MAŠTAO SAM O SIBIRU CELOG ŽIVOTA: Radovan Kovač, autor emisije "Izazovi avanturu", o najekstremnijim doživljajima, porodici i željama...

To im je, zahvaljujući brojnim pregledima na "Jutjubu", otvorilo vrata Balkan tripa, a potom i Prve televizije. Posle 70 epizoda nastalih širom Srbije, Radovanu se ukazala mogućnost da dosanja dečački san i otputuje u Sibir. Njegove doživljaje iz ovih udaljenih i hladnih predela, gde je posetio narod Hanti, možemo da vidimo u tri epizode, od 31. marta, nedeljom, u 12.00, na Prvoj.

Radovan već ima spisak destinacija, od Arktika, preko reke Zambezi i safarija, do Antarktika, koje želi da poseti i dočara nam iz drugačijeg ugla. Dok tamo ne stigne, uživa sa suprugom Anom i dve kćerke kako u Kuli, tako i u kampovanju pod vedrim nebom na obali Grčke.

* Kako je došlo do toga da odete čak u Sibir?

- Maštao sam o Sibiru celog života. Kada sam još kao dete gledao emisije Jovana Memedovića, pomišljao sam "Bože, kakav on posao ima", a kada sam krenuo da se bavim ovim poslom, Sibir je bio najveći cilj, nešto meni i dalje nedostižno. Ruski dom mi je ponudio da snimam u Sibiru i pošto sam im rekao da želim da idem u divljinu, ne u gradove i muzeje već u lov i ribolov, predložili su mi Hante. U tri epizode prikazali smo kako u Sibiru živi taj narod koga je ostalo oko 30.000 i ogromna većina je u gradovima, a samo još nekoliko hiljada živi nomadskim životom. Inače, najbliži grad je 100 kilometara udaljen od porodice kod koje smo boravili. Do tamo smo putovali 28 sati, promenili smo tri aviona, a poslednjih pet sati smo se vozili kombijem kroz divljinu i videli smo samo naftne bušotine, jezera i šume.

* Šta vas je najviše iznenadilo kada ste stigli tako daleko od civilizacije?

- Naši domaćini, sedmočlana porodica, žive u kući koja je zapravo jedna prostorija. Nemaju krevete nego na pod stave sunđer i svi tu spavaju, a gosti u sredini između njih. Imaju struju i internet, ali i poljski toalet. Kršteni su kao pravoslavci, a još čuvaju i pridržavaju se stare religije, po imenu jezička. Prvi put sam se susreo s tim. Kada smo stigli, okadili su nas korom breze, žena je nešto govorila hantijskim jezikom, pa smo preskakali kadionicu. To je njihov običaj dobrodošlice. Kao što se mi bavimo uzgajanjem ovaca, tako oni gaje irvase, a ova porodica ima 60 severnih jelena. Prvi put sam sada video da te životinje jedu ribu. A ribe ima u velikim količinama za sve: irvase, pse, domaćine i goste.

* Čime ste se još bavili kada ste bili tamo?

- Išli smo do prvih komšija, udaljenih 23 kilometra, sankama koje vuku irvasi i to preko zaleđenih jezera i šuma. Tamo smo dve noći spavali u šatoru, koji se zove ćum i napravljen je od kože irvasa. Druge noći niko nije ložio vatru i ujutru je temperatura u šatoru bila oko -14. Snimatelj koji inače na klupi može da zaspi nije oka sklopio, a ja sam fino spavao. Iako je bilo od -20 do -26, najhladnije je bilo kada je duvao hladan vetar koji je probijao sve što smo obukli. Dali su mi odeću i obuću napravljene od krzna irvasa, koje žene same šiju. Kada sam to obukao, više mi uopšte nije bilo hladno. Takođe smo posetili grad Hanti-Mansijsk i do tamo smo su nas haskiji vukli sankama, što je divno iskustvo. Hteo sam da budem junak na rečima, pa sam predložio i kupanje u zaleđenoj vodi. Dok sam se kupao, hvatao se led na površini. Posle toga sam se mnogo lepše osećao, bio sam srećniji i raspoloženiji, i imao sam više energije. A to potvrđuje i moj snimatelj koji je posle mene ušao u jezero.

* Koje iskustvo iz Sibira izdvajate kao najmanje prijatno?

- Interesantno je bilo žrtvovanje jelena, što je njihov religijski obred. Zaklali su irvasa pred nama tako da krv ostane u njemu i piju tu krv, tako sirovu, kao supu. Onda sednu na pod i jedu živo meso, samo je malo umoče u so. Nudili su i nas i bio sam spreman da probam sve njihove specijalitete od divljači, kao što su los, irvas i tetreb. Čak i na iznutrice sam se psihički spremio, ali ovo kad sam video nisam mogao da probam.

* Kako se u vama probudila radoznalost i želja za avanturom?

- Oduvek sam voleo prirodu i kampovanje, sa ocem sam kao klinac uvek išao na pecanje i tu se valjda rodila ta ljubav. Dolazim iz sveta video produkcije i predložio sam kolegama da uradimo nešto za našu dušu, da snimimo recimo ono što volim u slobodno vreme da radim. Nikad pre toga nisam stao ispred kamere, ali hteo sam da probam. Tako je krenula ideja i sada je iza nas 70 epizoda i tri i po godine rada. Prva epizoda, koju smo snimili tek iz četvrtog puta, stajala je šest meseci u fioci. Okačio sam je na "Jutjub" i za desetak dana imala je 30.000 pregleda, što je mnogo uzimajući u obzir da je kanal tek osnovan, da ništa drugo nije objavljeno i da je pisalo samo "Izazovi avanturu - Stara planina". Posle nekoliko meseci mi se javio direktor Balkan trip televizije, koja se tek otvarala, sa željom da se emisija tu emituje. Na Prvoj smo od septembra 2023, ali tri godine smo pokušavali da dođemo do nje i uspeli smo zahvaljujući upornosti.

* Šta biste izdvojili iz dosadašnjih epizoda?

- Interesantno je bilo spavanje na litici. Sjajni momci iz Priboja su napravili dva kreveta na vertikalnoj litici, koja se zove Lisja stena. Visili smo 150 metara iznad provalije i tako smo proveli noć. Nema tu spavanja osam sati kao kada si u krevetu, ali odspava se recimo tri sata i sačekaš izlazak sunca. Bilo je leto i čim izađe sunce počinje paklena vrućina, pa smo odmah potom otišli na Zlatarsko jezero na kupanje. Takođe, penjali smo se na Etnu šest dana nakon erupcije. Hodali smo po tom čuvenim mestu na Siciliji, a lava je još bila vruća. Bili smo odmah ispod vrha, prišli smo najdalje što smo mogli, a da budemo bezbedni i jedino naša ekipa je bila na toj tački. To je mnogo lepo iskustvo. Bilo je toplo, ali bilo je i užarenih mesta na koja staviš papir i odmah plane.

* Od hladnoće u Sibiru do užarene lave na Etni. Vi baš volite ekstreme?

- Možda su za nekog ekstremi, ali sve je to, iz mog ugla, zdrav način života. Cilj moje emisije je da pokažemo ljudima šta mogu kada su u prirodi, da treba više da borave na otvorenom i budu aktivni. Uvek prikažemo neku aktivnost, bilo to šetnja, pa makar i po vulkanu, planinarenje ili skakanje u kanjon, ali ako znaju da plivaju. Recimo, svi misle da je spavanje na litici ekstremno, ali nije ako imaš iskusne vodiče i uradiš sve da sprečiš povrede. Tokom leta uvek volim da odem na kanjonig, a to je spuštanje rekom između litica i stena gde ne može da se prođe ni na jedan drugi način sem skakanjem u prirodne bazene i spuštanjem užadima niz vodopade. Ne doživljavam to kao nešto ekstremno, već mi je uživanje. Na početku se uvek probudi neka energija, adrenalin, bude uzbuđenja i neke lude energije kod svih ljudi i uvek se završi pozitivno.

* A šta supruga kaže na vaše avanture u prirodi?

- Ranije kada god sam imao slobodno vreme, koristio sam ga da kampujem sa devojkom, a sadašnjom suprugom. Imali smo stari kombi s kojim smo putovali, ali to nije moglo da bude ni delić onoga što je danas. Sada već imamo dve kćerke, od godinu i po i tri godine. Letos, kada je mlađa imala četiri meseca, išli smo da kampujemo 15 dana na more. Bili smo u Grčkoj i spavali smo pod vedrim nebom u kombiju gde imamo krevet za dve osobe, a na krovu šator koji je isto za dvoje. Ne bih da zvuči kao floskula, ali supruga Ana mi stvarno daje veliku podršku i da nije takva ne bi ni ove emisije bilo. A ja pokušavam da to nadomestim kad god sam kod kuće.

* Ne živite u Beogradu već u vašoj rodnoj Kuli.

- Sve obaveze mi se svode na Beograd, ali mi je lakše da jednom ili dvaput nedeljno dođem u prestonicu nego da boravim tu svaki dan. Zbog gužve u saobraćaju mislim da bih poludeo da živim ovde, a Kula je malo mesto, sa oko 15.000 stanovnika. Ovde sam rođen i odrastao, i vezan sam za te ljude koji su magični.

* Sada kada je Sibir ostvaren san, šta je sledeća želja?

- Voleo bih da snimim safari, ali da to ne bude samo vožnja kolima, nego i peške, pa sakriveni i čuvani da nešto snimimo. Da prikažemo gledaocima te životinje iz malo drugačijeg ugla, a ne kao svaki turista što može da ih vidi. Želja mi je da odem i na jedan od najboljih raftinga na svetu, koji je na reci Zambezi u Africi, a čitao sam da će napraviti branu i da ga više neće biti. Želja mi je i da vozim kajak po zaleđenim predelima Arktika i Antarktika. Pa, polako.