POGREŠNO JE BEŽATI OD MRAKA U SEBI: Serinda Svon, zvezda hit trilera "Islednica", o novoj sezoni i ulozi koja joj je promeni

Ovog puta njen neprijatelj ima i ime - kovid 19. Od 19. marta, utorkom, u 22.00, na kanalu Star krajm, gledaćemo nove priče zasnovane na slučajevima iz realnog života, u kojima je Dženi smrt bliža nego ikada, a ona pokušava da prevaziđe krivicu za smrt svoje sestre i pronađe način da posle svega prihvati sebe. Budući da ovaj uzbudljivi triler uvek u stopu prati stvarnost, producentski tim odlučio je da uporedo sa glavnom pričom u čijem su epicentru Dženina mračna prošlost i slučajevi na kojima radi, sezonu obogati gorućom temom iz te 2020. kada je sniman treći nastavak. Reč je, naravno, o pandemiji korone koja je na Dženin forenzičarski sto donela stotine preminulih i postavila je pred najveći izazov u njenoj fiktivnoj karijeri.

U ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", glumica Serinda Svon otkriva nam koliko je teško, ali i pomalo sablasno bilo snimati seriju o koroni u eri korone, ali i koliko se njen rad na ovoj seriji promenio od prvog do aktuelnog pretposlednjeg ciklusa.

- Ono što smo pokušali sa novom sezonom jeste da unesemo malo komedije u inače veoma mračnu i tešku atmosferu kojom odiše "Islednica". Svi smo privatno veliki ljubitelji komedije, i prilično smo je se uželeli radeći na ovoj seriji. Nove epizode dale su nam prostor da se malo nasmejemo, a razlog tome je i činjenica da je smeh često instinktivan odgovor čoveka kada ga zadese loše stvari. Znam da i sama tako funkcionišem. To je neki suludi mehanizam za suočavanje sa stresnim situacijama, teško ga je objasniti, ali nam pomaže da ne poludimo od teških misli - iskrena je ova kanadska glumica, koju trenutno kao glavnu glumicu gledamo i u drugoj sezoni Amazonove hit serije "Ričer".

Šta vam je donela uloga Dženi Kuper i na koji način je ona obeležila vašu karijeru?

- Za mene je "Islednica" moja lična karta. Serija koja mi je donela najvažniju ulogu u biografiji i koja me planetarno proslavila. Sa druge strane, na ličnom nivou, čini mi se da mi je Dženi kroz njenu potragu za slobodom i oslobođenjem od tereta prošlosti donela priliku da se i sama upustim u istraživanje nekih sloboda koje sam sama sebi oduzela. Volim što ona u meni otkriva snagu koje nisam bila svesna, taj trenutak u kom možete proživeti potpuni nervni slom, a zatim se izdići iznad situacije i uraditi svoj deo posla kao da se ništa nije dogodilo. Kroz ovu ulogu shvatila sam da me ta unutrašnja snaga koju nosimo u sebi najviše oduševljava kod ljudskih bića. Čini mi se kao da sam celog života bežala od onoga što je negativno u meni. Tek u poslednje vreme prihvatila sam obe svoje strane, shvativši da me u stvari i dobro i loše čine savršenom. Pogrešno je bežati od mraka u sebi. I Dženi i ja smo pobedile sebe u onom trenutku kada smo zastale i okrenule se da pogledamo šta je to od čega bežimo i kako da ga pobedimo.

Koliko hrabrosti je potrebno za taj korak prema sebi?

- Sve što imate. Međutim, zanimljivo je s kojom lakoćom se sve posle tog jednog suočavanja sa sobom dalje sve lako raspliće. Mrak je nezgodan neprijatelj jer u sebi krije i ono što je stvarno, ali i ono što tamo ne postoji, već je samo plod naše mašte i strahova. Koliko puta ste se našli u potpunom mraku, prožeti nekom neobičnom stravom zbog onoga što je vaš um kreirao da bi iz te tame moglo da vam zapreti. Isti slučaj je i sa suočavanjem sa problemima koji vas muče. Većinu njih stvaramo sami, strepeći od onoga što ne postoji i što nije stvarno, uporno izbegavajući da se uhvatimo u koštac sa njima. Da biste se oslobodili nekog tereta najvažniji korak je u tome da shvatite njegove prave dimenzije. Možda i nije tako veliki i neuništiv kakvim ste ga zamislili.

Zanimljiv podatak o trećem ciklusu bio je taj da ste u jeku pandemije korone snimali seriju o koroni. Kako je izgledalo to iskustvo?

- To je scenario za koji ništa ne može da vas pripremi. Čini mi se da ceo taj ciklus odiše porukom humanosti, jer je neka čudna energija saosećanja provejavala kroz ceo proces snimanja. Sećam se da mi je tih dana izgledalo kao da sam prvi put našu vrstu doživela u njenom najboljem svetlu. Na neki način svi smo bili suočeni sa istim problemom. Ratovi i sukobi više nisu bili udarna tema informativnih emisija. Svi smo bili fokusirani na to kako da zajedno izađemo iz problema i kako da pomognemo jedni drugima. Tužno je što nas je na to primorala bolest, ali izgleda da je borba za život jedino što može da ujedini čovečanstvo i pomiri razlike među nama.

Za vama su četiri sezone ovog serijala i isto toliko godina druženja sa vašom junakinjom. Prepoznajete li neki deo sebe u njoj?

- Prepoznajem se u razvoju koji je prošla od one Dženi koja je živela u strahu od osude i gotovo manične težnje da sve konce u svom životu drži u svojim rukama, do onog trenutka kada je napokon rešila da se opusti i prihvati slučajnost kao opciju. Za nju je taj trenutak kada je shvatila da u životu mora da joj se dogodi neki neuspeh bio neverovatan i zastrašujući, ali to je trenutak kada je od robota postala čovek. I baš tada su konačno počele da joj se događaju i neke lepe stvari u životu. Kada previše držite stvari pod kontrolom lišavate sebe svega onoga čemu život može da vas nauči kroz padove i poraze.

Nekada sam se plašila neuspeha, a danas uživam u mudrosti njihovih ožiljaka. Uz Dženi sam naučila da ne doživljavam sebe tako ozbiljno.

Postoji li nešto pozitivno čemu nas je naučila korona?

- Da, verujem da nas je prilično olabavila. Pre te 2020. čovečanstvo je bilo tako bahato u svojoj superiornosti, a onda je u roku od samo nekoliko nedelja bačeno na kolena i pokazano mu je kako je krhko i slabo. Proživeli smo mnogo toga lošeg tih meseci, međutim, verujem da smo izvukli neke pokue. Najbolji dokaz toga je ovaj intervju. Pre korone on bi podrazumevao mnogo ozbiljnije pripreme i uslove, a evo nas danas na video-pozivu. Sami se staramo o osvetljenju, ne razmišljam o tome kako sam našminkana, a intervju se ipak događa. Uz sve loše, korona nas je podsetila da treba malo da se opustimo i uživamo u životu. Malo nereda stvarnost čini zanimljivijom.