RASPLAKAO SAM POLA JAVNE SCENE: Stefan Usiljanin o novom formatu "Život u divljini", emisiji "Pretres", liku Žakline koji ga je proslavio...

Predstavio nam se još pre nekoliko godina ulogom u seriji "Selo gori, a baba se češlja", usledio je "Urgentni centar", da bi nedavno zaigrao i u sitkomu "Aviondžije". Ipak, pažnju šire javnosti doneo mu je lik koji je sam osmislio, pa su tako video-klipovi u kojima tumači Žaklinu postali viralni na društvenim mrežama. Potom ih je ovaj talentovani mladić uz pomoć prijatelja pretočio u monodramu "Žaklina, žena iz naroda" sa kojom je gostovao širom Srbije.

Usledio je 2020. godine poziv od Hype produkcije kojoj se pridružio kao autor i voditelj emisije "Bez pardona sa Žaklinom". Trenutno je domaćin autorske emisije "Pretres" (subotom, u 22.00, na kanalu Hype), a posle više godina provedenih pred kamerom u TV studiju pred Stefanom je izazov odlaska u bespuća Afrike i Sejšela u novom formatu "Nemoguća misija - život u divljini", koji će da vodi sa Dušicom Jakovljević.

- Odlazak u Afriku i na Sejšele za sada je najveći izazov za mene. Novi format "Život u divljini" biće najinteresantniji, najizazovniji i najoriginalniji rijaliti program koji do sada nije viđen. Kada sam dobio poziv bio sam presrećan jer je to ponuda koju svako ko se profesionalno bavi voditeljstvom priželjkuje. Mnogo mi je drago što ću biti rame uz rame sa mojom dragom koleginicom Dušicom Jakovljević. U novom formatu videćete kako se 20 takmičara uz znoj, hrabrost, snalažljivost, izdržljivost i sreću bori za hranu i preživljavanje na pustom ostrvu - kaže za "TV novosti" Stefan Usiljanin.

* Šta ćete da ponesete na pusto ostrvo za vašu dušu, da vas umiri ili možda seti na drage osobe i predele u Srbiji?

- Sve meni drage osobe su u mojoj duši i uvek su sa mnom. Poneću fotografiju moje porodice, to je moja amajlija, zaštita i radost. Pored toga poneću pozitivnu energiju, znanje i sposobnost da projekat bude realizovan na najbolji mogući način.

* Dok ne otputujete, vodite emisiju "Pretres" u kojoj otkrivate tajne, intrige i skandale vaših gostiju, a često ih i dovodite do suza. Čija priča vas je najviše dirnula, a zbog koje poznate ličnosti ste se na glas smejali?

- Ovo je treća sezona moje autorske emisije "Pretres" i do sada su prekoputa mene sedeli razni profili ljudi sa različitim energijama, sudbinama i profesijama. Svako od njih ima nešto svoje, neki pečat i neku tajnu, a mnogo tih tajni sam razotkrio jer sam svom poslu maksimalno posvećen. Skoro svaki gost je zaplakao u mojoj emisiji, jer gostu prilazim sa psihološke strane. Mislim da sam jedan od retkih voditelja koji je rasplakao pola javne scene, ali to ume da bude i bolno za mene koji sedim tu, prekoputa njih. Bilo je dosta tužnih priča, a bilo je i smeha.

* Kada ste otkrili da imate dara za komediju?

- Od kada sam svestan sebe znao sam da ću zasmejavati ljude. Umem da se našalim i kažem da kada se moja majka porađala, babica me je uhvatila, podigla i rekla "Ovo dete će da nasmeje ceo svet". Osećam da mi je Bog podario talenat da izazivam osmehe na licima i to je nešto najlepše. Kada sam još u rodnom Kraljevu počeo da se bavim pozorištem i glumom, tačno sam znao svoj pravac, a to je bio samo put komedije. To je prepoznao i pokojni reditelj Zoran Savković, koji mi je otvorio vrata umetnosti. Komedija je najzahtevniji žanr, ali greje mi dušu i tu odlično "plivam".

* Kako ste vaš alter-ego Žaklinu iz virtuelnog sveta preneli na scenu brojnih pozorišta u Srbiji i šta ste sve zahvaljujući tom liku doživeli?

- "Žaklina" je moje čedo. To je lik koji je ušao u pore svih generacija i vole je i dan-danas. Moji prijatelji su mi rekli "Daj, bre, Stefane, greota da narod ne vidi Žaklinu na daskama koje život znače, daj da se ljudi smeju do suza" tako je i bilo. Monodramu "Žaklina, žena iz naroda" pisao je Aleksa Strika, a režiju i adaptaciju radile su Jasmina Stijović i Jovana Petronijević. To je turbulentna životna priča obične žene, koja je gorka i slatka, pitoma i besna i ona je sve ono što smo mi po malo. Veliki sam uspeh doživeo sa tom monodramom u Srbiji, kao i u inostranstvu. Ne znam tačan broj ljudi koji je pogledao predstavu, ali hiljade i hiljade ih je izašlo sa suzama u očima, ali od smeha. E to je ozbiljna sreća. Smeh ljudi prekoputa mene i aplauz kada se svetla upale, to mi leči dušu!

* Zašto je Žaklina postigla takav uspeh? Da li vam ova "žena iz naroda" danas nedostaje pošto je neko vreme nema u pozorištu?

- Ta "žena iz naroda" je postigla veliki uspeh jer ima delić svakoga od nas. Nosi breme srpske majke, a to je najteže i najlepše breme. Zna svakog čoveka, poznaje svačiju dušu, iskrena je, originalna, otvorena, ne krije radost, a ni druge emocije. Kada joj se psuje, ona psuje kao kočijaš, kada joj se voli, ona voli najlepše na svetu, kada joj se plače, ona plače na sav glas. Zbog mnogo obaveza pauzirao sam izvođenja, ali uskoro se Žaki vraća na daske koje život znače.

* Na koju ulogu ste najviše ponosni (a da nije Žaklina) i sa kime ste sve imali priliku da sarađujete?

- Biti glumac je velika čast, a i blagoslov. Odigrao sam mnogo pozorišnih i televizijskih uloga i svaka je ostavila trag na mene i nadam se na publiku. Ponosan sam na sve uloge koje sam odigrao, jer svaka nosi poruku i svaka je bila teška na svoj način. Imao sam čast i zadovoljstvo da delim kadar sa velikim imenima našeg glumišta, i to mi mnogo znači. Sarađivao sam sa Miloradom Mandićem Mandom, Ivanom Bekjarevim, Olgom Odanović, Feđom Stojanovićem, Ljiljanom Jakšić i mnogim drugima. Poslednje što sam igrao je sitkom "Aviondžije" gde sam bio u kadru sa mojom, pre svega, prijateljicom, pa koleginicom Anjom Mit.

* Koja je vaša najlepša uspomena iz detinjstva?

- Moje detinjstvo je bilo za poželeti. Selo, priroda, radost, zagrljaji, divni ljudi, sreća... Kako je to bilo lepo. Najvrednija uspomena iz detinjstva je moja pokojna baka Ljubivojka, koja mi je bila sve. Mnogo sam tužan što je mlada otišla na drugi svet i što nije prisustvovala mojim uspesima i radostima kroz život, ali znam da me vidi i da gromoglasno aplaudira odozgo, čujem je. Ona je bila i ostala moja najveća ljubav.

* Šta radite u slobodno vreme?

- U slobodno vreme idem u moje rodno selo i uživam u toj lepoti sa porodicom, a koristim priliku da svaki slobodan momenat provedem i sa svojim prijateljima. Godinama unazad vodim se time da svaki trenutak života želim da mi bude lep, pa ga napravim tako. Glasno kažem "Hoću da mi bude lepo i da uživam u svemu", ali to sada mogu da kažem kada sam naučio da dešifrujem znakove pored puta, i to nije bilo lako.

* Nedavno ste oduvali 31. svećicu na torti. Koje snove, stremljenja i želje ste zacrtali da ostvarite u narednim godinama života?

- Kada sam bio u dvadesetim, govorili su mi kako je lepo u tridesetim godinama. Nisam im verovao, ali kada dođoh u te tridesete, svatih - prelepo je. Valjda su to te posebne godine, ostvarena si ličnost, znaš šta želiš i šta hoćeš, časno i pošteno radiš i živiš, ispunjen si ljubavlju i iskrenim zagrljajima, voliš i voljen si, i šta ćeš lepše. U četrdesetima verujem da je još lepše. Životne snove, kao ni želje, ne govorim nikome, jer znate kako se kaže, ćuti i ostvariće se, ali moraš raditi na tome.