MILIJANA MIĆUNOVIĆ: Šunjamo se, istražujemo, divimo se običnim ljudima, a posao zaista može biti ljubav

- Prilika da vodim kviz "Putevima Tesle" za mene je velika čast, ali i mogućnost da zajedno sa takmičarima učim o geniju iz Smiljana - ovako, gotovo u dahu, za "TV novosti" ističe Milijana Mićunović, i dodaje da se gledaoci, prateći njene emisije, mogu zabaviti, nasmejati, čuti zanimljive priče, ali i naučiti neke stvari koje se tiču nauke, koja je svuda oko nas.

Seća se da je kao učenica osnovne škole prvi put posetila Muzej Nikole Tesle i da je odatle ponela veoma snažan utisak, koji je sada, dok i sama mnogo toga nepoznatog saznaje, još intenzivniji i čini je ponosnom da je jedan takav genije hodao zemljom i da je taj genije, Srbin.

*Šta vam je i ovakvo bavljenje genijem iz Smiljanića donelo, promenilo, pomerilo?

- Tesla je riznica i čovek nikad ne zna dovoljno o njemu. Po prvi put sam počela da istražujem o Tesli kao čoveku, a ne naučniku. Nesporno je koliki je on bio genije i koliko je doprineo čovečanstvu. Međutim, počela sam da razmišljam o njegovim idejama o dobroti, o svrsi postojanja. Njegov rad nije imao za cilj da se on obogati, već da ovaj svet učini boljim mestom za sve nas. Mislim da je to lekcija koju svako od nas treba da ima na umu. Kako je on govorio, čak i delovanje malih bića, dovodi do promena u čitavom Svemiru.

*U emisiji dvanaest najboljih takmičara, uzrasta od 15 do 18 godina, nadmeću se u znanju o Teslinom životu. Kako im ide to osvajanje znanja?

- Često čujemo u medijima kako su novije generacije sve lošije. Međutim, ovi mladi takmičari to su demantovali. Svi oni imaju različita interesovanja. Zanimaju ih muzika, programiranje, književnost, ali ono što im je zajedničko je znanje o Nikoli Tesli, i to je poruka koju prenose. Čime god da se bavite, veoma je važno da znate ko su vam preci, ali i ko su svi oni ljudi koji su bili naši ambasadori u svetu. Tesla i danas, 81 godinu posle smrti, menja sliku Srbije u svetu. Verujem da se i neki novi Tesla krije među ovim mlađim generacijama.

*Voditelj ste i dokumentarne emisije "Gradske priče". Čija je priča, ili o čemu, na vas ostavila najjači utisak?

- Kroz emisiju "Gradske priče" po prvi put sam osetila da posao zaista može biti ljubav. Taj osećaj koji imate dok snimate, pišete, a kasnije i montirate, ne može da se meri ni sa čim. A tek ono najdragocenije su ljudi koje upoznajete. Mnogo je njih koji su na mene ostavili snažan utisak. Međutim, najveći utisak ostavio je Dejan, genije iz Jagodine. On je primer kako vam nekad Bog uzme na jednoj strani, ali toliko toga vam da na drugoj. Mislim da je on i primer da naše društvo i dalje ne prepoznaje skrivene talente i ljude, koji su po nekim našim načelima "drugačiji".

*Mnoge životne priče i sudbine su se otvorile, mnogo toga ste saznali o ljudima i njihovim životima. Šta je na vas ostavilo najviše traga?

- Kao ekipa "Gradskih priča" svakodnevno se šunjamo i istražujemo različite delove gradova, tražeći ono što čini grad autentičnim. Želimo da okusimo sve što jedan grad nudi. Kroz ovu emisiju shvatila sam da najviše volim da radim priče o ljudima, onim običnim, i da upravo od takvih ljudi možemo da naučimo kako se zaista uživa u životu, ali i o tome šta je svrha života. Nekad se veliki odgovori kriju na malim mestima, bitno je samo da pažljivo slušamo.

*Uvek ističete da svaki ćošak u svakom gradu krije neku priču, kao i njegovi građani. Šta, po vašem mišljenju, boji duh jednog grada?

- Volim uvek da kažem da ćete o jednom gradu najbolje saznati ako odete na njegovu pijacu. Tu se očitavaju karakter i duh grada. Tu možete da saznate o ljudima i njihovim ćudima. Dodala bih da se to krije i u onom kafiću u kraju u koji svraćaju samo legende te četvrti, ali i u mnogim zanatskim radnjama koje prkose modernom vremenu. Sva ta mesta čuvari su jedne istorije, ali i karaktera grada. Takva mesta boje ovaj grad. U svetu zasigurno ima lepših gradova od Beograda, ali mislim da ovu kombinaciju ima samo on.

*Kakva je vaša "gradska priča"? Vaša omiljena mesta, ćoškovi, zgrade, ulice, ljudi, komšije, pijaca...?

- I dalje je moj grad Novi Sad. Radim u Beogradu, ali živim u Srpskoj Atini. Međutim, mogu da se pohvalim da sam pronašla svoja omiljena mesta u oba grada. Svakodnevno me oduševljava činjenica da su ova dva grada na udaljenosti od samo 100 kilometara, a opet da su toliko različita. Duh grada, atmosfera, ljudi, pa i ta brzina... Sve je toliko drugačije, a opet ne znam u koji grad sam više zaljubljena. U jednom danu mogu da uživam u izlasku sunca na Dunavu u Novom Sadu, a isto to sunce da dočekam na zalasku na Dunavu u Beogradu. Zelenilo Fruške gore i pogled na reku je ono što me smiruje i gde punim baterije za radnu nedelju. Ljudi i gradska buka su super, ali nekad je dobro pobeći od toga. Kada na to dodam i dobru knjigu, opisala sam svoj savršeni odmor.

*Šta vas kao medijsku ličnost najviše intrigira u svetu novinarstva?

- Više od 250 godina Srbi se bave novinarstvom. Međutim, iz godine u godinu sve je manje cenjena profesija, ali opet i dalje jedna od najbitnijih. Zasigurno, novinar neće kao lekar spasti život, predstaviti neki izum, ili pak doneti neku važnu državnu odluku. Ali, razmislite, da li vam novinar zaista neće promeniti život? To je ono zbog čega se svakog jutra budim i ono što me i dalje zaljubljuje u ovu profesiju - možemo aktivno da utičemo da život svih nas bude kvalitetniji.

*U čemu i gde primećujete najveću razliku kod sebe u odnosu na ono što ste sada i kakvi ste bili na početku karijere?

- Na početku sam naivno verovala da novinarstvo i pravda gotovo uvek idu zajedno. Kroz rad sam shvatila da to nije slučaj, već da je kod mnogih izbor propaganda. Međutim, ja sam i na početku, ali i sada izričita - ne želim da budem deo takvog novinarstva.

*Ka kom životnom cilju stremite, šta žarko želite da ostvarite, doživite...?

- Cilj mi je da se za deset godina probudim i kažem: "Jedva čekam da odem na današnje snimanje". Želim da učim, istražujem i sutra zaista uživam u ovom poslu. Međutim, sve to je manje važno ako tu sreću nemate sa kim da podelite. Stoga, stremim ka tome da osnujem zdravu porodicu, napravim jednu malu kuću sa pogledom na more i da svakodnevno pravim priče o sasvim običnim, ali genijalnim ljudima.

*Imate li i koji su to putokazi koje ste pratili, a i sada do njih držite?

- U svetu u kojem su imperativi novac, moć, bahatost, vrlo je lako skliznuti na pogrešan put. Naš veliki patrijarh Pavle govorio je: "Čuvajmo se neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi." To je moj putokaz, da se uprkos svemu trudim da budem dobar čovek. Mislim da je to danas najteže.

VODIĆU I EMISIJU "POPODNE"

*MILIJANU ćemo, od danas 20. marta, na Una TV, gledati i u emisiji "Popodne".

- Simbolično, na prvi rođendan ove emisije zvanično se priključujem timu. Svake srede ću naše gledaoce voditi kroz najaktuelnije i najzanimljivije teme. Radujem se mnogim velikim razgovorima i lepim pričama iz Srbije koje će, nadam se, osvojiti srca naših gledalaca.

BONUS VIDEO:

NI NA VRHUNCU NISAM ZABORAVIO ODAKLE SAM POČEO | "Novosti" intervju | Miroslav Ilić