MILOŠ RADENKOVIĆ ZA "NOVOSTI": Budilnik mi je moj sin Luka (FOTO/VIDEO)
POPULARNO TV lice i voditelj Jutarnjeg programa „Jutro“ na TV Prva, Miloš Radenković, pleni publiku kraj malih ekrana šarmom i neposredošću. Ovaj televizijski novinar srca publike osvojio je prirodnošću, toplom bojom glasa, harizmom, po kojoj je prepoznatljiv, ali i predanim radom. Postao je otac dečaka Luke, koji je junak njegovog života, kao i neko ko ga najbolje budi u ranu zoru.
- Već 11 meseci najbolji budilnik je moj sin Luka – za „TV novosti“ ističe Miloš i dodaje kako održava energiju u petočasovnom uživo programu.
- Iako nisam svestan tog adrenalina kog imam u sebi, mogu reći da je i on zaslužan da dobru energiju koju emitujem tokom emisije. Nararno, tu je ljubav prema ovom poslu, bez koje ništa ne bi bilo.
*Pre Jutarnjeg programa „Jutro“, bili ste jedan od retkih muških voditelja vremenske prognoze, ako ne jedini i najmlađi voditelj „Dnevnika“ i „Vesti“ Javnog servisa Srbije. Mnoge šanse su vam pružene, a i želje ispunjene. Jeste li imali „prečice“ ili ste se pomučili?
- Želje su mi bile ispunjavane, ali sam ih i ostvario svojom zaslugom, odnosno, koristio sam šanse koje su mi bile pružene. Kada sam počeo da radim vremensku prognozu na Radio-televiziji Srbije bio sam jedini muški prezenter u tom momentu i možda je to pomoglo da budem primećen, ali sam se i trudio da radim i budem najbolji u tome. Na kraju se isplatilo, jer nakon toga usledile su dnevne informativne emisije RTS, da bi sada bio deo, za mene najbolje televizijske forme, a to je „Jutro“ na Prvoj.
*Kako se pripremate za budnost i odgovornost u „Jutru“ od zore?
- Od samog početka, pa i dan-danas kod mene je pristuna odgovornost ili pozitivna trema, koju ne osećam, ali svestan da je tu, da ne pogrešim nešto u „živoj“ emisiji, kao i ljubav prema svemu tome. Jutarnji program je format u kom se govori o različitim temama (politika, društvo, hronika, kultura, estrada...) i dozvoljava širok raspon emocija. Kada se desi nešto nepredviđeno, u početku je bila prisutna trema u takvim neočekivanim situacijama, ali sada u takvim momentima improvizujete, a da pritom to bude staloženo, smisleno i profesionalno.
*Da li je teško ostati koncentrisan dok vodite program u trajanju od pet sati uživo i sarađujete sa celom ekipom koja ga realizuje?
- Kada sam počeo da radim „Jutro“, smatrao sam velikim izazovom za sebe. Nekada paralelno slušam sagovrnike i ono čemu razgovaramo, kao i ono šta mi „najavljuju“ kolege iz režije. „Pokreću“ me nepredviđene okolnosti i situacije, improvizacija je važna u tome, ali to je nešto u čemu i uživam.
*Šta vam je bilo najteže da savladate u vođenju programa i plašite li se lapsusa?
- Imao sam nekoliko lapsusa, ali nisu bili velikih razmera i to je normalno u ovom poslu. Odgovornost koju imam, pomogla mi je da ne izgovorim neku glupost i ne ispadnem glup, jer je naš posao novinara takav, da budemo upućeni u sve sfere javnog života.
*Radite javni, odgovoran posao, da li vas je to i privatno „uozbiljilo“?
- Uozbiljio me je moj profesionalni razvoj i napredovanje. U svet medija ušao sam sa samo 25 godina, naravno da sam prvo radio „iza kamere“, a onda su se otvorila vrata i za rad „ispred“. Smatram da ozbiljnost ide i sa godinama. Kada je moja privatnost u pitanju, isti sam od samog početka, pa sve do ovog trenutka.
*Informativni program ima striktno propisan „dres kod“. Kakvu garderobu nosite van studija?
- Ne razlikujem se privatno u odnosu na to, kako me gledaoci vide u studiju Jutarnjeg programa. Po tom pitanju sam „stara škola“ i zahtevan sam, jer volim da bude po pravilima, a današnje vreme je takvo da se dosta odskače od pravila, pa i u segmentu oblačenja.
*U kom TV formatu ili nekom drugom novom poslu biste voleli da se oprobate?
- Trenutno radim ono što volim i što mi najviše leži, a da nisam bio svestan toga, kada sam dobio ponudu i počeo da vodim Jutarnji program. Kroz dececniju ili više, voleo bih da imam autorsku emisiju ili neki zabavni format („late night show“ – večernju emisiju). Zato što sam u privatnom smislu šaljive prirode, opušten i nisam „mrgud“.
*Mladi danas neretko kažu da su im društvene mreže prozor u svet. Kako vi uspevate da im odolite, budući da nemate nalog ni na jednoj?
- Odbija me „zavisnost“ od društvenih mreža. Nekad zaista mogu da budu korisne u komunikaciji, poslu i slično, ali ne treba da budu jedino važne u životu, a čini mi se da je to slučaj danas. Mnogi me pitaju isto, ali i ako dođe potencijalni trenutak da otvorim neku od njih, to će biti Instagram – koji će služiti isključio za objave poslovne prirode, mada ne verujem da će i od toga biti nešto. Bilo je raznih komentara na to da nemam društvene mreže, ali to ne znači da sam izopšten. Jeste da aktivnost na mrežama može pomoći u poslu, informisanju, itd., ali ljudi su funkcionisali i pre i nije bilo problema.
*Kada imate vreme za sebe, kako ga provodite?
- Sada je to provođenje vremena sa sinom i to je glavna slobodna aktivnost. Od kada je on došao, promenio nam je živote, te moja lepša polovina i ja uživamo sa njim. U ostatku slobodnog vremena volim da se bavim sportom i kada vreme „dozvoljava“ vidim se sa bliskim ljudima.
*Otac ste malog Luke, čemu ga učite i kako ga vaspitavate?
- Moja surpuga i ja ga odgajamo i vaspitavaćemo ga da bude dobar čovek, što je najvažnije.
*Na koga i šta je više „povukao“ na vas ili na suprugu?
- U početku su govorili da liči na mene, a sada je „miks“ mene i nje. „Mešavina“ je i u fizičkom smislu, ali i karakterno.
*Šta vas privatno zanima, šta vas provocira, a šta vam je nadahnuće?
- Naravno da mi je porodica na prvom mestu, ali ne treba zanemariti i ostale životne segmente. Provocira me ljudska podmuklost u bilo kom smislu. Posao kojim se bavim me nadahnjuje da budem sve bolji u onome što radim.
*Imate li uzore, ljude koji bi vam mogli biti putokazi?
- Nisam učen da imam jednog uzora, nego sam se trudio da naučim od svakog po nešto, što sam uvideo da je dobro. Između ostalih, izdvojam svoje starije i iskusnije kolege, a to su Vladimir Vlada Jelić, Miloš Urošević, Dejan Deki Pantelić, kojima mogu da se obratim i pitam za savet u poslu. Kroz život sam razmišljao, a tako i sada, trudim se da i ja budem uzor nekome, čemu i težim.
*Ko je junak vašeg života?
- Za veći deo života, zaslužna je moja majka i veliko hvala njoj na svemu što je uradila za mog brata i mene. Moram izdvojti i svog dedu, koji je lep i pozitivan trag ostavio u mom životu. U ovom trenutku, junak mog života je moj sin Luka.
*Ko je Miloš privatno?
- Na početku karijere dobio sam savete da treba predstaviti publici sve što radim, na način, kako bih predstavio najboljem drugu. Što znači da je važno da budem prirodan i da mi narod veruje. Isti sam i na televiziji i van nje, samo što sam malo ozbiljniji u programu, jer format koji radim to zahteva.