ZA BRITANCA NEMA VEĆE ČASTI: Vil Polter o deljenju kadra sa Hjuom Lorijem, ulozi u seriji zasnovanoj na romanu Agate Kristi, glumi...

Polter u ekranizaciji čuvenog romana Agate Kristi, koju kao scenarista i producent potpisuje legendarni Doktor Haus, odnosno glumac Hju Lori, tumači Bobija Džonsa, nedavno penzionisanog poručnika Kraljevske mornarice, koji se vraća u rodni grad Marčbolt kako bi započeo novi život. Džons se izdržava radeći čudne poslove, među kojima je i onaj u lokalnom golf klubu, gde obavlja funkciju vozača dobrodušnog doktora Tomasa (Konlet Hil), sve dok ne postane svedok užasnog prizora. Bobi uz pomoć prijateljice iz detinjstva Frenki Dervent (Lusi Bojnton), odluči da reši misteriju poslednjih reči umirućeg stranca - "Zašto nisu pitali Evansa?".

U ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", popularni mladi glumac otkriva šta ga je privuklo roli u seriji zasnovanoj na romanu Agate Kristi, ali i kakva iskustva nosi sa seta na kom je kadar delio sa nekim od najpoznatijih glumačkih imena britanske scene.

- Agata Kristi je legendarna. Ne postoji drugo osećanje osim velike časti kada dobijete priliku da zaigrate u nekoj od adaptacija njenih romana. Još ako ste Britanac poput mene i ostatka ekipe, onda to ima poseban značaj - poručuje na početku razgovora atraktivni plavušan, koji zbog problema sa disleksijom koja mu je zadavala velike poteškoće u učenju, nikada nije završio studije glume. Ipak, to ga nije omelo u nameri da glumu odabere za životni poziv, a uskoro je stiglo i priznanje za njegov talenat u vidu nagrade Bafta za najperspektivniju mladu glumačku zvezdu Velike Britanije.

* Agatini romani su često ekranizovani. Čime vas je opčinila serija "Zašto nisu pitali Evansa"?

- Čini mi se da se posebna draž krije upravo u narativu koji je priči doneo Hju Lori svojom adaptacijom. Po prirodi, ovo delo je mračno i teško. Na trenutke čak jezivo. Genijalno, ali pomalo teško. Hju je uspeo da u toj tami pronađe tračak komedije i upravo zbog toga je ova serija tako genijalna. Misterija je glavni pokretač priče, ali istovremeno sam uživao u posmatranju mog lika i Lusine Frenki. Bilo je divno gledati kako se naši junaci i odnos među njima razvijaju. Lusi je, kao i Hju, primer nekoga ko je briljantan u drami i izuzetno vešt kada je reč o komediji. Sa svakom scenom me je dovodila do ivice pucanja, i od napetosti i od smeha.

* Kakav je osećaj deliti scenu sa velikanima kao što su Hju Lori, Ema Tompson, Konlet Hil i mnogim drugim velikim zvezdama koje se pojavljuju u ovoj seriji?

- Najviše snimajućih dana imao sam sa Hjuom i Lusi, i moram priznati, osećao sam se inferiorno u njihovom društvu. Kad god bih stao da razgovaram sa njima, oni su zvučali superinteligentno, i tako su se brzo međusobno sporazumevali, kao da jedno drugom čitaju misli. To baš učini da se osećate jadno i ništavno (smeh). Stojite tamo i zverate u njih sa glupim osmehom na licu kao klinac. Ali voleo sam da budem u prisustvu takvih genijalaca i zaista se nadam da ćemo se opet okupiti na nekom novom projektu.

* Da li ste kao glumac skloniji improvizaciji ili, ipak, više volite da se držite onoga što je zapisano na papiru?

- Ne sećam se da sam ikada snimio scenu iz prve. Gluma je večita improvizacija. Što više pokušavate da je uterate u neki kalup to će vam biti teže da se snađete u ulozi. Volim dijaloge koji teku prirodno i kada u interakciji sa partnerom osetite taj polet koji vas natera da se oboje uključite u ono što izgovarate, a da pritom ne izneverite autentičnost ideje scenarista. Najbolji rezultati se postižu kada se igrate sa svojom ulogom. Gluma se ne forsira. Konkretno, kod ove serije najveći izazov sa kojim smo se Lusi i ja susreli bio je taj da sinhronizujemo našu dinamiku. Ona je uvek žurila, a ja kasnio. Kada smo se konačno uskladili pod Hjuovim vođstvom sve je došlo na svoje mesto.

* Koji je najdragoceniji savet koji ste dobili od Hjua Lorija?

- On to uvek radi na duhovit način, ali tako da morate da zapamtite njegove reči. Kao da vam se urežu u um. Kada je pokušavao da nam objasni kakav odnos imaju naši junaci, Hju nam je rekao:"Sećate li se kada ste bili deca i kada je nešto mnogo smešno, a oboje pokušavate da se ne nasmejete, ali znate da ćete se zaceniti od smeha čim pogledate jedno u drugo. Kanališite tu vrstu energije i dobićete hemiju koja vlada između Boba i Frenki". I bilo je kul videti kako se ova dva lika zaljubljuju, nevino i luckasto, kao da su neka blesava deca.