izgleda jedno dobro veče sa Andrijom: u pozorištu, na snimanju serije/filma, u kafani i kod kuće kada skinete sve maske?

- U pozorištu kao na dečjem igralištu, nikada ne stajem, konstatno jurim i izmišljam nove svetove, likove i u toj sumanutoj igri nikada nisam posustao. Ne obazirem se na vreme. Na snimanju, podižem ekipu i konstantno se smenjuju smeh i koncentrisanost, privatno ludiranje, pesma i vika, sa gromkom tišinom koju prati ulazak u kadar, pa sve opet nanovo. U kafani do zore. Razgovori i razgovori, pesma i dert, pa ozbiljne teme, životne i tako. Kod kuće, gugutanje, mir, Relja komanduje, a ja slušam, smeh i muzika. Filmovi i serije, pa opet muzika.

* Vaša izabranica Aleksandra Tomić takođe je glumica. Koliko vam znače njen savet i kritika?

- Mnogo. Ona je veoma pametna. Vodi Teatar na Brdu u programskom i svakom drugom smislu. Bez nje to ne bi bilo ni upola moguće raditi. Ona kriktikuje uvek i to pomaže jer se ja onda zamislim, a kada se zamislim, ponešto i smislim.

* I vi ste posvećeni Teatru na Brdu. Koliko vam znači to što ste oživeli jednu takvu pozorišnu scenu i uspeli da je održite? U kojim predstavama možemo da vas gledamo?

- Tetatar na Brdu, nećete verovati, ima svoju publiku, divne ljude koji nas vole i daju nam na čuvanje njihov smeh i duh, a ima i svoje mrzitelje i ljude koji po svaku cenu žele da nas odatle oteraju i uskoro ćete i saznati i ko je u pitanju. Dugo smo skrivali naše borbe od očiju javnosti, ali više nema potrebe. Naša publika će saznati sve. Pozorište koje smo stvarali i sa velikim entuzijazmom napravili da bude pravo osveženje i pozitivan trend u našoj zemlji, odričući se svog vremena i ugrožavajući svoje poslove, jer hoćemo da ostavimo nešto društvu kojem se osećamo dužnima, neće nestati, možda samo promenimo sredinu. Kulturni centar "Čukarica" napraviće veliko slavlje u ponovo praznoj dvorani.

* Da li pripremate još neko delo za decu, kako napreduje roman i kada ćemo moći da vidimo dramu "Osam besnih", koju ste najavili da ćete režirati u Teatru na Brdu?

- Izaći će knjiga "Žile pile spasava svet". A za dramu još ne znam. Videćemo. Pojaviću se u seriji "Vreme smrti", biće tu još i nekih filmova i serija, ali o tom potom.

* Mnoge svetske zvezde bile su u ulozi Poaroa, a kako je vama legla rola čuvenog i omiljenog detektiva iz pera Agate Kristi? Za razliku od ostalih uspeli ste čak i da nasmejete publiku u ovom liku, zbog čega ste se odlučili na takav žanr?

- Tako je napisano. Svi na svetu u pozorištu ga tako igraju. Naravno svako na svoj način. Uživam igrajući "Orijent". Napravili smo hit koji publika obožava. To je spektakl i klasik koje je pozorište "Boško Buha" zaslužilo da ima na svom repertoaru.

* Rođeni ste i odrasli u Crnoj Gori, koliko često i kada joj se vraćate?

- Kada god mogu. Tamo su mi braća i sestre i mnogi bliski i voljeni ljudi. To je zemlja lepote koju je teško opisati. Tamo su grobovi mojih predaka i ma kako patetično zvučalo, čoveka nešto vuče da se vraća na mesto rođenja i smrti. To je lepota i tragika života.